На Међународној олимпијади науке за јуниоре (ИЈСО), која је у периоду од 2. до 12 децембра о.г. одржана у Букурешту, средњошколци из Р. Србије освојили су шест медаља.

Златно одличје освојио је Филип Килибарда, ученик Математичке гимназије у Београду, док су сребрне медаље освојили Стефан Секулић Дердовски и Богдан Миловановић, такође ученици ове гимназије. Бронзане медаље понели су Алекса Николић, ученик Математичке гимназије, Немања Маслак ученик ОШ „Станислав Сремчевић” из Крагујевца и Дамјан Тропин, ученик ОШ „Мирослав Антић” из Београда.

На сајму књига у Букурешту „Гаудеамус“, који се у Букурешту одржавао од 04. до 08. децембра 2024. године, промоцију своје књиге „Foi, file, filii“ (листови, странице, љубави) имала је истакнута песникиња, припадница српске националне мањине из Нове Молдаве др Љубица Рајкић. Песме су рецитовали песникиња др Љубица Рајкић и писац и издавач поменуте књиге Николае Тзоне.

На штанду издавачке куће Савеза Срба у Румунији у 2024. години издате су још две књиге поезије ове ауторке на српском језику „Унутрашње царство“ и „ Писма“. Подсећамо да је 2005. године на Западном универзитету у Темишвару др Љубица Рајкић докторирала на тему „Васко Попа у румунској књижевности“, као и да поезију пише на румунском и српском језику.

На сајму књига и ове године је свој штанд имала издавачка кућа Савеза Срба у Румунији са различитим издањима, међу којима импозантно дело од значаја за историју Срба у Румунији „Срби и аристократија на територији данашње Румуније“, аутора др Саше Јашина.

У духу досадашњег залагања Амбасаде по питању пружања помоћи српским произвођачима на румунском тржишту, амбасадор Томашевић одржао је састанак са представницима компаније Abela Pharm. Том приликом размотрени су конкретни кораци како би се омогућило још веће присуство фармацеутских производа овог реномираног српског произвођача на тржишту Румуније. Амбасада ће наставити да пружа пуну подршку српској привреди у намери да оствари додатне контакте, бољу видљивост и резултате на атрактивном румунском тржишту.

Дана 08. децембра о.г, у  организацији асоцијације IWA (International Women Association), а под покровитељством Министарства иностраних послова Румуније, Амбасада је и ове године учествовала на Божићном хуманитарном базару, који је одржан у згради Националне библиотеке у Букурешту.

Базар је окупио преко 50 дипломатско-конзуларних представништава, акредитованих у Румунији. Презентација Амбасаде Републике Србије обухватила је око двадесет  препознатљивих српских производа, од којих је већина присутна у румунским трговинским ланцима и на тај начин прикупила и донирала значајна новчана средства. Такође, на штанду Амбасаде, поред бројних туристичких брошура Р. Србије, био је истакнут и плакат „EXPO 2027”, чиме је активно промовисан овај догађај.

Бројни посетиоци су имали прилику да пробају српске производе, а поједини представници румунских привредних субјеката су показали заинтересованост да остваре контакт и евентуалну сарадњу са нашим произвођачима из домена прехрамбене индустрије.

У склопу културног програма, на Базару је за Р. Србију наступио КУД „Св. Никола“ из Радимне, којима је  амбасадор С. Томашевић уручио новогодишње пакетиће. Амбасада је имала једну од најзапаженијих презентација на овогодишњем Базару.

Амбасадор Р. Србије у Румунији, Стефан Томашевић, присуствовао је свечаној церемонији отварања 22. Међународне олимпијаде науке за јуниоре (ИЈСО), одржаној у Парламенту Румуније у Букурешту.

Олимпијада је окупила преко 600 учесника из више од 50 земаља, а Р. Србију ће представљати ученици Математичке гимназије из Београда и ОШ Станислав Сремчевић из Крагујевца. Током такмичења, учесници ће имати прилику да покажу своја знања из биологије, хемије и физике. 

Амбасадор С. Томашевић поздравио је наше учеснике и њихове менторе, професоре са Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу и Физичког факултета Универзитета у Београду, и пожелео им пуно среће и успеха у даљем такмичењу.

Амбасадор Р. Србије у Румунији, Стефан Томашевић, присуствовао је 102. заседању Мешовите комисије за Ђердап, које се одржава у Букурешту, у периоду од 26. до 28. новембра 2024. године.

Приликом обраћања амбасадор Томашевић истакао је да сарадња у области енергетике представља један од најважнијих облика билатералне сарадње између Србије и Румуније. Нагласио је значај рада Мешовите комисије, будући да ХЕ Ђердап I и ХЕ Ђердап II представљају највеће пројекте енергетског повезивања у нашој историји.

Поздравио је радове на реконструкцији и обнављању агрегата, чијим ремонтом је омогућена модернизација система хидроелектрана.

С. Томашевић осврнуо се и на друге пројекте из сектора енергетике попут гасног интерконектора Мокрин-Арад којим ће се између осталог омогућити диверсификација снабдевања, затим далековода Панчево-Решица, али и на велики значај пројекта изградње реверзибилне хидроелектране Ђердап III.

У Букурешту је у периоду од 16. до 18. новембра 2024. године, одржан сајам „Food service and hospitality 2024“, на којем је своје производе и услуге понудило преко 250 румунских и 60 међународних излагача.

Привредна комора Војводине организовала је наступ привредних субјеката из Р. Србије. У оквиру нациналног павиљона, своје производе изложиле су компаније „Неопланта, „ПИК Бечеј“, „Алева“, „Вода вода“, „Горки лист“ и “Mirax - Agrar”, те су посетиоци имали прилику да пробају српске прехрамбрене производе.

Церемонији отварања сајма, испред Амбасаде Р. Србије у Букурешту, присуствовао је први саветник, Миодраг Секулић.

Дана 13. новембра 2024. године, у просторијама Амбасаде Р. Србије у Букурешту, уприличен је пријем поводом посете 68. класе студената генералштабног усавршавања школе националне одбране М.О. Р. Србије Букурешту.

Припадници ГШУ, ће у периоду од 12. до 15. новембра 2024. године, посетити Национални Универзитет одбране, Министарства за Националну Одбрану Румуније, и том приликом ће разменити искуства и упознати се са начином функционисања НУО и НМО.

Домаћини пријема били су амбасадор Р. Србије у Букурешту, Стефан Томашевић и изасланик одбране Р. Србије, потпуковник Игор Цолић.

Поводом Дана примирја у Првом светском рату, 11. новембра 2024. године у 11 часова, амбасадор С. Томашевић и изасланик одбране, потпуковник, И. Цолић су на православном гробљу у месту Међидија, у пратњи колега из амбасаде Миодрага Секулића и Ирене Радојичић, положили ловоров венац на Спомен костурници Прве српске добровољачке дивизије, са текстом „Славом овенчаним прецима – Амбасада Републике Србије у Букурешту“.

Том приликом, одржана је церемонија помена на страдале српске, чешке и румунске официре и војнике који су страдали на фронту у Добруџи као и помен шкотским медицинским сестрама које су дале допринос збрињавању рањених хероја.  Церемонији су присуствовали и венце положили амбасадор Чешке Републике Мартин Кошатка, заменик градоначелника Међидије Никулае Паун, представници Министарства националне одбране Румуније, Гарнизона општине Међидија који је представљао пуковних Иону Флореа, председник Националне асоцијације ратних ветерана „Краљица Марија“ Ремус Маковеи, председница Удружења Комбат стрес Корнелија Приотеаса, представници локалне полиције, жандармерије и ватрогасаца, других асоцијације бораца  као и грађани Међидије.

Комеморативна церемонија је започела светом литургијом, коју је одржао војни свештеник из Медђидије, након чега су се скупу обратили амбасадор С. Томашевић, амбасадор Чешке, М. Кошатка, Ремус Маковеј и пуковник Корнелија Приотеаса. На церемонији интониране су српска, чешка и румунска химна, а цео догађај је медијски испратила TVR1.

На церемонији, амбасадор С. Томашевић је, у свом говору, истакао важност очувања традиције сећања и одавања почасти српским, румунским, чешким и другим добровољцима који су своје животе дали 1916. године на фронту у Добруџи. Подсетио је да je уз подршку румунских власти и пријатеља спомен костурница подигнута 1926. године и захвалио се румунским пријатељима што заједно чувамо сећање на све оне који су у Првом светском рату дали своје животе у борби за слободу, а чији посмртни остаци леже у братској Румунији.

У славу страдалих српских добровољаца песму Тамо далеко извела је солисткиња Националне опере из Букурешта Адриана Александру.

Дана, 6 новембра о.г., у Букурешту, приређен је свечани пријем поводом отварања нове зграде Амбасаде Р. Србије у Румунији, која је недавно реконструисана. Пријем су отворили МСП Р. Србије, М. Ђурић, МИП Румуније, Л. Одобеску и амбасадор Р. Србије у Букурешту, С. Томашевић.

У свом обраћању МСП, М. Ђурић је навео да је овим симболичним чином, такође отворена и нова страница у билатералним односима две земље, који су у прошлости увек били партнерски и пријатељски, подсетивши да се ове године обележава 145 година од успостављања дипломатских односа Р. Србије и Румуније. М. Ђурић је истакао да нове просторије Амбасаде имају и симболичан значај, јер показује на најбољи начин какве су нам данас амбиције и планови.

МИП Румуније, Л. Одобеску, је навела да две земље треба заједнички да наставе да развијају традиционално блиске везе тако што ће их унапредити кроз конкретне пројекте, који су према њеним речима у овом моменту бројни. Посебно се осврнула на продуктивне разговоре, које су водили током билатералног састанак, на којима је договорено продубљивање и интензивирање сарадње две земље.

Амбасадор, С. Томашевић, је присутне упознао са историјом зграде у којој се налази Амбасада Р. Србије, те се захвалио свима који су учествовали у реконструкцији објекта, истакавши да је тешким радом обновљен стари сјај тог здања, изграђеног почетком 20. века, чиме је очуван и историјски амбијент градског језгра Букурешта.
Пријему су осим представника акредитованих страних ДК представништава, присуствовали и припадници српске заједнице у Румунији, највиши представници СПЦ у Румунији, укључујући и архиепископа и митрополита будимског и темишварског, Лукијана, као и бројни, еминентни представници румунских привредних субјеката.

У оквиру пријема организована је и изложба на којој је приказан процес реконструкције зграде. Такође, присутни су имали прилику да погледају и видео запис, којим је представљен ток  извођења радова. Гости су имали прилику да пробају аутентичну српску храну, колаче и вина, уз пригодан музички програм, српске уметнице Јане Чеклановић, на виолини. Поред тога, путем видео прилога ТОС, приказани  су предели и култура наше земље.

Дана 06. новембра 2024. године, МСП Р. Србије, М. Ђурић боравио је у званичној посети Румунији. Током посете МСП, М. Ђурић састао се са ПВ Румуније, М. Ћолакуом, са МСП Румуније, Л. Одобеску, и са потпредседником Представничког дома румунског Парламента, Петреом Флорином Mанолеом.

У разговору са ПВ Румуније, М. Ђурић је изразио задовољство због данашњег сусрета, и пренео је поздраве председника Србије Александра Вучића, истичући да ће ова посета дати додатни импулс односима двеју земаља, пре свега у циљу продубљивања сарадње и проширења дијалога у свим областима. Шеф српске дипломатије посебно је захвалио на континуираној подршци Румуније суверенитету и територијалном интегритету Србије, односно доследном и принципијелном ставу о непризнавању једнострано проглашене независности тзв. Косова. Ђурић је подвукао да је пуноправно чланство у Европској унији стратешко опредељење и приоритет спољне политике Србије, захваливши на подршци коју нам Румунија на том путу пружа.

Током разговора са МСП Румуније, Л. Одобеску, МСП, М. Ђурић је указао да је историја српско-румунских односа изузетно дуга, те да је Србија поносна на 145 година дипломатских односа са Румунијом. М. Ђурић је истакао да су договорени конкретни кораци на унапређењу  билатералних односа, као и мапа пута која ће омогућити и да интензивирамо политички дијалог и да појачамо саобраћајну енергетску, инфраструктурну, економску повезаност између наших земаља. С тим у вези, М. Ђурић је изразио задовољство чињеницом да је данас договорено да се на министарском нивоу најмање два пута годишње остварују консултације и састанци, као и да министарства одржавају редовне политичке консултације, конзуларне консултације, те разговоре о положају националних заједница са циљем унапређења њиховог положаја.

Министарка Одобеску је навела да је главни циљ данашњих разговора био договор о динамичном и прагматичном приступу политичко-дипломатском, економском и секторском дијалогу две земље. Министарка је поздравила економски напредак који је Србије остварила у претходних десет година, те поновила да постоји обострана воља за даље јачање и диверсификацију билатералне економске сарадње. Такође, према њеним речима, отварање културног института у Београду и Букурешту са огранцима у Вршцу и Темишвару представља важан циљ дијалога Србије и Румуније.

Два министра су потписала Меморандум о разумевању о сарадњи између Дипломатских академија МСП Р. Србије и МСП Румуније.

Током састанка са потпредседником Представничког дома румунског Парламента, Петреом Флорином Mанолеом, МСП, М. Ђурић нагласио је важност унапређења веза између Србије и Румуније, а значајну компоненту у том правцу чини унапређење парламентарне сарадње двеју земаља. Истакавши значај парламентарне дипломатије, констатовао је да је то важан елемент развоја свеукупних односа и разумевања, и да је потребно уложити заједничке напоре на том плану. Шеф српске дипломатије још једном је нагласио да Србија високо цени принципијелни став Румуније када је реч о поштовању територијалног интегритета и суверенитета наше земље.

Дана 05. новембра 2024. године, његово Високопреосвештенство Митрополит будимски и администратор темишварски Лукијан заједно са архијерејским замеником протојерејем-ставрофором др Маринком Марковим, протосинђелом Варнавом Кнежевићем и протођаконом Миодрагом Јовановићем, посетио је Амбасаду Републике Србије у Букурешту. Том приликом освештане су просторије Амбасаде која се однедавно налази у новом, реконструисаном објекту, уз благослов Његовог Високопреосвештенства за даљи напредак у раду. Митрополит Лукијан у присуству свештенства и запослених у Амбасади одликовао је амбасадора Стефана Томашевића орденом Српске православне Епархије темишварске.

