| |     latinica | english  
Насловна
Српски производи у трговинском ланцу Remarkt

Са великим задовољством обавештавамо представнике српске заједнице и све заинтересоване да је успостављена сарадња између српских произвођача и румунског продајног ланца Remarkt. Захваљујући наведеном, на румунском тржишту, у продавницама Remarkt-а доступни су бројни српски производи, док ће асортиман робе у наредном периоду бити додатно проширен. Реч је о кондиторским производима, зимници, зачинима, винима, сухомеснатим и конзервираним производима и другој роби.  



Сусрет амбасадора Стефана Томашевића са председником Ревизорског суда Румуније Михаи Бусујоком

Амбасадор Стефан Томашевић данас се куртоазно састао са председником Ревизорског суда Румуније Михаи Бусујоком. Саговорници су истакли изузетно добру и блиску сарадњу између Државне ревизорске институције Р. Србије и Ревизорског суда Румуније, као и спремност за додатно продубљивање  сарадње. 



Састанак амбасадора Стефана Томашевића са председницом Сената румунског Парламента Анком Даном Драгу

Амбасадор Стефан Томашевић састао се 1. априла 2021. године са председницом Сената румунског Парламента Анком Даном Драгу. Саговорници су разменили мишљења о темама од обостраног интереса за Р. Србију и Румунију.

Амбасадор Томашевић, у складу с традиционално пријатељским односима Р. Србије и Румуније, истакао је значај јачања трговинско-економских односа и развој секторске сарадње. Такође се захвалио на принципијелном ставу Румуније у погледу суверенитета и територијалног интегритета Р. Србије, као и на доследној подршци коју Румунија пружа Р. Србији на њеном европском путу.

Председница Сената румунског Парламента Анка Дана Драгу истакла је да Румунија снажно подржава европски пут Р. Србије и да постоји значајан простор за продубљивање парламентарне сарадње две земље. У том контексту пружила је подршку иницијативи за организовање заједничке изложбе која за циљ има промовисање традиционално добрих односа између две земље и интензивирање парламентарне сарадње. Посебно је нагласила заинтересованост Румуније за размену искустава у борби против насиља над женама и у породици (имплементација Истанбулске конвенције). 



Сусрет са послаником Доњег дома румунског Парламента из редова српске мањине Огњаном Крстићем

 

Амбасадор Стефан Томашевић разговарао је данас са послаником Доњег дома румунског Парламента из редова српске мањине Огњаном Крстићем, којом приликом су разматране теме од значаја за српску заједницу у Румунији. Посебан акценат стављен је на питања из области образовања и даље промоције трговинске размене.



Састанак амбасадора Стефана Томашевића са председником Доњег дома румунског Парламента Лудовиком Орбаном

 

Амбасадор Стефан Томашевић састао се данас са председником Доњег дома румунског Парламента Лудовиком Орбаном. У отвореном и конструктивном разговору истакнут је значај интензивирања сарадње у свим областима од значаја за билатералне односе Р. Србије и Румуније.

Амбасадор Томашевић се захвалио на принципијелном ставу Румуније у погледу суверенитета и територијалног интегритета Р. Србије, као и на доследној подршци коју Румунија пружа Р. Србији на њеном европском путу.

 

Председник Доњег дома румунског Парламента Лудовик Орбан је пружио подршку иницијативи организовања заједничке изложбе која за циљ има промовисање традиционално добрих односа између две земље, као и интензивирање парламентарне сарадње. Разговарано је и о потенцијалима у оквиру секторске сарадње, са посебним акцентом на области енергетике и инфраструктуре. 

Састанку је присуствовао и посланик Доњег дома румунског Парламента из редова српске мањине Огњан Крстић.



Сусрет амбасадора Стефана Томашевића са послаником и квестором у Доњем дому румунског Парламента Георгијем Туцом и румунским европарламентарцем Кристијаном Бушојием

У Парламенту Румуније одржан је радни састанак амбасадора Стефана Томашевића са послаником и квестором у Доњем дому румунског Парламента Георгијем Туцом и румунским европослаником  Кристијаном Бушојием. 

Поред информисања о напретку по питању припреме садржаја заједничке изложбе која ће представити традиционалне историјске, културне и дипломатске везе Србије и Румуније, састанак је искоришћен и за размену информација од значаја за унапређење секторске и парламентарне сарадње наше две земље.  Том приликом потврђена је и подршка европском путу Србије.