У образложењу одликовања наводи се: „Ово Високо одликовање наше Епархије именовани је заслужио својом доказаном љубављу, бригом и посвећености према Цркви Божијој и српској заједници у Румунији. Г. Томашевић јесте и остаће живи пример наше здраве српске дипломатије, која је вековима знала да препозна и потврди себе у ономе што је највредније и најлепше у Српском народу. Молимо се Свемогућем Богу да људе и дипломате нашег народа, попут г. Томашевића, одржи у крепком здрављу, дугом животу и сваком добром успеху за наш Род, ма где он живео. Ово црквено Одликовање нека му послужи на част и сваки добри напредак, а свима нама за добар пример.

Дана 14. октобра 2024. године, амбасадор Томашевић посетио је општину Бреба, која се налази у округу Прахова и том приликом реализовао састанак са председником општине Адријаном Унгуреануом. Након што су домаћини презентовали досадашње развојне пројекте, разговарано је и о евентуалном успостављању сарадње са неком од сличних српских општина. Истакнут је значај економске, образовне, научне и спортске сарадње између Србије и Румуније, туристички потенцијали, али и важност повезивања јединица локалне самоуправе ради размене искустава и учествовања у заједничким пројектима.

Приликом боравка у општини Бреба, амбасадор С. Томашевић посетио је и музеј који се налази у дворцу „CASA DOMNEASCĂ BREBU“, средњевековној грађевини, која се први пут помиње 1640. године, за време владавине Матеја Басараба. Међу најрепрезентативнијим предметима изложеним у музеју, као што су збирка старих књига (Библија из Букурешта, Казанија из Јашија), иконе, средњевековне одежде, посебно место заузима и портрет Милана Обреновића.

Амбасаду Републике Србије у Букурешту, која се однедавно налази у новом објекту, данас су посетили архијерeјски заменик протојереј-ставрофор др Маринко Марков и секретар Епархије будимске протосинђел Варнава Кнежевић.

У разговору са амбасадором Томашевићем, било је речи о положају српске заједнице и Српске православне цркве у Румунији.

На иницијативу амбасадора Томашевића у Амбасади је одржан састанак са представницима српске компаније Унипромет и румунске Оптгрупе.

Унипромет као реномирани произвођач заштитних ограда, панела за заштиту од буке, шавних цеви и других компонената које се користе приликом изградње путне инфраструктуре требало би да након многих других тржишта искорачи и на румунско.

Са друге стране, Оптгруп је нарастајућа компанија која се бави дизајнирањем, снабдевањем и уградњом система у путној грађевинској индустрији и са широким спектром пројеката у које је укључена представља идеалног партнера.

Амбасада наставља да буде сервис српске привреде и један од кључних задатака остаће позиционирање и афирмисање српских компанија и производа на румунском тржишту.

На Факултету за стране језике у Букурешту, данас је свечано отворена конференција посвећена 75-годишњици постојања у континуитету српске филологије на овом Факултету, чиме је, такође, отпочела и традиционална годишња манифестација Дани српске културе у Букурешту.

Овом приликом, присутнима се обратио и амбасадор Стефан Томашевић који је истакао да је данашњи дан важан, не само за овај Факултет, већ и за све оне који осећају блискост и љубав према српском језику и култури, а посебно за српску заједницу у Румунији. Указао је да су славистичке катедре са српским лекторатима у иностранству од изузетног значаја за Републику Србију, као и да изучавање српског језика на светским универзитетима подстиче и помаже проучавање српске књижевне културне баштине, али и усавршавање српског језика код студената који ће касније бити мостови пријатељства.

С тим у вези, додао је да данашња Секција за српски језик и књижевност нема само образовну функцију, већ представља и чувара српског језика, чији је рад кроз све ове године био и остао од непроцењивог значаја, посебно за српску заједницу, као место где се српски језик негује, развија и преноси с генерације на генерацију.

Посебну захвалност, амбасадор Томашевић је изразио професорки Октавији Неделку, која је својим преданим радом и посвећеношћу давала и наставља да даје неизмеран допринос очувању и развоју српског језика у Румунији. Нагласио је да професорка Неделку није само стручњак у области језика и књижевности, већ и прави пријатељ српског народа, кроз чији рад и посвећеност су генерације студената стекле знање и љубав према српском језику, књижевности и култури. У име Републике Србије и српске заједнице у Румунији, изразио је најдубљу захвалност професорки за све што је учинила и што наставља да чини.

На крају, честитавши још једном овај велики јубилеј и пожелевши пуно успеха у будућем раду, нагласио је да Амбасада Србије остаје спремна да и будућности буде партнер и савезник у свим подухватима ове Секције јер, очување језика није само задатак једне катедре или институције – то је заједничка одговорност свих.

У оквиру радне посете Румунији, делегација Института за српску културу Приштина - Лепосавић, посетила је Амбасаду. Том приликом разговарано је о актуелним пројектима Института, као и о потенцијалним облицима сарадње са румунским институцијама.

Изузев размене истраживача и бољег повезивања, посебно је истакнут значај заједничког рада на дигитализацији грађе чије очување представља приоритет и национални интерес. Размотрене су бројне идеје са циљем истицања појединаца који су кроз историју дали немерљив допринос развоју билатералних односа Србије и Румуније.

У склопу посете, представници Института присуствоваће и обележавању 75. година од постојања српске филологије на Универзитету у Букурешту.
 

У Централној универзитетској библиотеци „Карол I“ у Букурешту, у присуству министарке културе Румуније Ралуке Туркан, директора Националног музеја румунске литературе Јоaна Кристескуа, представника дипломатског кора и осталих гостију, у понедељак 9. септембра 2024. године свечано је отворено 14. издање Букурештанског међународног фестивала поезије, којом приликом је говор одржао и амбасадор Томашевић.

У свом обраћању, изразио је задовољство што има прилику да буде део овако значајног догађаја, подсетивши да је ово још једна година у низу када ће и наша земља имати свог представника, што показује значај који Република Србија и Амбасада придају јачању културних веза Србије и Румуније.

С тим у вези, истакао је одличну сарадњу и догађаје које су у претходном периоду организовали Амбасада и Музеј - песничко вече и изложбу посвећену стогодишњици од рођења песника Васка Попе и „Сећање на Адама Пуслојића 80“, који је био пријатељ Народног музеја румунске књижевности и прави градитељ мостова и веза између Србије и Румуније. Истакао је да су овакви културни догађаји изузетно важни у данашњем свету, те да је неопходно да се поново извуче на површину значај поезије и књижевности уопште, које су жила куцавица сваког друштва.

Подсетио је на речи наше чувене песникиње Исидоре Секулић: „Без чега поезија не може то су живот и смрт: без чега живот и смрт не вреде то је поезија”.

Амбасадор Стефан Томашевић посетио је место Радимна у Дунавској клисури где га је дочекао учитељ Томислав Поповић, чији ентузијазам и непрестани рад са децом чине поносним читаву српску заједницу. Том приликом обишао је учионице у Основној школи „Свети Никола“, која ће после више година поново примити ђаке од  1. до 4. разреда. Захваљујући учитељу Томи и његовим дивним ђацима, у школским просторијама отворена је и стална поставка интерног музеја који је опремљен захваљујући добрим домаћинима који су даривали предмете који сведоче о култури и традицији српског народа на овим просторима.

У свом говору приликом отварања Фестивала смокава у Свињици, процентуално гледано Србима најнасељенијим местом у Румунији, амбасадор Томашевић је истакао значај очувања њихове традиције и обичаја. Културну баштину Срба у Дунавској клисури оценио је правим богатством за жупаније Мехединци и Караш Северин, Румунију генерално, али и као важан мост српско-румунског пријатељства. Указао је да овај традиционални фестивал спаја све љубитеље културе, фолклора, спорта и гастрономије и да је постао заштитни знак жупаније Мехединци и Дунавске клисуре. Пожелео је житељима Свињице да их и даље красе особине најбољих домаћина и да сваки следећи фестивал буде посећенији од претходног.

Представницима румунских институција захвалио се на подршци и препознавању значаја неговања културе и традиције Срба који вековима живе у Дунавској клисури, а присутним сународницима поручио да зна да је Србија у њиховим срцима и део њих, као и да ће она увек бити уз њих.

У складу са Закључком Владе Републике Србије 04 број 46-6357/2024 од 11. јула 2024. године Амбасада Републике Србије у Букурешту објављује продају аутомобила марке FORD FOKUS C – MAX, број шасије WF0MXXGCDM4B08345, године произодње 2004, у својини Републике Србије.

Возило није регистровано и није у возном стању.

Почетна цена возила је 150,00 РОН (сто педесет РОН).

Прикупљање писмених понуда заинтересованих лица је до 15. августа 2024. године до 12:00 часова.

Возило се може видети у гаражи Амбасаде, на адреси Калеа Доробанцилор број 34 у Букурешту од 07. до 09. августа 2024. године. Разгледање возила је потребно претходно заказати на телефон Амбасаде на број +4021/2119-871.

Лица заинтересована за куповину  аутомобила које је предмет отуђења, подносе писмене понуде путем поште, у затвореној коверти на којој је назначено да је у питању понуда за куповину половног аутомобила или лично предајом понуде у Амбасади на адреси Калеа Доробанцилор број 34 у Букурешту до рока назначеног у огласу. Понуде које стигну након истека рока за подношење, неће се узети у разматрање.

Купац је дужан да купопродајну цену уплати и робу преузме у року од три дана од дана извршене продаје.
Понуђена цена не може бити испод процењене вредности у РОН. Понуде испод процењене вредности неће се разматрати.

Уколико изабрани купац за куповину возила након отварања понуда одустане од куповине возила, право на куповину стиче следећи понуђач који је понудио највишу цену за предметно возило.

Возило се продајe по принципу „виђено – купљено“ и неће се примати никаква рекламација. Купац возила је дужан а о свом трошку да преузме и одшлепа возило.

Инфорамције у вези са продајом могу се добити на следећи број телефона:
+4021/2119-871 (09,00-16,00 часова) - контакт лице Чедомир Јеловац

VÂNZAREA UNUI AUTOTURISM SECOND-HAND

În conformitate cu Concluzia Guvernului Republicii Serbia nr. 04-46-6357/2024 din 11 iulie 2024, Ambasada Republicii Serbia la București anunță vânzarea unui autoturism marca FORD FOCUS C-MAX, număr de șasiu WF0MXXGCDM4B08345, anul producției 2004, proprietatea Republicii Serbia.

Vehiculul nu este înmatriculat și nu este în stare de funcționare.

Prețul de pornire al vehiculului este de 150,00 RON (o sută cincizeci RON).

Colectarea ofertelor scrise de la persoanele interesate se face până la data de 15 august 2024, ora 12:00.

Vehiculul poate fi vizualizat în garajul Ambasadei, la adresa Calea Dorobanților nr. 34 din București, în perioada 07-09 august 2024. Vizionarea vehiculului trebuie programată în prealabil la telefonul Ambasadei, numărul +4021/2119-871.

Persoanele interesate de achiziționarea autoturismului care face obiectul înstrăinării trebuie să depună oferte scrise prin poștă, într-un plic închis pe care să fie menționat că este o ofertă pentru achiziționarea unui autoturism second-hand, sau să depună oferta personal la Ambasada, la adresa Calea Dorobanților nr. 34 din București, până la termenul menționat în anunț. Ofertele trmies după expirarea termenului de depunere nu vor fi luate în considerare.

Cumpărătorul este obligat să achite prețul de achiziție și să preia bunul în termen de trei zile de la data vânzării.

Prețul oferit nu poate fi sub valoarea estimată în RON. Ofertele sub valoarea estimată nu vor fi luate în considerare.

În cazul în care cumpărătorul ales pentru achiziționarea vehiculului se retrage după deschiderea ofertelor, dreptul de achiziție revine următorului ofertant care a oferit cel mai mare preț pentru vehiculul respectiv.

Vehiculul se vinde pe principiul „văzut – cumpărat” și nu se vor accepta reclamații. Cumpărătorul vehiculului este obligat să preia și să tracteze vehiculul pe cheltuiala proprie.

Informații referitoare la vânzare pot fi obținute la următorul număr de telefon:

+4021/2119-871 (09:00-16:00) - persoană de contact: Čedomir Jelovac
 

У просторијама ХЕ Ђердап 1 у Кладову, министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић и министар енергетике Румуније Себастјан Бурдужа потписали су 5. аавгуста Меморандум о разумевању у вези са пројектом изградње гасног интерконектора Србија-Румунија.

Пројекат ће обезбедити још један правац снабдевања Србије природним гасом кроз повезивање чворишта Мокрин (Србија) са гасоводом БРУА у Румунији (место Петровасело, округ Тимиш), али и ојачати енергетску безбедност и диверсификацију рута снабдевања. Овај двосмерни гасовод за пренос природног гаса ће на територији РС имати дужину 13 км, а у Румунији око 86 км, са пројектованим капацитетом од најмање 1,6 млрд. кубика гаса.

Министарка Д. Ђедовић Хандановић је истакла да сарадња Србије и Румуније у области енергетике постоји дуже од пет деценија, те да представља важан ослонац сигурности снабдевања електричном енергијом за грађане и привреду обе државе. С тим у вези, указала је да је y 2023. години чак 28% укупне размене између Србије и Румуније чинила трговина електричном енергијом. Нагласила је да потписивањем Меморандума о изградњи гасне интерконекције почиње нова етапа енергетске сарадње две државе и информисала да се очекује да наша деоница буде завршена до 2027. године.

Поред тога, додала је да захваљујући повезивању са Румунијом и Бугарском, а у наредном периоду и са Северном Македонијом, Србија постаје незаобилазна транзитна земља и важан партнер у обезбеђивању енергетске сигурности земаља централне и источне Европе када је снабдевање гасом у питању.

У Букурешту је 4. јула реализован састанак делегације Института за међународну политику и привреду, у којој су били проф. др Бранислав Ђорђевић, директор и др Ивона Лађевац, заменик директора, са делегацијом Румунског дипломатског института Министарства спољних послова Румуније коју је предводила генерална директорка др Лилиана Попеску.

Циљ посете био је унапређење научне сарадње Републике Србије и Румуније, односно сарадње Института за међународну политику и привреду и Румунског дипломатског института. Обе делегације изразиле су посебно задовољство због реализације ове посете, имајући у виду добре и пријатељске односе између Р. Србије и Румуније, значај и кредибилитет оба института, као и блиску сарадњу која постоји између српских и румунских истраживача.

Идентификовни су конкретни кораци за унапређење сарадње између две институције и размотрене могућности за организовање заједничких догађаја/конференција на регионалном нивоу, са посебним нагласком на значај теме проширења ЕУ. 

Амбасадор Стефан Томашевић присуствовао је потписивању уговора о финансирању трећег пројекта од стратешког значаја у оквиру Интеррег ИПА прекограничног програма Румунија-Србија (2021-2027) под називом „Хармонизација управљања кардиоваскуларним болестима од превенције до трансплантације срца у прекограничном подручју“, чија је укупна вредност 5 милиона евра.

Амбасадор Томашевић је истакао да је част присуствовати овом значајном догађају, како за Републику Србију тако и за Румунију, као и да су добра сарадња коју две земље остварују у процесу прекограничне сарадње и резултати које она има у корист људи који живе у пограничном подручју већ добро познате чињенице.

Нагласио је да је овај пројекат посебно важан с обзиром да је његов циљ да осигура једнак приступ медицинској нези за кардиоваскуларне пацијенте у Подунавском, и Јужнобанатском и Тимишком округу, да ојача отпорност локалних здравствених система, обезбеди улагање у здравствене услуге, нову медицинску опрему, дигитализацију здравствених услуга и размену искустава и стручности.

Информисао је да званични подаци показују да је морталитет од кардиоваскуларних болести око 58% у Румунији и 54% у Србији, због чега важност овог пројекта још више добија на значају, те да ћемо моћи да кажемо да је постигао свој циљ ако поменуту статистику смањи за макар један проценат.

Амбасадор Стефан Томашевић обишао је женску и мушку селекцију кадетске репрезентације Србије у рукомету на песку која учествује на међународном турниру у Плопенију. Представници стручног штаба и репрезентативци пренели су амбасадору своје утиске у вези организације турнира и њиховог боравка у Румунији. Том приликом указали су на перспективу овог занимљивог спорта који ће ускоро постати и олимпијска дисциплина. Амбасадор Томашевић поздравио је амбициозне планове наших спортиста и тренера и пожелео им много успеха на овом али и на свим предстојећим такмичењима.

Амбасадор Стефан Томашевић дао је интервју за румунски часопис Moldova Invest у ком је одговарао на следећа питања: 

1. Постали сте изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Румунији 2020. године, период обележен пандемијом и ратом. Молимо Вас да нам предочите ретроспективу активности током ове 4 године.

Тачно је да сам стигао у Румунију свега неколико недеља пре избијања пандемије изазване корона вирусом, као и да је, нажалост, суседство захватио рат непосредно након тога, што је свакако донело са собом одређене потешкоће када је у питању уобичајени рад и функционисање Амбасаде. Међутим, са великим поносом могу да истакнем да смо успели у својој намери да у многим сегментима сарадње додатно приближимо Србију и Румунију. Ту мислим и на економску, културну, научну, али и многе друге видове сарадње. Конкретно, током пандемије, Србија и Румунија су исказале висок степен солидарности, у складу са пријатељством и добросуседском сарадњом и у најтежим могућим околностима, донирале једна другој вакцине, медицинску опрему и лекове. Целокупна историја добросуседских односа између Србије и Румуније обавезује нас да додатно радимо на њиховом даљем јачању и унапређењу.   

2. Две владе, из Београда и Букурешта, сарађиваће на дипломатској и финансијској подршци инвестиционим пројектима везаним за транспорт на заједничкој граници Румуније и Р. Србије, посебно на изградњи аутопута Темишвар-Вршац-Панчево планираног до 2025. године. Који је циљ ове сарадње? Да ли су планирани још неки заједнички пројекти између две земље?

Пројекат изградње аутопута од Темишвара до Београда сигурно је један од најзначајнијих инфраструктурних пројеката између Србије и Румуније, који за циљ има боље саобраћајно повезивање и бржи транзит на важном европском и међународном коридору. Тренутно се раде студије изводљивости, планови регулације, након чега се надамо да ће врло брзо доћи до изградње аутопута. Са поносом могу да истакнем да сам присуствовао потписивању меморандума о изградњи аутопута у Темишвару 2022. Овај пројекат, који је пре 8 година инициран од стране данашњег председника, тадашњег премијера Србије Александра Вучића, као део визије добро повезаног региона, сасвим сигурно ће допринети повећању броја посета у обе земље, њиховој трговинској размени и привлачењу инвестиција. Испред нас су и други значајни стратешки пројекти из области енергетике, које ваља поменути, као што су: гасна интерконекција на траси Мокрин-Арад, изградња реверзибилне хидроелектране Ђердап 3, као и далековод Панчево-Решица.

3. Молимо да нам дате детаљан преглед напретка Србије у процесу придруживања Европској унији. 

Спољнополитички циљ Р. Србије је пуноправно чланство у ЕУ и Србија је у том смислу веома посвећена, што се огледа кроз реформе у разним областима као што су правосуђе, тржишна економија, просвета, здравство, инфраструктура. Уколико би се извршило поређење Србије са другим земљама које су на путу чланства у ЕУ али и неким пуноправним чланицама ЕУ, дошло би се до закључка да је Србија веома напредовала, да представља развијену земљу са великим потенцијалом за даљи раст. Навешћу само неке примере који се тичу најважнијих параметара који фигуративно речено представљају  личну карту сваке земље, а Србија је 2012. године бележила незапосленост у износу од скоро 27%, данас је тај проценат испод 9%. Такође, у протеклих 11 година, изграђено је више стотина километара нових аутопутева и брзих саобраћајница, велики број нових и реконструисаних болница, клиничких центара и школа. Важно је истаћи и велике кораке који су направљени на плану дигитализације, као и слободе медија. Ипак, Србија је након отварања половине од постојећих поглавља у процесу преговора са ЕУ, више од две године без конкретног напретка у том погледу, при чему треба имати у виду све објективне тешкоће са којима се чланице ЕУ сусрећу: пандемија, рат у Украјини, буџетска питања, Брегзит, и многи други проблеми, али је неопходно да се и са те стране пошаље снажан сигнал да је процес проширења ЕУ и даље приоритет, како не би дошло до крајњег застоја који би негативно утицао на сам процес проширења. 

4. Сматрате ли да постоје економске области у којима се налази неискоришћен потенцијал за билатерална улагања између наших земаља?

Спољно-трговинска размена између Србије и Румуније из године у годину расте, и посматрано у години иза нас, износила је више од две милијарде евра, али је свакако и даље далеко од стварних потенцијала. Постоји огроман простор који треба искористити када је у питању даља промоција препознатљивих прехрамбених производа на обе стране, али и када је у питању трговина значајним сировинама из металске, дрвне, аутомобилске и хемијске индустрије. У том смислу, прошле године, одржан је састанак привредних комора Србије и Румуније у Београду. У предстојећем периоду, приликом наредног састанка, биће потписан меморандум о сарадњи између ове две коморе, чиме ће се додатно појачати економска сарадња и охрабрити привредни субјекти са обе стране да међусобно сарађују и инвестирају. Посебно је отворен простор за сарадњу компанија из области грађевинске индустрије, енергетике, али и ИТ сектора. 

5. Како оцењујете културне односе, као и оне из домена образовања између Србије и Румуније у последњих 5 година?

Сарадња у области културе представља један од најзначајнијих сегмената билатералних односа. Истакао бих да је 2022. године, приликом посете министра спољних послова Србије Румунији, потписан нови Споразум о сарадњи Србије и Румуније у области образовања, науке, културе, медија, омладине и спорта. У протеклом периоду, сходно нашем залагању за продубљивање сарадње у области културе, у Румунији су реализована гостовања српских позоришта, културно-уметничких друштава, заједничке изложбе, песничке вечери, као и пројекције српских филмова, уз напомену да нас и у наредном периоду очекују бројни догађаји из области културе, са циљем приближавања српске традиције и културе румунској публици. Истакао бих да многе културне институције две земље као што су национална  позоришта, удружења књижевника, филмски центри и др. остварују  директну сарадњу. Такође, Румунија је 2022. била држава почасни гост на 65. Међународном сајму књига у Београду. У наредном периоду наставиће се са институционалном подршком превођењу значајних књижевних дела, разменом студената и научних радника, препознавањем потреба националних мањина у изучавању матерњег језика, као и свеукупним унапређењем услова изучавања српског и румунског језика. То су за нас најважнији задаци. Посебно бих истакао све развијенију сарадњу универзитета чији је један од резултата и недавно одржана конференција на Универзитету Валахија у Трговишту, посвећена средњовековним односима наше две земље, са акцентом, између осталог, на значају Горажданске штампарије са којом је у 15. веку на територији данашње Румуније започето штампање књига, захваљујући Димитрију Љубавићу и Јеромонаху Макарију.

6. С обзиром да сте од 9. јуна 2021. године постали изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Републици Молдавији, како бисте окарактерисали молдавско-српску сарадњу?

Од 2021.године акредитован сам на нерезиденцијалној основи у Републици Молдавији. Српско-молдавски односи су традиционално пријатељски, са великим потенцијалом развоја сарадње у многим областима. Током мог мандата покренуте су бројне иницијативе за унапређење сарадње у области економије, образовања и културе. Република Србија је спремна да са великим задовољством пренесе Републици Молдавији своја искуства на плану европских интеграција, а циљ нам је и да се додатно развија секторска сарадња. Република Молдавија је 2023.године била домаћин значајног скупа Европске политичке заједнице, самита који је окупио велики број лидера, међу којима је био и председник Републике Србије Александар Вучић. 

7. Да ли сте покренули сарадњу са градовима у Румунији? Да ли постоје билатерални односи сарадње између локалитета и/или струковних удружења у Србији и оних у Румунији?

Сарадња на локалном и регионалном нивоу, између градова и округа у Србији и Румунији постоји и континуирано се ради на њеном продубљивању. Најбољи пример сарадње су градови и окрузи у пограничном појасу, са обе стране Баната, као и у Дунавској клисури. Бројни прекогранични ИПА пројекти сведоче о разноврсности и квалитету сарадње, од којих су неки стратешке природе и тичу се јачања институционалних капацитета, заштите животне средине, унапређења здравствених политика и јачања капацитета граничних полиција и царина, ради спречавања илегалних токова миграната, што је у последње време од великог значаја како за Србију и Румунију тако и за ЕУ. Намера нам је да и други окрузи и градови из Србије и Румуније остваре сарадњу у предстојећем периоду, имајући у виду њихове сличне карактеристике и потребе али и потенцијале. Струковна удружења Србије и Румуније добро сарађују, што је још један од примера где додатним ангажовањем можемо остварити значајне резултате, посебно у сектору туризма. Са својим изванредним карактеристикама, Србија и Румунија имају велики потенцијал за привлачење страних туриста и на томе треба заједнички да раде, учешћем на сајмовима туризма и организованим промоцијама туристичких потенцијала. Најбољи пример за то је Дунавска клисура. 

8. У пролеће 2024. године, Центар за анализу и планирање регионалног развоја заједно са Већем округа Сучава и Североисточном регионалном агенцијом за развој организоваће друго издање Регионалног економског форума Молдавије – 2024 (ФЕРМ 2024). Формат састанка ће имати за циљ оријентисање према регионима југоисточне Европе. Наравно, биће позвани и амбасадори партнерских држава са којима Румунија има стабилне економске односе и ван граница ЕУ. У којој мери је Ваша земља заинтересована за развој специфичних односа са регионима земаља Југоисточне Европе и истовремено за учешће на ФЕРМ-у 2024?

Сарадња региона југоисточне Европе од великог је значаја, и Србија ће са великим задовољством позитивно одговорити на све оне иницијативе које имају за циљ продубљивање и обогаћивање те сарадње. Mогу да кажем да ћу се са великим задовољством одазвати уколико будем добио позив да присуствујем другом издању Регионалног економског форума Молдавије 2024. (ФЕРМ), у организацији Центра за анализу и планирање регионалног развоја, заједно са Већем округа Сучава и Североисточном регионалном агенцијом за развој. Област Буковина у којој се налази Сучава, представља један од најлепших предела Румуније, који сам имао прилику да обиђем, са прелепом природом и посебним манастирима који се налазе под заштитом Унеска. 

Српска и румунска делегација усагласиле су 10. јуна 2024. године у Моравици техничко решење на основу ког ће бити изграђен  нови заједнички гранични прелаз између Србије и Румуније, Ватин-Моравица који ће бити на траси будућег ауто-пута Београд-Темишвар.

Делегацију Р. Србије је овом приликом предводио државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Михајло Мишић, а делегацију Румуније државни секретар у Министарству саобраћаја и инфраструктуре, Адриан Фогиш.

На позив министра привреде, предузетништва и туризма Румуније Штефана Радуа Опрее, амбасадор Стефан Томашевић посетио је 25. маја 2024. Сајам малих и средњих предузећа 2024 (TIMM 2024), одржан у периоду од 23-25. маја у Констанци.

Реч је о другом издању овог догађаја, чији је циљ промоција предузетничког духа, стимулација развоја пословања и запошљавања у угоститељству и подстицање контаката између предузетника и других привредних субјеката, а који је окупио око 120 представника из туристичког сектора.

У изјави за румунске медије, амбасадор Томашевић је истакао да је реч о веома важном догађају за Добруџу, Констанцу и Румунију, као и да Србија придаје значај економској сарадњи са Румунијом. Изразио је наду да ће у будућности бити све више компанија које су спремне да инвестирају на обе стране. Указао је да на годишњем нивоу робна размена између Србије и Румуније достиже вредност од 2,3 млрд. евра, али да је то још далеко од потенцијала који постоји, због чега се морају учинити доследнији напори у сарадњи на највишем нивоу, како би се унапредила трговина између две државе и њихових компанија.

Амбасадор Томашевић је изразио задовољство што се повећава број румунских туриста у Србији. Дунав је окарактерисао као „драгуљ туризма“ који деле Србија и Румунија и од којег туризам у обе земље може много да профитира, због чега сматра да треба да удруже напоре за привлачење туриста из свих крајева Европе и света.

Амбасадор Стефан Томашевић обишао је производни погон компаније "La Bunicul Matei" у Трговишту у чијој власничкој структури је, поред румунског, однедавно заступљен и српски капитал. У разговору са представницима компаније поздравио је идеје о привредној сарадњи српских и румунских привредника, те нагласио значај удруживања у циљу развоја нових заједничких пројеката. Ова јединствена фабрика истиче се сухомеснатим производима са зеленом етикетом, који су препознати као органски и еколошки прихватљиви производи. Од стране технолога и менаџмента, амбасадору је предочен план компаније за пласман на румунско тржиште српских специјалитета припремљених по традиционалној рецептури.

Привредна, индустријска и пољопривредна комора жупаније Тимиш организовала је у периоду од 9-10. маја „Међународни пословни форум Румунија – Србија – Турска – Немачка – Италија – Пољска - Босна и Херцеговина“ који је окупио представнике привредних комора и великог броја компанија из поменутих држава под слоганом „Повезивање Европе кроз одрживо пословање“.