Полагање венца на гроб Алексе Карађорђевића

Амбасадор Стефан Томашевић је, током радне посете Кишињеву, обишао гроб Алексе Карађорђевића, најстаријег сина Ђорђа Петровића – Карађорђа и положио венац. 



Предаја акредитивних писама председници Р. Молдавије

Амбасадор Р. Србије у Р. Молдавији на нерезиденцијалној основи Стефан Томашевић предао је данас акредитиве председници Р. Молдавије Маји Санду, на свечаној церемонији која је тим поводом одржана у Кишињеву.

Амбасадор Томашевић пренео је поздрав председника Р. Србије Александра Вучића и изразио жељу да се билатерални односи између две пријатељске земље у наредном периоду интензивирају кроз политички дијалог на високом и највишем нивоу као и у свим другим областима секторске сарадње. Посебно се захвалио Р. Молдавији на принципијелној подршци по питању територијалног интегритета и суверенитета Р. Србије. Пожелео је стабилност и просперитет Р. Молдавији и истакао да се нада да ће билатерални односи досегнути жељени ниво.



Србија опредељена за интензивнију сарадњу са Међународном организацијом Франкофоније
 
 
 
 
Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић састао се данас са Групом франкофоних амбасадора (ГАФ) у Србији, са којима је разговарао о унапређењу сарадње Србије и Међународне организације Франкофоније.
 
Селаковић је указао да је Србија посвећена вредностима Франкофоније - унапређењу мира, демократије, људских права, међукултурне сарадње, дијалога и солидарности, и изразио очекивање да ће сарадња бити суштински унапређена конкретним предлозима за промоцију француског језика и франкофоне културе.  
 
Шеф српске дипломатије подсетио је да је Србија придружени члан Међународне организације Франкофоније (ОИФ) и поручио да наша земља наставља са још интензивнијом сарадњом како би испунила услове за пуноправно чланство. Министар је упутио позив генералној секретарки Међународне организације Франкофоније Луизи Мушикивабо да посети Србију и, с тим у вези, напоменуо да би посета била веома значајна како би се заједнички размотрила различита питања од интереса за ОИФ и Србију. Такође, министар је најавио да ће учествовати на Министарској конференцији ОИФ која се крајем године одржава у Ђерби.
 
Селаковић је похвалио обележавање Месеца Франкофоније, програма који је приредила ова група амбасадора, и нагласио да је Министарство спољних послова дало свој допринос учешћем у пригодним активностима које су тим поводом организоване. 
 
Амбасадори чланови ГАФ подржали су настојања Србије да интензивира своје активности у оквиру Међународне организације Франкофоније, и изразили се похвално о иницијативама које се предузимају како би се унапредила и популарисала употреба француског језика у Србији. 
 
Данашњем састанку присуствовали су амбасадори Египта, Марока, Либана, Француске, Туниса, Швајцарске, Белгије, Албаније, Кипра, Пољске, Румуније и Словеније, као и отправници послова у aмбасадама ДР Конга и Гвинеје. Такође, на позив министра Селаковића, присуствовао је представник Франкофоније за Средњу и Источну Европу, са седиштем у Букурешту, Ерик Поп.
 
Београд,
25. март 2021. године


Предаја копија акредитивних писама у Министарству иностраних послова и европских интеграција Р. Молдавије

 

Амбасадор Стефан Томашевић предао је данас копије акредитивних писама приликом сусрета са Данијелом Кужба, државним секретаром Министарства иностраних послова и европских интеграција Р. Молдавије. 

 

 

У разговору који је уследио обострано је потврђено да су билатерални односи две земље добри и пријатељски са значајним простором за унапређење. Наглашена је спремност за продубљивање сарадње и покретање нових заједничких пројеката.

Амбасадор Томашевић се захвалио Р. Молдавији за њен принципијелан став по питању територијалног интегритета и суверенитета Р. Србије. Информисао је саговорницу о реформским процесима у Р. Србији у контексту ЕУ интеграција. Такође је обавестио о успесима Р. Србије у борби против пандемије изазване вирусом COVID-19 и процесу вакцинације, као и о оствареним економским успесима.  Исказао је спремност наше стране да се интензивира политички дијалог на високом и највишем нивоу и поздравио је раст економских активности и повећање размене између две земље упркос пандемији у 2020.години. Пожелео је стабилност и просперитет Р. Молдавији и истакао да се нада да ће билатерални односи досегнути жељени ниво.



Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији
 
 
Председник Републике Србије Александар Вучић обратио се поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији.
 
„Ваша светости, поштовани председавајући Председништва Босне и Херцеговине, поштовани председници Народних скупштина Републике Србије и Републике Српске, поштовани председници влада Републике Србије и Републике Српске, уважени министри обеју влада, драги гости и пријатељи, представници српског народа из Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске, хвала вам што смо и вечерас сви заједно и што је српски дух несаломив и непобедив.
 
Једно дете дневно и мало више од тога. То је она нajтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице, никакав  грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, без права на живот.
 
Нико никада није одговарао за овај злочин, злочин већи од злочина. Нико за 2500 убијених цивила, али и војника и полицајаца који су криви само зато што су чували, штитили себе и своја огњишта. Нико никада није одговарао за више од 6000 рањених.
 
Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће, не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, нема смисла, а остала су само, као вечни грех, имена.
 
Миљана Милић, петнаест година,
Владимир Милић, дванаест година,
Миомир Младеновић, четрнаест година,
Драган Димић, три године,
Јулијана Брудар, десет година,
Оливера Максимовић, дванаест година,
Мирослав Кнежевић, тринаест година,
Дајана Павловић, пет година,
Стеван Павловић, осам година,
Марко Симић, две године,
Милица Ракић, три године,
Иван Иванчић, седам година,
Марко Ивановић, три године...
 
И тако, осамдесет девет имена, и то не само српских.
 
Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен.
 
То је, у једном наслову, на Западу, једноставно објашњено као "трагична грешка". Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, нашу Сању Миленковић... није могла да рачуна, нити да добије чак и такво објашњење.
 
Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка. То је био само изговор, бедни изговор.
 
Биле су намера, биле су јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом.
 
И зато данас нећемо да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило. Јер догодио се злочин, тежак и страшан. И догодила се агресија, не ни бомбардовање, ни интервенција, ни кампања, ни операција. Догодила се агресија. Напад на суверену земљу, без одлуке Уједињених нација, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу.
 
Никога Србија односно Савезна Република Југославија тада није напала. Напали су нас, са једним циљем. Да нас поразе, да нас убијају, и на крају да нам одузму део територије.
 
И колико год данас анализирали ствари, како год и колико год оштри и критични били према себи, нашој тадашњој политици, нашем тадашњем руководству, јасно је да су Савезна Република Југославија и Србија тада остављене готово без избора. Избор је био језив, или губитак територије и људи са једне стране или потпуни нестанак српске државе, морала, части, српског духа, имена и презимена. И нисмо могли да не изгубимо. Деветнаест великих напало је једну малу земљу, Савезну Републику Југославију. Напали су Србију и Црну Гору. И чак и кад не говоре данас, у једној од две независне земље о томе, то су чињенице. А та мала земља, и тај мали народ, свима њима, њих деветнаест великих и моћних, одржала је час из оног најважнијег, части, морала и љубави према слободи коју један народ може да има.
 
Да, правду, правду да не заборавимо. Свих тих деветнаест великих и данас ће немушто говорити о свом војничком успеху, избегавати одговоре на питања, а замислите, један мали, само бројчано мали српски народ, тај мали али величанствени народ, са тугом, сузом у оку поносно се присећа свог отпора и борбе против деветнаест окрутних и бахатих.
 
Изгубили смо много, изгубили смо очеве, браћу, супружнике, децу, али образ и српско срце још су ту, да чувају Србију која је вечна и неуништива.
 
Изгубили смо децу, изгубили смо људе, изгубили смо контролу над великим делом територије, изгубили смо милијарде због уништене инфраструктуре и привреде.
 
И све што нам је остало било је тело једне измучене, уништене земље, земље у распадању, измрцварене, опљачкане, изранављене, пусте, и криве, осуђене за све што се не само деведесетих, него и током читаве историје, догађало.
 
Земље, која ни десет година после агресије није имала снаге да се усправи, подигне, и ради било шта друго него да ћути, или да сагне главу и покорно се извињава, за све, чак и за своје мртве, чак и за своју убијену децу.
 
Данас, то више није та пропала, измучена, разорена, измрцварена Србија.
 