Овај догађај представљао је прилику за повезивање представника поменутих држава, са циљем  стимулисања међусобних пословних активности ради унапређења економског раста, већег броја инвестиција и спровођења заједничких пројеката. Српску делегацију предводио је М. Весовић, директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије, а присутне су биле 32 компаније из Р. Србије.

У церемонији отварања Форума, учествовао је и амбасадор Р. Србије у Румунији Стефан Томашевић. У свом обраћању је истакао да је овај догађај веома важан за српске компаније, али и за билатералне односе Србије и Румуније. Изразио је задовољство што постоји све већи број српских компанија заинтересованих за рад у Румунији и што на Форуму учествују чак 32 компаније из Р. Србије. Подсетио је да робна размена између Србије и Румуније тренутно износи 2,4 млрд. евра, али и да постоји огроман потенцијал за њено унапређење, те да се нада да ће управо овај догађај бити од важности за постизање тог циља.
 

Амбасадор Републике Србије у Републици Молдавији, са седиштем у Букурешту, Стефан Томашевић састао се 29. априла 2024. у Кишињеву са потпредседником Владе и министром спољних послова Републике Молдавије Михаи Попшојем.

У разговору је размотрено актуелно стање билатералних односа Републике Србије и Републике Молдавије, као и различити модалитети њиховог даљег јачања. Истакнут је интерес за продубљивање сарадње у свим областима од заједничког инетреса, укључујући и на трговинско-економском и културно-образовном плану, са посебним нагласком на тежњама и активностима обе државе на плану приступања Европској унији.

Наглашена је важност унапређења дијалога између два министарства спољних послова, разменом посета на високом нивоу и одржавањем политичких консултација, као и сарадње у оквиру међународних организација.

На позив градоначелника Питештија Кристиана Ђентее, амбасадор Стефан Томашевић присуствовао је церемонији поводом отварања традиционалног Фестивала лала заједно са делегацијом града Крагујевца. У свом говору указао је на значај дугогодишњег партнерства Крагујевца и Питештија, које се огледа у бројним разменама ученика, културноj сарадњи и учесталим посетама. У одвојеним разговорима са министарком за рад и социјалну заштиту Симоном Опреску и председником Жупанијског савета округа Арђеш Јон Минзином потврђено је искрено пријатељство и исказана спремност за продубљивање и јачање веза између Србије и Румуније.

Амбасадор Стефан Томашевић састао се са сенатором Адрианом Тормом. Том приликом истакнут је значај продубљивања свеукупне сарадње Србије и Румуније са посебним освртом на инфраструктурне пројекте. Позитивно је оцењен напредак по питању пројекта изградње аутопута Београд - Темишвар, као и важност пројеката из области енергетике, а нарочито гасног интерконектора.

Констатовано је да постоји простор за додатно унапређење сарадње округа и локалних самоуправа са обе стране Дунава, путем повезивања привредника, додатним инвестирањем, али и у области културе, чему ће бити посвећена посебна пажња у наредном периоду.

На пријему који је Министарство спољних послова Румуније уприличило поводом Међународног дана Франкофоније и 30-годишњице од пријема Румуније у ту организацију, амбасадор Стефан Томашевић имао је прилику да са министарком спољних послова Румуније Луминицом Одобеску разговара о значају који OIF има у Румунији и Р. Србији. Такође, било је речи и о организацији посете МСП Одобеску Београду, која би уследила по формирању нове Владе Србије.

Обавештавамо да је министар спољних послова господин Ивица Дачић 14.03.2024. године донео одлуку бр. 24-596/30-2024-01 о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре.

Одлуку можете погледати на следећем линку:

https://dijaspora.gov.rs/files/24_1/odluka_2024.pdf

или на интернет страници Министарства спољних послова

https://www.mfa.rs/

У дворани Поливаленца у Букурешту, 12. фебруара отворено је Европско првенство у рвању, које ће трајати до 19. фебруара. Амбасадор Стефан Томашевић присуствовао је свечаном програму који је уприличен поводом отварања. Том приликом пожелео је много успеха нашим такмичарима и представницима Рвачког савеза Србије.

У разговору са председником Светске рвачке федерације Ненадом Лаловићем, представницима Министарства спорта Републике Србије и румунским домаћинима, истакнут је значај спортског повезивања и високо оцењена организација овогодишњег Европског првенства у Румунији.

Током пословног боравка у Букурешту, генерални директор Jaffa DOO Crvenka Бојан Кнежевић и директор маркетинга Александар Познанић реализовали су посету Амбасади Р. Србије у Букурешту, где су имали састанак са амбасадором Стефаном Томашевићем.

Том приликом, анализиране су досадашње активности на плану позиционирања српских производа на румунском тржишту и разговарано о будућим плановима. Амбасадор Томашевић је изразио задовољство због огромног успеха који је Jaffa остварила у претходној години у Румунији уласком у велики број продајних објеката, и изразио спремност Амбасаде да настави са пружањем подршке српским произвођачима.

Амбасадор Томашевић је нагласио да је нарочито поносан јер је досадашње ангажовање Амбасаде дало одличне резултате, отворило простор и створило неопходне услове за пословање српских компанија, чиме се значајно обогаћује трговинска размена између Србије и Румуније.

Уочи обележавања Часних верига Светог апостола Петра, славе Његовог Преосвештенства Епископа будимског и администратора темишварског г. Лукијана, амбасадор Стефан Томашевић је присуствовао празничном богослужењу у Саборној цркви у Темишвару.

Након богослужења, уз честитке поводом славе, амбасадор је са Његовим преосвештенством разговарао о положају Српске православне цркве и српске заједнице у Румунији.

У организацији Савеза Срба у Румунији, 27. јануара 2024. године у Националној румунској опери у Темишвару, одржана је Светосавска академија. У присуству многобројне публике, присутнима су се обратили изасланик председника Републике Србије Дејан Савић, саветник  премијера Румуније Андреј Јон Унгар, министар без портфеља задужен за координацију активности и мера у области односа Републике Србије с дијаспором Ђорђе Милићевић,  амбасадор Стефан Томашевић, заменик градоначелника Темишвара  Космин Табара, а у име председника Румуније Клауса Јоханиса прочитано је писмо честитке. Свечаности су присуствовали и државни секретар у Министарству културе Миодраг Ивановић председник ССР и посланик у Парламенту Румуније Огњан Кристић, а испред  Епархије темишварске, архијерејски заменик, протојереј-ставрофор др Маринко Марков.

Амбасадор Томашевић је у свом обраћању подсетио да се овогодишња Светосавска академија одржава 805 година након што је Српска православна црква на челу са њеним архипеископом Светим Савом постала самостална. Србе из Румуније је оценио као пример добро организоване заједнице, указавши да је потребно да буду посвећени својој традицији, кулутри, језику и својим коренима. Подсетио је да се Дан Светог Саве у Румунији обележава и као Дан српског језика у Румунији, па је у том смислу истакао да будућност и опстанак српске заједнице у Румунији зависи од образовања и очувања српског језика. 

Након свечане академије, према традицији, одржан је Светосавски бал.

Дан Светог Саве обележен је пригодним свечаностима и у Араду, Решици, Српској теоретској гимназији „Доситеј Обрадовић“ у Темишвару, али и у другим школама и српским православним храмовима у Румунији где живи српска заједница.

Поводом обележавања српске Нове године, у Амбасади Републике Србије у Букурешту је у суботу, 13. јануара 2024. године, организовано окупљање представника српске заједнице и додела пакетића малишанима.

Осим приуштене мале радости деци, овај догађај представљао је још једну прилику за дружење српске заједнице и контакт са Амбасадом.

Културно уметничко друштво Свети Никола из Радимне (жупанија Караш-Северин) је 19. децембра 2023. године посетило Амбасаду, како би заједно обележили њихову славу Свети Никола. Славски колач су симболично преломили амбасадор Стефан Томашевић,  деца из КУД Свети Никола, њихов кореограф и оснивач удружења Томислав Поповић као и Адриан Константин Торма, сенатор у Сенату Румуније, на чији позив је КУД био гост у Сенату Румуније. Амбасадор је изразио задовољство што Амбасада има част да угости децу и наше сународнике из Дунавске клисуре који кроз игру у КУД  „Свети Никола“ раде на очувању српске традиције и културе на овим просторима, али и доприносе  још чвршћем повезивању Србије и Румуније. Подвукао је значај њиховог гостовања у Сенату Румуније и изразио захвалност сенатору Торми, што је дао прилику да се у највишој законодавној институцији Румуније представи део српских обичаја и културе српске заједнице у Румунији.

У организацији асоцијације IWA (International Women Association), а под покровитељством Министарства иностраних послова Румуније, Амбасада је и ове године учествовала на Божићном хуманитарном базару, који је одржан у згради Националне библиотеке у Букурешту. Базар је окупио преко 60 дипломатско-конзуларних представништава, акредитованих у Румунији. Презентација Амбасаде Републике Србије обухватила је десетине препознатљивих српских производа, од којих је већина присутна у румунским трговинским ланцима и на тај начин прикупила и донирала значајна новчана средства. Као и прошле године, на самом Базару Амбасада је директно уручила поклоне деци из Центра за сирочад, чиме је испуњен основни задатак учешћа у овој хуманитарној активности. Продају и промоцију српских производа, на Базару је пратио и запажен наступ српског КУД "Коло" из Арада, у склопу културног програма догађаја.  Уз домаћине Румунију, Амбасада је имала једну од најазапаженијих презентација на овогодишњем Базару.

У Националном институту за истраживање-развој у информатици (ICI) у Букурешту je 29. новембра реализован састанак амбасадора Стефана Томашевића са генералним директором ICI, Адрианом Виктором Вевером, у циљу разговора о могућностима за јачање сарадње Србије и Румуније у областима од заједничког интереса које потпадају под делокруг рада ICI.

А. Вевера je указао да ICI представља најважнији институт у области истраживања, развоја и иновација у информационо-комуникационим технологијама у Румунији, чија је основна делатност имплементација истраживачко-развојних пројеката у области ИКТ и подршка развоју информационог друштва. Изразио је заинтересованост за сарадњу са институцијама и институтима из Р. Србије у области ИКТ, како државним тако и приватним, имајући у виду традиционално пријатељске односе наше две државе и народа.

Амбасадор Томашевић је истакао да су могућности за сарадњу бројне, те да је неопходно само пронаћи адекватне модалитете за сарадњу. Указао је да је Р. Србија остварила огроман напредак протеклих неколико година у области ИКТ, а посебно дигитализације јавне управе, те да се континуирано ради на развоју сервиса у циљу олакшавања свакодневног живота грађана, посебно у комуникацији са државним институцијама. Осим ресорног министарства, додао је да у Србији постоји и Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, образована као служба Владе, затим Државни дата центар у Крагујевцу који представља јединствени спој информационих, иновативних, креативних и дигиталних делатности у РС и региону, али и научно-технолошки паркови у неколико градова (Београд, Нови Сад, Чачак и Ниш) итд. Додао је да би добар корак у правцу унапређења сарадње могло да представља и повезивање на локалном нивоу.

Изразио је уверење да ће овај састанак представљати катализатор будуће сарадње Србије и Румуније у поменутим областима.
 

Уз подршку представника малоборојне српске дијаспоре у Републици Молдавији Амбасада Републике Србије је, међу тридесет других амбасада, учествовала на Божићном хуманитарном базару, који је одржан у Палати републике у Кишињеву. Презентација Амбасаде Србије обухватила је више српских производа, материјал са туристичким потенцијалима Србије, као и препознатљиве домаће специјалитете.

На Сајму књига Гаудеамус у Букурешту, у оквиру штанда издавачке куће „Картиер“, одржана је промоција превода на румунски језик књиге „Срби међу европским народима“ академика Симе М. Ћирковића, који је приредила проф. др. Октавија Неделку.

Догађају су присуствовали директор „Картиер-a“ Георге Еризану, бивши/актуелни студенти српског језика на универзитетима у Румунији, пријатељи, подржаваоци дела српских аутора која се објављују на румунском језику, као и амбасадор Р. Србије у Румунији Стефан Томашевић, проф. др. Октавија Неделку, проф. др. Мируна Тронкота и Драгош Јоница из Центра за европске студије, који су овом приликом рекли пар речи о издању и његовом значају.

Амбасадор Томашевић истакао је значај појављивања и представљања једног оваквог дела румунској публици, не само ради бољег упознавања српске историје, већ и свега онога што је део заједничке историје Србије и Румуније из периода који ова књига обухвата. Изразио је захвалност проф. Неделку на свему што чини за бољу препознатљивост Србије, њене историје и културе у Румунији, као и бројним делима великана српске књижевности које је до сада превела. Посебно је нагласио да је било потребно много спремности и храбрости упустити се у један овако захтеван пројекат превода историјске књиге, која ће, без сумње, бити од немерљиве важности за све који су заинтересовани да сазнају нешто више о српској историји, а посебно студенте српског језика.

Проф. Неделку је указала да је одлуку о превођењу овог дела на румунски донела због чињенице да таквих дела у 21. веку, изузев издања „Срби из Румуније“, у Румунији готово и нема, насупрот бројним преводима румунских издања у Србији. Истакла је да се за превод баш овог наслова одлучила с обзиром да је академик С. Ћирковић један од најзначајнијих српских историчара и стручњака за средњевековни период, али и да је реч о примамљивом наслову који је преведен на 6 језика.

Информисала је да ово дело обухвата период од насељавања Словена на Балканско полуострво у 7. веку, па све до распада Југославије крајем 20. века, у оквиру ког аутор објективношћу научника представља кривудави пут српског народа да избори своју независност у вековној борби против Византијског или Османског царства и да постане модерна држава, уз друге народе Европе. Истакла је да се аутор кроз овај подухват усредсређује на процес интеграције српског народа међу европске народе са свим успонима и падовима који су обележили његову историју, доносећи важне елементе који доприносе познавању и разумевању прошлости српског народа.

Захвалила се свима који су помогли да се ово дело нађе на полицама – Министарству културе Србије које је спонзорисало ово издање у оквиру пројекта подршке промоцији српске књижевности и културе, издавачкој кући „Картиер“, Амбасади Србије у Румунији, издавачкој кући „EQUILIBRIUM“ из Београда која је обезбедила илустративни материјал, бившој студенткињи Милени Живковић на помоћи, као и проф. унив. др Миодрагу Милину са Института за банатске студије у Темишвару, који је ревидирао текст у коначном облику.
 

У oквиру емисије „У потрази за благостањем”, током викенда је на националној телевизији Румуније TVR 1 емитована репортажа из резиденције амбасадора Томашевића, снимљена на дан њихове славе – Свете Петке, у којој су амбасадор и његова супруга говорили о томе како се слава обележава у Србији, као и њеном значају који има у српској верској традицији.

Том приликом Томашевићи су приказали и објаснили како изгледају најважнији обичаји које спроводе на дан славе – паљење свеће уз икону свеца који се слави, читање молитве, ломљење славске погаче, служење жита и вина, у кругу најближих.

У готово шестоминутном интервјуу током ког су у позадини емитовани промотивни туристички снимци из различитих делова Србије, амбасадор Томашевић и супруга говорили су о значају који слава има у Србији, истакавши да се она у појединим местима чак слави и по неколико дана, као и важном месту које очување традиције заузима у нашем друштву. Одговарајући на питање како Срби успевају да одрже баланс у животу, истакли су да људи у Србији раде пуно, али да сваки слободан тренутак гледају да проведу са породицом и пријатељима, посећују манастире, одлазе на неке од бројних планина које Србија има, посећују језера, реке и бање.

Указали су да су Срби традиционалан народ, али и спортска нација, те да у сваком граду, општини или селу постоје кошаркашки и спортски терени, где после посла, школе, многи одлазе да се рекреирају. Додали су да је значајан део становништва јако активан, да доста њих трчи, вози бицикл, планинари, те да се Срби могу оценити као здрава нација. Водитељку је занимало у чему је тајна таквог живота, на шта су указали да је реч о страсти и врло јаком менталитету, где је најбољи пример Новак Ђоковић - најбољи тенисер у историји тог спорта, али и да одличне резултате остварујемо и у другим спортовима, нпр. кошарци.

Амбасадор Томашевић је истакао да све више наших спортиста долази у Румунију и румунских у Србију, да је и тренер румунске кошаркашке репрезентације српског порекла, те да управо та размена спортиста између наших земаља представља један добар правац сарадње, а да је у плану и изградња једног заједничког, српско-румунског кошаркашког кампа у Бузиашу, у близини Темишвара, оценивши овај пројекат као јако важан за све љубитеље кошарке, а посебно младе генерације. За крај интервјуа, нагласили су да ће из Румуније понети само најлепше успомене и да слободно могу рећи да се у Румунији осећају као код куће.
 

На „Универзитету Валахиа из Трговишта“, 15. новембра 2023. године одржан је Међународни семинар на ком су професорке Универзитета у Новом Саду проф. др Светлана Томин и  проф. др Ивана Иванић представиле закључке свог истраживања на тему „Српско-румунских односа у средњем веку“.

Семинар је одржан у организацији Института за мултидисциплинарна истраживања за науку и технологију „Универзитета Валахиа из Трговишта“, Истраживачког центра за историју међународних односа и културног наслеђа „Григоре Гафенку“, док су суорганизатори били Амбасада Републике Србије у Румунији и Универзитет у Новом Саду.

У средишту овог догађаја било је представљање комплексних историјских односа Србије и Румуније у средњем веку и њихових кључних аспеката у различитим областима, посебно када је реч о културној размени и дипломатским односима који су обликовали заједничку историју две државе. Посебан фокус био је на утицајној штампарској делатности јеромонаха Макарија и Димитрија Љубoвића у Трговишту.

Том приликом истакнута је неопходност подробнијег истраживања заједничке историје тог периода, спровођењем заједничких пројеката и увидима у историјску грађу обе земље. С тим у вези, договорено је продубљивање сарадње „Универзитета Валахиа“ са универзитетима из Републике Србије, реализација гостовања и предавања српских професора у Румунији и румунских у Србији, али и размене студената, где значајан простор постоји кроз Еразмус програме.
 

С обзиром на велики пораст броја румунских туриста у Београду, после више година паузе, Туристичка организација Београда узела је учешће на Сајму туризма ROMEXPO који је одржан у Букурешту од 9-12. новембра.

Том приликом, ТОБ је реализовала бројне састанке са туроператорима и агенцијама из Румуније који су изразили интерес за целокупну понуду, викенд пакете, као и понуду Београда током предстојећих зимских и новогодишњих празника. Остварени су контакти и са Удружењем туристичких агенција Румуније као и међународном федерацијом туристичких новинара FIJET.

На штанду ТОБ били су присутни и представници националне авио компаније Ер Србија који су представили могућности за путовања авио превозом на релацији Београд-Букурешт, директним летом 12 пута недељно. Током Сајма, Ер Србија је активирала промотивну понуду са ценама почев од 99 евра за повратну карту, за путовања у периоду од 13. новембра до 20. децембра.

Штанд су посетили и представници Амбасаде Р. Србије у Букурешту. Амбасадор Стефан Томашевић је истакао да учешће на Сајму туризма у Букурешту представља изузетно важан корак у туристичкој размени између Србије и Румуније. Указао је да постоји велики потенцијал на тржишту Румуније, као и да се после Сајма очекује да досадашњи резултати буду још бољи, а промоција Београда још учесталија.

Учешће ТО Београда на сајму ROMEXPO првог дана увеличао је и наступ Националног ансамбла народних игара и песама Србије КОЛО.

Поводом Дана примирја у Првом светском рату, 11 новембра 2023. године, амбасадор Стефан Томашевић је одао почаст и положио ловоров венац борцима Прве српске добровољачке дивизије у Међидији.

Венце су положили и заменик градоначелника Међидије, амбасадорка Чешке Републике у Букурешту, представници Министарства националне одбране и Гарнизона општине Међидија, Националне асоцијације ратних ветерана „Краљица Марија“, локалне полиције, жандармерије и ватрогасаца, Асоцијације бораца  као и грађани Међидије.

Амбасадор С.Томашевић је у свом говору навео да се у Међидији, на месту страдања српских, румунских, чешких и других добровољаца који су се борили и своје животе дали давне 1916. године на фронту у Добруџи, клањамо њиховој храбрости. Подсетио је да је спомен костурница подигнута давне 1926. године уз подршку румунских власти. Указао је да је наша одговорност и обавеза да данас, када смо сведоци страдања како у непосредном окружењу тако и шире, у име будућих поколења чувамо тековине борбе наших предака.                  

У говору се захвалио и румунским пријатељима што заједно са нама чувају сећање на све оне који су у борбама у Првом светском рату дали свој живот за слободу и чији су посмртни остаци остали да леже у братској Румунији.

У оквиру велике регионалне турнеје под називом КОЛОДРОМ, Национални ансамбл народних игара и песама Србије КОЛО је, 8. новембра 2023. године, одржао концерт у Букурешту пред пуном салом Народног позоришта оперете и мјузикла „Јон Дачиан“.

Током трајања осамдесетоминутног програма, Срби који живе у овом делу Румуније, представници дипломатског кора, државних институција и остали гости, имали су прилику да уживају у извођењу 9 антологијских кореографија и сплета народних песама из различитих делова Србије којима је представљена богата и разноврсна српска традиционална уметност.

Концерт је подржало  Министарство културе Србије, Министарство спољних послова Србије – Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Амбасада Републике Србије у Румунији.
 

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас са председником Представничког дома Парламента Румуније Алфредом Робертом Симонисом и, у веома пријатељском разговору, нагласио да веома ценимо то што Румунија, упркос притисцима, чврсто стоји на својој позицији поштовања територијалног интегритета и суверенитета  Србије.

Саговорници су констатовали да билатералне односе Србије и Румуније карактерише добросуседство, традиционално пријатељство  и међусобно разумевање двају народа.

Разговарајући о европским интеграцијама, председник Вучић је захвалио на подршци Румуније европском путу Србије.

Председник Представничког дома Парламента Румуније Симонис је рекао да његова земља остаје чврсто на позицији поштовања територијалног интегритета и суверенитета Србије.

Двојица саговорника су истакли значај инфраструктурног повезивања Србије и Румуније, које, између осталог, захтева изградњу ауто-пута између Панчева и Темишвара, али и рад на енергетском повезивању.
 

(Преузето са сајта Председника Републике Србије)

Председник Народне скупштине Републике Србије др Владимир Орлић састао се данас са председником Представничког дома Парламента Румуније Алфредом Симонисом, који борави у Републици Србији, у својој првој званичној билатералној посети од ступања на дужност.

Др Орлић је указао на традиционално пријатељство и блискост који постоје између две државе и српског и румунског народа, изразивши уверење да ће добри политички односи резултарати даљим јачањем сарадње у областима економије, инфраструктуре, енергетике, као и свим осталим областима од обостраног интереса, чему је Народна скупштина Републике Србије спремна да пружи свој пуни допринос.

Изразио је посебно задовољство што је Алфред Симонис, након ступања на дужност председника Представничког дома Парламента Румуније, у своју прву званичну билатералну посету дошао управо у Србију, што је још једна значајна потврда пријатељства, али уједно и нови, снажан импулс јачању свеукупних односа две државе, посебно имајући у виду да се иста реализује 15 година након последње посете највишег представника Представничког дома Парламента Румуније нашој земљи.

Председник Народне скупштине др Орлић истакао је да Србија посебно цени принципијелан, чврст и на међународном праву заснован став Румуније по питању поштовања територијалног интегритета и суверенитета Србије, те да исте вредности и принципе без изузетка дели и Република Србија.

Др Орлић је саговорника информисао и о изузетно тешкој ситуацији у којој се налазе Срби на Косову и Метохији и истакао: „Наш јасан став исказан је кроз речи председника Републике Александра Вучића – да је Србија посвећена очувању мира и стабилности, зна своје обавезе, али да никад неће урадити ништа што је противно њеном Уставу“. Србија се увек понашала озбиљно и одговорно, али очекујемо да други испуне своје обавезе, што је требало да ураде још пре 11 година“, рекао је др Орлић.

Захвалио је Румунији и на континуираној подршци Србији у процесу европских интеграција, истичући да је чланство у ЕУ стратешко опредељење наше земље.

Председник Представничког дома Парламента Румуније Алфред Симонис сложио се да Србија и Румунија негују традиционално пријатељске и блиске односе и поновио да Румунија подржава територијални интегритет и суверенитет Србије, као и да ће увек подржавати европске интеграције Србије, додавши да искуства Румуније на том путу могу бити од велике користи за нашу земљу. Изразио је спремност за наставак сарадње у свим областима од заједничког интереса, као и за њено додатно интензивирање.

Двојица саговорника су током разговора заједнички оценили да је потребно наставити снажење економских односа и да постоји простор да се додатно увећа трговинска размена, као и да је од изузетног значаја да се настави и са радом на заједничким инфраструктурним пројектима, као што је изградња ауто-пута Панчево-Темишвар, јачању енергетске инфраструктуре и свим другим планираним активностима, а да томе умногоме може да допринесе и додатно повезивање два парламента.

(Преузето са сајта Народне скупштине Републике Србије)

(РОК ЗА ПРИЈАВУ 25. НОВЕМБАР 2023. ГОДИНЕ)

Председник Републике Србије Александар Вучић донео је одлуку о расписивању ванредних избора за посланике Народне скупштине и исти су заказани за 17. децембар 2023. године.

Обавештавамо држављане Републике Србије који имају боравиште у Румунији да, преко Амбасаде Републике Србије у Букурешту, могу најкасније до 25. новембра 2023. године у поноћ поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима гласати у Румунији у Амбасади Републике Србије у Букурешту.

Захтев се може поднети лично у Амбасади Републике Србије у Букурешту, на адреси Calea Dorobanțilornr. 34, поштом, e-mailom: consulate.bucharest@mfa.rs или путем факса +4021/210-0175.

Уз захтев за гласање у иностранству прилаже се копија важећег пасоша или личне карте Републике Србије. Пожељно је да ЛК буде очитана, како би била видљива адреса пребивалишта (исту можете да очитате у Амбасади).

Напомињемо да држављани Републике Србије имају право да поднесу захтев  да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима гласати у иностранству без обзира на врсту боравка, односно уколико ће на дан гласања боравити у иностранству.

Моле се бирачи да пре пријављивања изврше увид у јединствени бирачки списак преко сајта Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије, односно преко следећег линка https:// upit.birackispisak.gov.rs. Лице које је држављанин Р.Србије и има пребивалиште у Р.Србији, а није уписано у јединствени бирачки списак  потребно је да поднесе и захтев за упис у ЈБС. Захтев се може поднети и директно преко портала еУправе уколико лице има налог на порталу еУправе и истом приступа квалификованим електоронским сертификатом или путем мобилне апликације ConsentID.

Уколико се пријави довољан број бирача, Републичка изборна комисија ће донети одлуку о отварању бирачког места.

Захтев за гласање у иностранству можете преузети овде,

Захтев за упис у јединствени бирачки списак можете преузети овде.
 

У Букурешту је 23. октобра 2023. године одржан догађај посвећен потписивању уговора о финансирању Интеррег ИПА стратешког пројекта српско-румунске прекограничне сарадње 2021-2027, под називом „Заједно можемо победити рак“ (“Together we can beat cancer”), чији је циљ унапређење здравствене инфраструктуре за дијагностику и лечење карцинома, односно, побољшање приступа становништва српско-румунског пограничног региона квалитетним медицинским услугама за рану дијагностику рака, као и иновативним методама лечења.

Реализацијом овог пројекта биће опремљене четири болнице (Општинска болница за хитну помоћ у Темишвару, Окружна болница хитне помоћи Дробета Турну Северин, Здравствени центар Кладово и Медицински центар Велико Градиште) најсавременијом медицинском опремом и специфичним материјалом за ефикасно откривање и лечење рака. Такође, биће основана два онколошка центра у Темишвару и Кладову, и успостаљен телемедицински систем за повезивање медицинског особља и побољшање квалитета дијагностике и лечења. Пројекат ће обезбедити неопходну технолошку инфраструктуру за систем обуке медицинског особља на даљину, а биће организовани и форуми за дискусију.

Догађају су са наше стране присуствовали Катарина Ашковић, руководилац групе у Сектору за програме прекограничне и транснациаоналне сарадње у Министарству за европске интеграције, др. Дејан Чучулановић, директор Здравственог центра Кладово, Љиљана Стевановић, директорка Дома здравља Велико Градиште и амбасадор Стефан Томашевић, а са румунске Адриан Вештеа, министар развоја, јавних радова и управе, Александру Флорин Рогобете, ДС у Министарству здравља, др. Даниел-Клаудиу Малица, менаџер Општинске болница за хитну помоћ у Темишвару, Елена Бололои, директорка Окружне болнице хитне помоћи Дробета Турну Северин, Александру Ене директор Дирекције за Западни Балкан и регионалну сарадњу у МСП Румуније, као и представници других институција.

У сарадњи Амбасаде и румунског дистрибутера „Inter Conecter“, у Темишвару је 17. октобра 2023. године, организована промоција српских производа, који до сада нису били заступљени на румунском тржишту. Сходно континуираном залагању Амбасаде на проширењу пласмана српских производа у Румунији, на промоцији се представило 17 нових произвођача. Уз подршку румунског дистрибутера, у наредном периоду очекује се да наши производи буду доступни у још већем броју трговинских ланаца.