Данас, то је Србија, која је поново пронашла и своју снагу и свој понос.
 
Србија која ствари назива правим именом.
 
Србија која је окренула леђа рату и поразима, и кренула да ради.
 
Србија која је устала, стала на своје ноге и добила свој глас.
 
Србија коју, чак и кад јој не верују, слушају. Која је способна, која расте, и више није део проблема. Србија која јесте и биће, бар ћемо ми дати све од себе, баш оно решење које омогућава читавом региону живот у миру и разумевању.
 
И та Србија, данас, када је у свету и даље много више бомби, него вакцина, у регион шаље, не бомбе, већ баш те вакцине. Данас је спремна и да их производи, и за само неколико месеци то ћемо да учинимо, али не само за себе, већ и за друге, за цео Балкан.
 
Спремни смо, и хоћемо да помогнемо.
 
Нисмо спремни, и нећемо да ћутимо, нити да будемо, поново понижени.
 
Право на то не црпимо само из жртава које смо имали, него и из чињенице да смо одавно престали да гледамо само друге и тражимо грешку и кривицу само у њима, а не понекад и у себи.
 
Погледали смо се и признали. И сваки губитак, и сваки пораз, и сваки злочин који је неко у наше име починио, сваки промашај и сваку погрешну политику.
 
И не радимо више ништа што би било кога могло да угрози.
 
Радимо, радимо, радимо све више и растемо, јачамо са само једним циљем да будемо најбољи у економији и образовању, здравству, у култури, науци, спорту...
 
И хоћемо да будемо безбедни, на свом. Хоћемо да нам војска буде много јача него што је била те деведесет девете.  Да никада више не дођемо у ситуацију да нам неко убија децу, руши земљу, или наш народ протерује.
 
Хоћемо да останемо слободни, да сами одлучујемо о својој судбини, и да нам нико више не одузме све, а да нам не да ништа.
 
А ништа је данас, и то ћу да понављам колико год буде потребно, идеја, неких великих, моћних, али и оних који им служе, идеја да нас „Косово“ призна, не бисмо ли ми признали „Косово“.
 
Није нам потребно то признање. И нећете од Србије добити гажење ни по нашим жртвама, гажење по нашој историји, гажење по нашој прошлости, али и гажење по нашој будућности. Добићете одговор разумних, и добрих и одговорних људи. Потребан нам је компромис. Потребно нам је испуњавање свих оних обавеза које смо преузели и ми и Приштина, а само их ми испунили.
 
И није то наш каприц. Није то ни фантазмагорија о неком српском свету који хоћемо да створимо.
 
И данас када нам прете формирањем Велике Албаније, када кажу да нема ништа од Заједнице српских општина, наше је да будемо мирни, да бринемо о нашем народу на Косову и Метохији, али да свим тим великим, моћним јасно поручимо да нисмо слаби као што смо били, да ћемо умети да сачувамо своје, не дирајући ни у шта туђе. Уосталом, Србија није и неће бити шака зоби за сваку белосветску врану која би да је позоба. И оне који су искористили снагу и силу деветнаест бахатих и окрутних само молим да нам не прете. Молим, молим их, да нам не прете. Да не мисле да је Србија сломљена и да неће имати снаге да одговори. Молимо вас, вас молимо, наше албанске комшије, да нам не претите. И молимо све друге, који су своју окрутност према Србији показали, да вам у томе не помажу. Само то молимо и ништа више.
 
А одговараћемо позивима на мир, позивима на компромис, и увек добром вољом, јер не желимо да имамо поново децу убијану. И не желимо да туђа деца поново страдају. Али не потцењујте Србију, и не гледајте Србију онаквим очима као што сте то чинили 99. године.
 
Србија данас је много снажнија, много јача. Србија данас је јединствена и уједињена, а не подељена. Србија данас има све неупоредиво снажније и боље него 99. од економије до наше војске. И никада никоме нећемо да претимо, већ само вас молимо и тражимо да нас поштујете и ништа више.
 
Ми данас градимо путеве, који ће да нас повежу, и са собом, и са регионом и са светом. И до краја године радићемо на осам ауто-путева, на осам вена читавог Балкана, не само Србије, осам путева мира и сарадње.
 