Амбасадор Стефан Томашевић посетио је Темишвар где се састао са Његовим Преосвештенством Епископом будимским и администратором темишварским Г. Лукијаном. Том приликом разговарано је о унапређењу српско-румунских билатералних односа, као и предстојећим планираним догађајима и активностима. Наглашена је важност блиских односа и одличне сарадње коју остварују Амбаада и Епархија темишварска.

У складу са Државним програмом обележавања годишњице историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, 16. октобра 2023. године, на спомен обележјима страдалим интернирцима у Арадској тврђави и градском гробљу Помениреа, као и на Споменику страдалим југословенским пилотима из 1941. године у Темишвару, у име Владе Републике Србије, венце је положио државни секретар Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику Зоран Антић, у пратњи амбасадора Републике Србије у Румунији Стефана Томашевића.

Централна церемонија одавања почасти страдалим интернирцима у Првом светском рату одржана је на улазу у Арадску тврђаву, уз учешће почасне гарде и војног оркестра Арадског гарнизона. Церемонији и полагању венаца присуствовали су представници Министарства одбране и Војске Републике Србије, кадети Војне Академије и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, представници Префектуре, Жупанијског савета и града Арада, представници Савеза Срба у Румунији, бројних удружења ратних добровољаца, ветерана и њихових потомака, ученици Српске теоретске гимназије „Доситеј Обрадовић“, као и представници Генералног конзулата Републике Србије у Темишвару.

Обавештавамо да је министaр спољних послова Републике Србије донео одлуку о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, а који за циљ имају употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћириличног писма, као и чување и неговање српског културног, етничког, језичког и верског идентитета.

Конкурс је отворен од 13. до 23. октобра 2023. године.

Увид у расписан конкурс за суфинасирање пројеката могу се пронаћи на следећим линковима:  www.mfa.gov.rs  или www.dijaspora.gov.rs/ konkursi2023.php

Амбасадор Стефан Томашевић присуствовао је 5. октобра 2023. године, обележавању јубилеја 250 година од постојања српске школе "Свети Сава", као и свечаном отварању Хале спортова "Миодраг Белодедић" у Соколовцу. На позив домаћина, председнице општине Соколовац Олгице Гице, одазвали су се представници Префектуре и Жупанијског савета Караш Северина, посланик у румунском Парламенту и председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић, архијерејски заменик Епархије темишварске др. Маринко Марков са свештенством, бројни представници локалне самоуправе и српске заједнице, прослављени спортиста Миодраг Белодедић, као и чланови омладинске секције са стручним штабом фудбалског клуба Црвена Звезда.

Амбасадор Томашевић је у свом говору истакао вишеструки значај обележавања великог јубилеја српске школе "Свети Сава", потребу додатног рада на очувању и даљем унапређењу наставе на српском језику, што је од велике важности за опстанак српске заједнице у Румунији.

Поводом отварања спортске хале која носи име чувеног фудбалера Миодрага Белодедића, указао је да поред неупоредиво бољих услова за развој спорта и очување српске заједнице у Румунији она има и шири значај. Заједница је показала да поштује успешне појединце који су из ње потекли, а Миодраг Белодедић је свакако један од најбољих фудбалера са наших простора, али и једнако добар промотер српско-румунског пријатељства.

Честитајући јубилеј и отварање велелепног спортског центра, истакао је да се нада да ће многи будући асови своје прве спортске кораке учинити управо у овој хали и да је српска заједница још једном доказала своју организованост и посвећеност очувању идентитета, али и вредности које фундаментално утичу на здрав развој будућих нараштаја.
 

У Букурешту је 3. октобра 2023. године одржан догађај посвећен потписивању Интеррег ИПА стратешког пројекта српско-румунске прекограничне сарадње 2021-2027, под називом „Сигурнија клима у румунско-српском прекограничном подручју“ („A safer climate in the Romanian-Serbian border area“), чији је циљ повећање капацитета за управљање границом. Укупна вредност пројекта је 13,8 мил. евра.

Догађају су са наше стране присуствовали Санда Шимић, помоћница министра у Министарству за европске интеграције, Драган Самоловац, начелник Управе граничне полиције, Иван Цвијовић, помоћник начелника УГП, Катарина Филиповић, начелница Одељења за послове прекограничне сарадње у УГП, амбасадор Стефан Томашевић, а са румунске Адриан Вештеа, министар развоја, јавних радова и управе, Тибериу Ђим Ђиреа, полицијски квестор и главни инспектор Територијалног инспектората граничне полиције Темишвара, као и представници Министарства спољних послова Румуније, Министарства унутрашњих послова Румуније, жупаније Караш-Северин и других институција.

Истакнут је значај овог пројекта, укупне вредности 13,8 мил. евра, који има за циљ смањење прекограничног криминала и илегалних миграција, као и јачање институционалних капацитета надлежних за управљање границом.

На позив градоначелника Каларашија Мариус Григоре Дулће, амбасадор Стефан Томашевић присуствовао је свечаности поводом обележавања 190 година од како је град Калараш постао седиште истоимене жупаније. Отварању тематске изложбе присуствовали су председник и представници Жупанијског савета, парламентарци, представници партнерских градова из иностранства и бројни гости. Том приликом, честитајући јубилеј, амбасадор Томашевић се у свом говору осврнуо на значај пројеката реконструкције инфраструктуре и објеката од историјског значаја које локалне власти финансирају из европских фондова. Указао је и на потребу повезивања градова и општина из Србије и Румуније које спаја Дунав, истакавши спремност да се иницирају нова партнерства и пројекти.

          
На састанку амбасадора Стефана Томашевића са привременим председником Представничког дома Алфредом Симонисом, 20. септембра 2023. године, разговарано је о даљем јачању билатералне сарадње Републике Србије и Румуније, посебно парламентарне сарадње, укључујући и путем размене посета председника парламената и посланика из редова група пријатељства Србије и Румуније.

Размотрени су и актуелни билатерални пројекти, посебно у области енергетике и саобраћаја, али и потенцијали за даљи развој економске сарадње и сарадње у области туризма. 

Истакнут је значај мира и стабилности у региону, као и традиционално добрих и пријатељских односа Србије и Румуније, те поновљена подршка Румуније приступању РС Европској унији.

Поводом свечаног отварања новог седишта Савеза Срба и Дана српске културе, амбасадор Томашевић боравио је у Араду 18. септембра 2023. године. У новом објекту у Араду, поред седишта Савеза Срба, налазе се и Културни центар, музеј "Сава Текелија" и библиотека "Еустахија Арсић".

Овом догађају су присуствовали челници жупаније, префектуре и града Арада, представници Српске православне епархије темишварске, других српских и румунских институција, националних мањина и бројни посетиоци.

„Арадски Срби могу бити поносни на своје знамените претке попут Текелија, Михајловића, Мијатовића, Арсића, Табаковића, Алексића и многих других који су задужили Арад својим уметничким достигнућима и задужбинарским врлинама“, нагласио је амбасадор Томашевић. Истакао је и да ће нови простор бити место сусрета мултиетничког и мултикултурног Арада и да је, осим за Србе, велики дан и за српско-румунско пријатељство.

Уз помоћ Музеја Војводине отворена је стална поставка изложбе „Сава Текелија“, ауторке Милкице Поповић, што је од великог значаја за Србе из Арада и Румуније.

Приликом свечаног отварања, просторије су освећене и благословене молитвом од стране егзарха манастира Епархије темишварске Јустина (Поповића) и саслужитеља, свештенства Епархије темишварске.

Дане културе Срба у Араду, који ће трајати до 29. септембра, Савез Срба у Румунији организовао је уз подршку Департамана за међуетничке односе Владе Румуније, Жупанијског савета Арад, у партнерству са општином града Печка, Жупанијском библиотеком “Александру Ксенопол“ из Арада, Класичним позориштем „Јоан Славић“ из Арада и Жупанијским културним центром Арад.

У знак признања за допринос и подршку друштвеним и културним активностима, додељене су захвалнице и дипломе „Сава Текелија“ заслужним појединцима.

У организацији Националног музеја румунске књижености, а уз подршку Министарства културе Румуније и града Букурешта, од 11. до 17. септембра 2023. године, одржан је 13. Међународни букурештански фестивал поезије. Ова значајна културна манифестација, која се одржава од 2010. године, до сада је окупила више од 700 реномираних песника широм света.
На позив Националног музеја румунске књижености, испред Удружења књижевника Србије, на овогодишњем издању Међународног фестивала је учествовала заменица председника Удружења, књижевница Гордана Влајић, која је читала стихове о уквиру песничке вечери одржане 16. септембра у простору „ARCUB“.
Истовремено, у башти Националног музеја румунске књижености, одржана је пројекција филма посвећена Адаму Пуслојићу, преминулом српском песнику, пријатељу овог музеја, члану Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника преводилаца Србије и почасном члану Академије Румуније, који је писао и на румунском језику и преводио књижевна дела румунских аутора на српски језик.

На позив председника Жупанијског савета Дорин Козмин Василеа, амбасадор Стефан Томашевић је 15.09.2023. посетио жупанију Долж.

Поводом уврштавања на Унескову листу наслеђа две реконструисане куле, карактеристичне за простор Балкана, које представљају споменике од изузетног историјског значаја - Изворану-Геблеску и Ћернатештилор, одржан је састанак у седишту Жупанијског савета у Крајови. На састанку којем су присуствовали министар за инвестиције и ЕУ пројекте Адриан Каћу, председник Жупанијског савета Дорин Козмин Василе, посланик у Европском парламенту Клаудиу Манда, државна секретарка Министарства спољних послова Јанина Ситару, префект Дан Диакону, градоначелница Крајове Лиа-Олгуца Василеску, као и други представници локалне самоуправе и румунских институција, обратио се и амбасадор Томашевић. Том приликом истакао је да позив који му је упућен доживљава као још један гест који потврђује блискост и богатство српско-румунских историјских односа, те нашег културног наслеђа.

Током обиласка кула које се налазе на територији жупаније Долж, амбасадор Томашевић је заједно са представницима централних и локалних институција и дипломатског кора присуствовао свечаностима приређеним у част инаугурације кула, које је пратио културно уметнички програм.

У разговору амбасадора Томашевића са министром Адрианом Каћуом, председником Жупанијског Савета Дорин Козмин Василеом и другим представницима румунских институција, истакнута је постојаност историјских и културних веза и значај заједничког залагања за унапређење билатералних односа Србије и Румуније. Исказана је спремност да се интензивира комуникација са циљем иницирања нових заједничких пројеката сарадње на локалном нивоу.

У фокусу разговора амбасадора Томашевића са Флориком Кирицом било је даље унапређење сарадње Привредне, индустријске и пољопривредне коморе жупаније Тимиш са централном и локалним привредним коморама у Републици Србији. Констатовано је да жупанија Тимиш, која је се по свим економским параметрима налази на самом врху у Румунији (увоз, извоз, привлачење страног капитала), она генерише и готово половину укупне робне размене између Србије и Румуније, као и да региструје највећи број привредних субјеката који долазе из Републике Србије. У светлу ове чињенице изражена је потреба охрабривања произвођача, али и представника компанија које пружају различите врсте услуга за додатним ангажманом на тржиштима Србије и Румуније, што подразумева њихова улагања, али и помоћ институција. 

Подвучен је значај заједничких пројеката Србије и Румуније ради бољег инфраструктурног повезивања, пројеката прекограничне сарадње, као и неопходност даљег пружања институционалне подршке развоју нових облика сарадње. Поред робне размене, као области од посебног интереса означени су туризам и спорт, те је истакнута неопходност учесталијег организовања догађаја посвећених промоцији туристичких потенцијала и учешћа на сајмовима. У области развоја спортске сарадње, препознат је простор за преношење искустава и усавршавање спортиста и спортских радника посредством кампова и размене стручњака. Констатовано је да се економски односи из године у годину унапређују, да робна размена расте, али да је сарадња и даље далеко од стварних потенцијала, што захтева додатно заједничко ангажовање.

 На позив Сорин Пауна, генералног директора Националне компаније за управљање аеродромима у Букурешту, амбасадор Стефан Томашевић присуствовао је свечаности на аеродрому Банеаса, уприличеној у част стогодишњице првог међународног ноћног лета на релацији Београд – Букурешт. Том приликом амбасадор Томашевић је истакао значај обележавања стогодишњице овог пионирског достигнућа којим су Београд и Букурешт постали део најбрже руте која је повезивала Париз и Истанбул, при чему је време путовања значајно скраћено захваљујући ноћном летењу. Честитајући овај значајан јубилеј представницима румунског ваздухопловства, индустрије и Националној компанији за управљање аеродромима, истакао је да и овај догађај на најбољи начин потврђује колико је историја српско-румунских односа богата, те да нас у будућности чекају бројни пројекти на којима треба заједнички да радимо ради још бољег повезивања. 

У циљу подстицања даљег развоја сарадње две земље у економској области, 30. августа 2023. године реализован је састанак амбасадора Стефана Томашевића и министра за економију, предузетништво и туризам Румуније Штефан-Раду Опрее.

У разговору је констатовано да је прошлогодишња трговинска размена две земље порасла на преко 2 милијарде евра, али и да постоје велики потенцијали за њено даље увећање, као и за раст инвестиција и ширења пословања малих и средњих предузећа.

Поздрављени су што скорије потписивање новог споразума између привредних комора, размене посета ресорних министара и значајније учешће на различитим сајмовима.

Разговарано је и о даљем јачању сарадње у области туризма и великим туристичким потенцијалима две земље, међу којима су и Дунав и Ђердапска клисура.

У циљу подстицања даљег развоја сарадње две земље у области енергетике, данас је реализован састанак амбасадора Стефана Томашевића и министра енергетике Румуније Себастијана Бурдуже.

У разговору је истакнута обострана спремност за развој сарадње и искоришћавање значајних потенцијала који постоје у овој области.

Размотрени су најважнији билатерални пројекти енергетског повезивања Србије и Румуније,  као и додатне могућности за њихову што скорију реализацију.   

Протеклог викенда, у Свиници, жупанијa Мехединци, одржано је 24. издање манифестације „Фестивал смокава“, ком су присуствовали представници жупанијских власти, локалних самоуправа са леве и десне обале Дунава, председници других општина у Румунији и Р. Молдавији, Савеза Срба у Румунији и румунског Парламента. Догађају су присуствовали и амбасадор Стефан Томашевић и генерални конзул Владан Тадић којима је општина Свиница доделила захвалнице за „промовисање и јачање пријатељства између Срба у Румунији и Србији и за промовисање идентитета, традиција и обичаја“.

На програму овогодишњег издања „Фестивала смокава“ нашли су се Сајам смокава, такмичења у припремању слатких и љутих производа од овог воћа, изложба фотографија српских манастира, наступи фолклорних група, турнир у малом фудбалу и низ пратећих догађаја. Ова манифестација значајно је допринела препознатљивости места Свиница, а посебно значајно је да ће домаћини следећег међународног симпозијума посвећеног смоквама бити Букурешт и Свиница.

Српски посланик у Парламенту Румуније и председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић нагласио да је заједница у Свиници исказала своју истрајност у очувању националног идентитета, указавши да „све оно што заједно радимо, радимо на очувању идентитета“, као и да у томе постоји огромна помоћ матичне Србије, али и помоћ Владе и румунских локалних, жупанијских и регионалних власти.

У свом обраћању, амбасадор Томашевић је истакао да је Р. Србија поносна на српско-румунско пријатељство које се негује и чува преко оваквих манифестација на прелепом Дунаву, где ће сигурно бити и многих других пројеката. Представницима српске заједнице који живе у Свиници поручио је да буду поносни на то што су грађани Румуније, то што су Срби, као и да буду поносни једни на друге, сложни, јединствени, а да ће ГК у Темишвару и Амбасада Р. Србије у Букурешту увек  бити уз њих.

На Међународном форуму организованом од стране румунског Парламента и регионалних ИТ кластера, посвећеном дигиталним стратегијама, вештинама и пројектима, који је одржан у Клужу 4. и 5. августа, испред Народне скупштине Републике Србије учествовали су посланици Ана Белоица Мартаћ и Радован Арежина, заједно са амбасадором Стефаном Томашевићем.

Више паралелно организованих округлих столова окупило је представнике парламената, дипломатског кора и привреде, са циљем анализе актуелног стања дигиталних вештина упоредо у државним институцијама и компанијама, те како би се идентификовале области за унапређење, представили примери успешних иницијатива и дискутовало о појединачним политикама и механизмима у циљу подршке развоју дигиталних способности.

На маргинама другог по реду издања јавно-приватног Форума у Клужу, искоришћен је простор и за додатни дијалог са представницима румунског Парламента, бројних других румунских институција, привреде, универзитета, као и Светске банке и Европске комисије.

Поводом трагичног губитка живота у пуцњави у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду, дана 03.05.2023.године Влада Републике Србије је прогласила тродневну жалост, од 05.05.2023. до 07.05.2023.године.

Књига жалости ће бити отворена у Амбасади Републике Србије у Букурешту од петка 05. маја до недеље 07.маја 2023. године у следећим терминима:

● Петак   05.05.2023.  од 10:00 до  12:00 часова и 14:00 до  16:00 часова
● Субота 06.05.2023. од 12:00  до 16:00 часова
● Недеља 07.05.2023. од 12:00 до 16:00 часова

Биће отворена и електронска књига жалости на адреси: srb.emb.romania@mfa.rs 

У Букурешту је у периоду од 27-28. марта 2023. године одржан састанак Генералног комитета за економска питања Парламентарне димензије Централноевропске иницијативе под називом „Економске последице рата у Украјини по државе ПД ЦЕИ“, у циљу разматрања и идентификације могућих заједничких решења у контексту суочавања са економским последицама овог рата. 

Републику Србију представљала је парламентарна делегација на челу са шефом делегације послаником Зораном Радојичићем, у чијем саставу су били посланик Јасмин Хоџић и Теодора Кијановић, секретар делегације. Делегацији се током церемонијалног дела сусрета придружио и амбасадор Стефан Томашевић.

Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски Г. Лукијан, у пратњи архијерејског заменика, протојереј-ставрофора др Маринка Маркова и јеромонаха и епископског секретара Варнаве Кнежевића, посетио је Амбасаду Републике Србије у Букурешту.

Приликом сусрета, обострано је наглашен значај блиских односа и добре сарадње Амбасаде и Епархије темишварске. Тема разговора био је и развој српско-румунских билатералних односа, као и предстојећи догађаји и пројекти.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је јутрос телефоном са председником Владе Румуније Николаеом Ћуком о наставку јачања свеукупне билатералне сарадње и политичких односа, као и о тренутној ситуацији на Западном Балкану.

 

Брнабић је нагласила да Србија веома цени и да је захвална Румунији на принципијелном ставу поводом питања Косова и Метохије, истакавши трајну опредељеност наше земље за мир и стабилност у читавом региону.

 

Овај телефонски позив представља наставак динамичне размене двеју држава након недавне новембарске посете председнице Владе Србије Румунији.

 

Премијерка је уједно истакла да се нада скорој посети премијера Румуније Николаеа Ћуке Србији.

 

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

У оквиру Фестивала Националног театра 2022. који се у Букурешту одржава од 05. до 13. новембра 2022. године, синоћ је у Румунском нациoналном театру гостовало Српско народно позориште из Новог Сада са представом „Слепа мрља“, у режији Андреја Мажериja. Румунска публика је овацијама поздравила модернистички приступ предстaвљања класичног дела према мотивима из античких трагедија Краљ Едип, Антигона и Баканте. Представу је пратио превод на румунском језику који је приредила румунска глумица, двојна држављанка Србије и Румуније Јоана Флора.

Амбасадор Стефан Томашевић јуче је посетио Универзитет у Трговишту (Târgoviște), Краљевски суд у Трговишту у оквиру ког се налази и Музеј штампарије, и Манастир Делу, у који је током периода владавине Турака, измештена Горажданска штампарија, чиме је омогућено да се и у Трговишту штампају књиге. Представници Универзитета, ректор Лаура Моника Горгиу, проректори, декани и професори, представили су систем рада и функционисања поменуте институције, која ове године обележава 30 година од оснивања. 

Амбасадор Стефан Томашевић је истакао важност постојања и рада Универзитета за град, округ, али пре свега за породице чија деца имају могућности да се ту школују, али и да још током трајања студија буду препознати од стране компанија и да се запосле. Истакао је неопходност да се приликом привлачења страних директних инвестиција води рачуна и о запошљавању високо квалификоване радне снаге, како би се спречио одлив младих стручних кадрова. Предложио је да се Универзитет у Трговишту повеже са неким од универзитета у Републици Србији. 

С тим у вези, обострано је изражен значај будућег повезивања и потписивања споразума о сарадњи између Универзитета у Трговишту и универзитета у Републици Србији. Такође, истакнута је важност сарадње у оквиру програма Европске уније, попут Erasmus-а. 

Амбасадор Стефан Томашевић је 10.11.2022. године посетио седиште Центра за спровођење закона у југоисточној Европи (Southeast European Law Enforcement Center - SELEC), где је разговарао са генералним директором г. Огуз Серкант Акином. Овом приликом, размотрене су различите области рада и активности SELEC, као и допринос Р.Србије раду ове организације. Истакнута је важна улога официра за везу РС акредитованих у Центру и идентификоване могућности за даље унапређење сарадње на свим нивоима.

На позив Флорина Ниделеа, председника општине Клежањ, која се налази у жупанији Ђурђу, у Румунији, као и свештенства, амбасадор Стефан Томашевић посетио је цркву Светих архангела Михаила и Гаврила, задужбину капетана Мише Анастасијевића. 

Приликом обиласка цркве, у којој се налазе и мошти великог доброчинитеља и задужбинара капетан Мише Анастасијевића, разговарано је о заједничком пројекту обнављања фресака цркве, на ком би били ангажовани млади уметници из Републике Србије. 

Клежањ је једно од места, некадашњих латифундија, у ком је српски задужбинар, између осталог, сазидао и прву занатску школу.

Амбасадор Стефан Томашевић је дана 7. новембра 2022. године посетио Универзитетску ургентну болницу у Букурешту (Spitalul Universitar de Urgență București) где је одржао састанак са управником болнице, проф. др Флорином Каталином Кирстојуом и медицинским директором Корином Силвиом Поп, у циљу разматрања могућности развијања академске и научне сарадње у области здравства између Београда и Букурешта. 

Изражена је заинтересованост за успостављање сарадње између Универзитета медицине и фармације у Букурешту и Медицинског факултета Универзитета у Београду, универзитетских болница и ургентних центара, и евентуалног формирања научног конзорцијума, у који би био укључен и приватни сектор, и констатован значај интензивирања контаката и размене посета две стране на свим нивоима.

У организацији Амбасаде Републике Србије у Румунији и винске куће "The Great Hill", у Букурешту је 29. септембра 2022. одржана промоција српских вина и ракије. Десет српских произвођача вина, заједно са две дестилерије, представили су своје производе дистрибутерима, представницима хипермаркета, хотела, ресторана и винских барова из Румуније. На одржаним пратећим састанцима исказан је значајан интерес за развој сарадње и увоз српских производа. Учесници су овај догађај оценили као један од најбољих начина за повезивање српских и румунских компанија и даље јачање економских односа две земље.

Важно обавештење за прелазак малолетних лица преко државне границе Републике Србије, у складу са одредбама члана 54. став 2. Закона о граничној контроли Р. Србије:

1. за прелазак малолетних лица, страних држављана, преко државне границе Републике Србије није потребна сагласност родитеља;

2. за прелазак малолетног лица до 16 година, држављанина Републике Србије, које путује само или у пратњи другог лица које му није родитељ или законски заступник, неопходна је оверена сагласност оба родитеља (уколико заједнички врше родитељско право), или законског заступника. Уколико дете путује са једним родитељем, није потребна писана сагласност другог родитеља.

На Европском џудо купу за кадете који је одржан 7. и 8. маја у Букурешту, такмичарке и такмичари из Србије освојили су укупно 6 медаља, од чега по једну златну и бронзану и четири сребрне. Наше спортисте подржао је амбасадор Стефан Томашевић, који је након такмичења честитао освајачима медаља, као и свим такмичарима који су се часно и достојно борили бранећи боје својих клубова али и Републике Србије, пожелевши им много успеха и медаља у наставку каријере.

Видео Министарства спољних послова поводом Дана државности 2022

Амбасада Републике Србије у Букурешту се, заједно са одређеним бројем амбасада држава акредитованих у Букурешту, прикључила међународној кампањи под називом OrangeTheWorld, односно Обојимо свет у наранџасто. Ова акција је део шире кампање Уједињених нација под називом 16 дана активизма против насиља над женама и девојчицама, која траје од 25. новембра до 10. децембра. Као и претходних година, наранџаста боја је симбол светлије будућности, без насиља над женама и девојчицама. 

Поводом Дана примирја у Првом светском рату, 11. новембра 2021. године, амбасадор Стефан Томашевић је одао почаст и положио ловоров венaц на Спомен костурницу у Међидији, посвећену палим борцима Прве српске добровољачке дивизије који су се борили на фронту у Добруџи. 

У свом иступању, амбасадор Томашевић је указао да на овом месту почива око 8.000 наших предака и истакао понос и захвалност са којима се односимо према њиховом херојству, храброј и достојанственој борби на фронту у Добруџи, где су дали своје животе за мир, слободу и боље сутра. Нагласио је да нас њихова борба и жртва, раме уз раме са румунским и другим саборцима, подсећа на значај очувања и јачања добрих односа са пријатељским државама, јер само заједно можемо да одбранимо вредности које су нам наши преци оставили у аманет. Захвалио се румунским пријатељима на њиховом доприносу у очувању сећања на српске жртве, али и на жртве свих оних који су своје животе дали у Првом светском рату. 

Амбасадор Томашевић је положио венце и на спомен обележје страдалим Чесима, који су се борили заједно са нашим војницима, и на спомен плочу постављену у име сећања на Елси Инглис и „Болнице шкотских жена“. Венце су положили и заменик градоначелника Међидије Никулае Паун, амбасадорка Чешке Републике у Букурешту Халка Кајзерова, командант Гарнизона општине Међидија Еуђен Калин, у име Министарства националне одбране Румуније, поручник у пензији Корнелија Приотеаса из румунског Удружења бораца, као и представници Војске Румуније и локалних служби општине Међидија. 

Амбасадор Стефан Томашевић је, 08. новембра 2021. године, присуствовао свечаном отварању једне од најважнијих културних манифестација Срба у Румунији – „Дани српске културе у Темишвару“.

У свом обраћању присутнима, нагласио је да ова манифестација, по својој вредности и значају, може да послужи као позитиван пример неговања српске традиције и културе целокупној српској дијаспори. 

Истакао је да Република Србија и њено руководство поклањају посебну пажњу потребама и интересима нашег народа ван граница наше земље и да ће му увек пружати неопходну подршку и помоћ и радити на очувању српског националног идентитета - српског језика, ћириличког писма, културе, вере и обичаја.   

Амбасадор Томашевић је подсетио да се од прошле године прославља 15. септембар као „Дан српског јединства, слободе и националне заставе“, као и да је недавно у Народној скупштини Републике Србије потврђен „Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма“. 

Указао је да и „Дани српске културе у Темишвару“ на најбољи могући начин илуструју посвећеност и предан рад српске заједнице у Румунији на очувању српског идентитета, што је од непроцењивог значаја.   

Амбасадор Томашевић је истакао да су традиционално пријатељски и братски односи Републике Србије и Румуније поново дошли до изражаја и у тешким временима пандемије, подсетивши још једном да нам је Румунија, у јуну ове године, помогла са донацијом вакцина које су у том тренутку недостајале, а да је Србија недавно, због изузетно тешке ситуације у којој се налази здравствени систем Румуније, упутила контингент медицинске помоћи, у виду лекова и концентратора кисеоника. 

Искористио је ову прилику да изрази захвалност румунској држави и на томе што препознаје потребе српске заједнице, што јој пружа подршку и стара се за то да Срби у Румунији живе у пријатељском амбијенту, равноправно са Румунима, као и са припадницима других националних мањина. 

Сународницима који живе у Румунији упутио је поруку да са поносом говоре својим матерњим језиком, да славе своје славе и негују нашу културу и обичаје и пожелео им успешне „Дане српске културе у Темишвару“. 

У Букурешту је 03-07. новембра 2021. године одржано Светско првенство у ашихара борилачком спорту за 2021. годину. На овом престижном такмичењу учествовало је око 150 спортиста из 15 држава, међу којима и 8 такмичара из Републике Србије. 

Доносећи велику радост нашој држави, репрезентација Републике Србије је освојила чак 4 златне медаље, које су однели Андрија Ашанин, Нађа Мацановић, Анастасија Стојаковић и Милан Јованов, као и 2 бронзане медаље, освојене од стране Лазара Миличевића и Вука Миленковића. Био је ово најуспешнији наступ српске ашихара репрезентације на светским првенствима до сада.

Амбасадор Стефан Томашевић имао је састанак са директором Музеја националне уметности у Букурешту Калином Стеђереаном. Током састанка размотрене су могућности сарадње институција културе Р. Србије и Румуније. 

Амбасадор Томашевић је истакао да посебан потенцијал за сарадњу две државе носи чињеница да ће Нови Сад и Темишвар 2022. односно 2023. бити eвропске престонице културе. Као позитиван пример културне сарадње Р. Србије и Румуније навео је недавно одржану изложбу Галерије Матице српске у Темишвару, којој је присуствовала и потпредседница Владе и министарка културе Р. Србије Маја Гојковић. Предложио је да се у наредном периоду организује слична, заједничка изложба Галерије Матице српске у Музеју националне уметности у Букурешту, посвећена модернизму. 

Директор Стеђереан је прихватио поменути предлог и указао да би изложба могла да се реализује у другој половини 2022. године, а након тога и евентуално гостовање букурештанског Музеја у Р. Србији.

Амбасадор С. Томашевић се захвалио саговорнику на срдачном пријему и његовој спремности за сарадњу. Истакао је да Р. Србија и Амбасада културну сарадњу са Румунијом држе врло високо на агенди и укратко представио резултате РС у погледу ревитализације кључних институција културе. Нагласио је да ће нови Споразум између две Владе о сарадњи у области образовања, науке, културе, медија, омладине и спорта (чије се потписивање очекује у наредном периоду), додатно унапредити сарадњу у поменутим областима.

Председник Републике Србије Александар Вучић учествовао је данас на Састанку на високом нивоу, посвећеном обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља, и том приликом истакао да је ово јединствена прилика да се разговара о свим питањима од заједничког интереса, као и да се граде нови мостови пријатењства и сарадње.

"Будућност једнаких, где се иста права примењују на све, то је правац којим је овај Покрет кренуо од почетка, то је идеја којој већина земаља у свету и данас стреми. То што ово заговарамо, није само питање интереса сваке појединачне земље, већ један од највећих цивилизацијских корака напред, који овај свет мора да предузме уколико жели да преживи као свет, а не као нека врста кампа у којем нема места за све, чије кључеве држе само они који су богати, а они који пристану да буду експлоатисани, биће ослобођени", истакао је председник Вучић и додао да право да се одлучи о сопственој судбини није грех, већ да је то право које треба да припада свима, без обзира на њихову величину и богатство, снагу или моћ којом располажу.

 

"Сматрам да ћемо се сагласити да је данашњи свет на многе начине различит од онога из 1961. године. Глобализација, повећана међузависност и развој нових технологија без сумње су учинили планету мањом, али такође су утицали и на нашу свакодневицу. Истовремено, није само реч о броју изазова са којима се суочавамо, који такође не знају за границе, већ је природа свега тога далеко сложенија. Због тога је данас, можда више него икада пре, неопходно да радимо на јачању мултилатерализма и мултилатералног светског поретка", навео је председник Вучић и нагласио да нас сваки нови изазов подсећа да ниједна држава није изолована и самодовољно острво, те да су сарадња и солидарност једини путка индивидуалном и колективном просперитету.

 

 

"Мислим да је ово основа на којој су чланице Покрета стајале уједињено упркос својим разликама. Покрет несврстаних земаља је био и увек остаје симбол слободољубивог дела света који је спреман да се бори за своју независност, аутономију и суверенитет и дубоко сам уверен да би требало да настави да се бори за ове циљеве, зато што је то нешто за шта се треба борити", казао је председник Вучић и поручио окупљенима да Србија зна колико је та борба тешка.

Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски Г. Лукијан посетио је данас Амбасаду Р. Србије у Букурешту.

Током сусрета са амбасадором С. Томашевићем и колективом Амбасаде разговарано је о положају српске заједнице, СПЦ и српских светиња у Румунији. Такође је истакнута вековна повезаност Р. Србије и Румуније и потреба за њеним даљим унапређењем.

Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски Г. Лукијан у пратњи архијерејског заменика, протојереј-ставрофора др Маринка Маркова и оца Варнаве обићи ће Спомен костурницу Прве српске добровољачке дивизије у Медђидији, где ће бити служен помен и положен венац палим борцима. 

Амбасадор Стефан Томашевић, присуствовао је 9. септембра 2021. године церемонији потписивања Меморандума о разумевању у области транспорта унутрашњим пловним путевима, између Агенције за управљање лукама Републике Србије и Националне компаније „Административна управа дунавских морских лука” Галаци из Румуније. Церемонији потписивања МоР су присуствовали министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић, амбасадорка Румуније у Републици Србији Силвија Давидоју и чланови српске и румунске делегације из лучких управа. 

Меморандумом о разумевању се формализује и унапређује сарадња између лучких управа у Републици Србији и Румунији  његов циљ је да допринесе повећању видљивости лука у Дунавском сливу на европској мапи лука, развоју привредних делатности у њиховом залеђу и интегрисању лука у међународне мултимодалне транспортне ланце. 

Министар Момировић истакао је да је Румунија синоним пријатељства са Србијом, јер је то држава са којом нема отворених питања, истичући да су односи две земље такви били кроз векове. Нагласио је да су више деценија уназад изостајале инвестиције у водном саобраћају и инфраструктури у Србији и најавио је промене у том погледу.

Амбасадор Томашевић је нагласио значај потписивања МоР за продубљивање односа између две државе, указавши да је Дунав река од великог значаја за обе стране. Посебно је истакао план Р. Србије, представљен од стране председника Александра Вучића, који предвиђа значајна улагања у лучку инфраструктуру. Додао је да је сарадња на Дунаву битна због развоја туризма и да су поред теретних лука важна и међународна путничка пристаништа, како би се привукли туристи. На крају је закључио да ће  МоР значајно допринети развоју односа између лучких управа две пријатељске суседне земље. 

Амбасадорка Давидоју је истакла да је потписивање МоР историјски тренутак за сарадњу две земље у области пловидбе Дунавом. Нагласила је да је МоР постављен правни оквир за размену информација и инвестиција, те да ће омогућити бољи проток робе у оба смера. 

Након потписивања МоР одржан је први билатерални састанак српске и румунске делегације, на којем су договорене будуће активности у погледу предстојеће сарадње, а директор Агенције за управљање лукама Вук Перовић отварајући састанак је истакао важност потписивања МоР за даље унапређење лука у Дунавском региону.

Скривен у долини реке Мориш, средњевековни манастир Бездин, драгуљ православне вере, и овог Господњег лета био је домаћин црквено-народног Великогоспојинског сабора у недељу, 29. августа.

Након литургије и резања колача уследио је један несвакидашњи радосни догађaj за српску заједницу у Румунији. Љубав Божија, све што је од Бога и доброга, Исус Христос је донео пошто је постао човек. А Он је постао човек благодарећи Богомајци која га је родила и постала тиме заступница васцелог људског рода. Она, по коме је посвећен манастир Бездин, показује да је њен јединородни син Христос дошао на свет да нам подари истинску заједницу љубави и све нас обједини. У недељу у бездинском храму догодило се крштење малог Василија, сина Стефана Томашевића, амбасадора Републике Србије у Румунији, као рађање новог живота по вољи Божијој. У отменом сјају своје аристократске градње, манастир Бездин је поред сведочења вековима историје, посведочио и улазак у српску заједницу дипломатског представника Републике Србије У Букурешту, Његове Екселенције амбасадора Стефана Томашевића. Светлосни чин кршења извршили су са усхићењем, благодарношћy радошћу протојереј-ставрофор др Маринко Марков, архијерејски заменик  Јустин (Стојановић), егзарх манастира Епархије темишварске, протојереј Благоје Чоботин, а миропозање је извршио Његово преосвештенство владика Лукијан.

Уласком у православље нашег Василија, он је постао део заједнице Срба у Румунији, али и ми заједно са њим и преко њега.  Ми смо сада нераскидиво везани за српску заједницу у Румунији и то и за нас представља огромну част и задовољство имајући у виду да ћемо се увек враћати, где год били и службовали за нашу отаџбину, Румунија ће увек остати "наша", а српску заједницу ћемо увек гледати као нашу браћу, као и манастир Бездин, који је постао наша духовна кућа - пуним срцем изјавио је Стефан Томашевић, амбасадор Републике Србије у Румунији, одушевљено говорећи о лепоти и уређености светиња Епархије темишварске на територији државе која је, како је поново истакао, по свему пријатељска.

Нова времена и нови ветрови дувају. Поред снажних политичких, културних и економских веза, духовни мост српске заједнице наставља да снажно повезује две пријатељске суседне државе Румунију и Србију. Да су везе између две братске земље попут легуре челика, постало је још јасније у благодети крштења амбасадоровог сина. Крштењем је начињен круг коме нема краја, који симболизује вечно јединство крштенога и његове породице са српском заједницом и због тога ће се увек враћати Румунији. 

Извор: Наша реч

Аутор текста: Никола Лакић

05. август 2021. године

Председник Репулике Србије Александар Вучић присуствовао је обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ и поручио да Србија памти!

„Данас, када поново подсећамо себе на оно што се догодило августа 1995. године, на ужасан погром, протеривање више од 250 хиљада Срба, на егзодус и етничко чишћење, ми, истовремено, и коначно, подсећамо себе на то ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. Хвала вам свима што смо вечерас сви заједно и што показујемо колико волимо свој народ“, рекао је председник Вучић и додао да нећемо заборавити све оно кроз шта су Крајишници морали да прођу.

„За нас то нису само страшне бројке страдалих“, поручио је председник Вучић и нагласио да Србија неће заборавити.

„Никада као данас се није прекрајала историја. Зато хоћу да све нас подсетим не само на оно шта су други нама чинили, не желећи да постојимо, већ и на оно што смо сами себи чинили, баш као да не желимо да постојимо“, казао је председник и напоменуо да никада више не сме да се понови да Србија заборави своје тихе хероје.

Председник Вучић је нагласио да никада више не смемо да покривамо очи, и уши, и уста, пред нечим што јесте био погром и суноврат сваке људскости.

„Правити се да то није тачно, избегавајући да кажемо, злочин је не само према жртвама, него и према нама самима, сваком живом Србину, Крајишнику, према Србији и њеној будућности“, рекао је председник Вучић и подвукао да људи само ако памте могу да се усправе и живе и са собом и са другима без зазора, страха и сумње.

Председник Вучић је истакао да Србија мора да се бори за мир и за колевке са децом, као и да нас заборав поништава и брише и из историје и из будућности, одузимајући нам право на свако сутра.

„Наша мисија је срећна будућност за нас и за ново поколење! Данашња Србија почива на јасном идентитету и на култури сећања“, указао је председник Вучић и подсетио да је урађено све оно што је деценијама запостављано, као и да је снажна Србија постала господар своје судбине.

„Нека је вечна слава српским мученицима који су страдали у „Олуји“ и у свим погромима. Ваша деца су у својој Србији, збринута, вољена и успешна. Мирно спавајте соколови српски, будућност ваше деце је наш завет“, закључио је председник Вучић и захвалио свима који су показали вечерас како се воли своја земља и да Србија памти.

Извор: www.predsednik.rs

Фото: www.predsednik.rs

Амбасадор Стефан Томашевић присуствовао је свечаности у Националном музеју румунске књижевности поводом уручења награде „Михај Еминеску“ (за поезију и превод) која је за 2020/2021 годину додељена српском песнику и преводиоцу Адаму Пуслојићу. Свечаности су између осталих присуствовали и новопостављени ДС у МИП Румуније Андреи Новак, као и српски уметник Драгољуб Фируловић. Адам Пуслојић почасни је члан Румунске академије од 1995. године и већ деценијама уназад заслужан за приближавање српске и румунске културе. Својим бројним преводима књижевних дела наставља да продубљује пријатељство две суседне земље. 

Амбасадор Томашевић је у краћем говору истакао да је Адам Пуслојић направио својеврстан мост пријатељства између српског и румунског народа дочаравајући дела Михаји Еминескуа генерацијама у Р. Србији. Нагласио је да су у Р. Србији, захваљујући његовом раду, познати и савремени румунски књижевници. Указао је да је својим радом Адам Пуслојић дао изузетан допринос развоју пријатељства два народа. На крају је истакао да је Р. Србија посвећена раду на унапређењу и развоју односа Р. Србије и Румуније у свим областима, а посебно у култури која на најбољи начни спаја две земље и два народа.

У просторијама Амбасаде амбасадор Томашевић састао се са српским књижевницима Адамом  Пуслојићем и Драгољубом Фируловићем. Састанку је присуствовао и Разван Ванку, потпредседник Савеза књижевника Румуније. Саговорници су разменили мишљења о правцима будуће културне сарадње Р. Србије и Румуније. Заједнички је констатовано да је, имајући у виду да је услед пандемије вируса COVID -19 дошло до одређеног застоја у културној сарадњи, потребно интензивније радити на организацији књижевних вечери, концерата и изложби а како би се српска култура још више приближила румунској јавности.  

Министар спољних послова Никола Селаковић, донео је одлуку број 334/30-2021/01, којом се расписује јавни позив за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, који ће трајати од 3. августа до 12. августа  2021. године.

Предлог за доделу националног признања може поднети:

- организација дијаспоре и организација Срба у региону,

- удружења чије су делатности или део делатности, усмерене на област за коју се предлаже додела националног признања,

- дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије,

- цркве и верске заједнице,

- предлог за доделу националног признања „Мајка Србија“ могу поднети и јединице локалне самоуправе у Републици Србији. 

Увид у расписани јавни позив можете извршити на следећим линковима: 

https://www.mfa.gov.rs  и https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi

Са великом жалошћу примио сам вест да нас је напустио Рајко Корња. 

Као дугогодишњи главни и одговорни уредник „Наше речи“, обновитељ „Темишварског весника“, аутор бројних документарних филмова и велики медијски стручњак, оставио је неизбрисив траг када је у питању српска заједница, али и читаво румунско друштво. 

Национална телевизија Румуније остала је без великог професионалца и визионара, који је успостављао нове стандарде и увек ишао испред времена. 

Захваљујући његовом прегалаштву и огромној љубави према Србији, остају бројна остварења која је Рајко осмислио и потписао као омаж најбољима међу онима који су градили мостове између наша два народа и чинили квалитетнијим наша друштва. Огроман допринос који је пружио, кроз читав свој живот, на очувању српске традиције, језика и културе, чине га вечним. 

Користим прилику да члановима породице, Савезу Срба у Румунији, свим колегама, пријатељима и поштоваоцима Рајка Корње изразим искрено саучешће поводом великог заједничког губитка.  

Стефан Томашевић, амбасадор Р. Србије у Румунији