Само луд човек би то мењао за рат, за мртву децу, за рушење и нови губитак. И да, хоћемо да имамо најближе односе са свима који су у агресији на лепу Србију учествовали, опростили смо одавно, али не, и баш никада нећемо заборавити. И не тражите то од нас. Тог једног дана, сваке године, подсећаћемо и себе и вас. Вас деветнаест најмоћнијих, најснажнијих, највећих по сили и снази, не баш по части и моралу. Подсећаћемо и вас и нас, баш зато да се никада не би поновило. Не нама, већ ни једном другом слободољубивом народу на свету.
 
И ако имамо неку понуду, она данас гласи: спремни смо да од целог Балкана направимо победника, да свако на њему добије, све док нико не покушава да само Срби буду губитници.
 
И уопште није тежак пут до тога.
 
Потребно је само да се поштујемо, разумемо и не покушавамо једни друге да понизимо.
 
Да не дирамо у оно што је свако најтеже и најкрвавије платио. Слободу. А ми, Срби, знамо колика је цена слободе.
 
У право да је имамо, да је чувамо и да се сетимо свих жртава које су у њу уграђене.
 
А у нашу су уграђена и наши порази, наши животи и наша деца. И животи наших херојских пилота, и наших дивова са Кошара и Паштрика, и наше деце, невине, потпуно невине, а криве само зато што су живела у Србији.
 
Превелика је то цена да бисмо о њој ћутали.
 
Зато што би то значило да смо спремни на још један пораз, на још једно понижење.
 
А нисмо.
 
И када сви буду ћутали, ми ћемо да понављамо.
 
Једно дете дневно, и мало више од тога. Толико сте нам убијали. Током агресије коју ни сами нисте разумели зашто сте је проводили.
 
И понављаћемо то, баш да нам се не би догодило поново.
 
Са посебним пијететом испуњавамо нашу обавезу да одамо почаст свим невиним српским жртвама које су положиле свој живот на олтар отаџбине, како цивилима, тако и нашим јуначним војницима  и полицајцима, херојима Кошара, Призрена, Митровице.
 
Данас за нас Србе, живот на Косову и Метохији личи на Пут суза (Via Dolorosa), на успињање последњим снагама на Голготу, али ми не бисмо ни били Срби да нисмо кадри, и „на страшном месту постојати“.
 
И данас, и вечерас могу да закључим уз једну важну реченицу. На тлу Европе постојала је, а данас снажнија него икада, постоји несаломива, непоколобљива, непокорива и никада покорена Србија.
 
Нека је вечна слава свим жртвама НАТО агресије и сви заједно ускликнимо живела слободна и поносна Србија“, рекао је председник Вучић.
 
 
Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs
 


Билатералне политичке консултације Србије и Румуније

Министарство спољних послова Републике Србије и Министарство иностраних послова Румуније одржали су данас у Букурешту билатералне политичке консултације.

Делегацију Републике Србије предводио је в.д. ПМСП за билатералну сарадњу амбасадор Владимир Марић, док је домаћин у име румунске стране био Јон Гља, генерални директор Министарства иностраних послова Румуније за европска и регионална питања.   

У румунском Министарству иностраних послова ПМСП Марић је имао и одвојен сусрет са државном секретарком Јулијом Матеи. 

На састанку са државном секретаром Министарства иностраних послова Румуније Јулијом Матеи разговарано је о евроинтеграцијама Србије, питању КиМ,  а посебна пажња посвећена је регионалном повезивању, иницијативи „мини шенген“, као и сарадњи Србије и Румуније у међународним организацијама. Такође, саговорници су разменили мишљења о положају националних мањина у обе земље и њиховом унапређењу.

У сусрету са генералним директором за европска и регионална питања Јон Гљом разговарано је о унапређењу билатералног дијалога, сарадњи на инфраструктурним и енергетским пројектима, економској сарадњи, европском путу Србије и положају националних мањина. 



Пријем поводом Дана Франкофоније

У резиденцији амбасадора Швајцарске у Букурешту, а у сарадњи са председницом ГАДИФ у Румунији, амбасадорком Либана Раном Мокадем, 21. марта 2021. године уприличен је пријем поводом прославе Дана Франкофоније.

Поред специјалних гостију министра образовања Румуније Сорин Кмпеануа, председника Комисије за спољне послове румунског Сената Титус Корлацеана, амбасадора, шефова делегација и франкофоних институција у Румунији, пријему је присуствовао и амбасадор Томашевић.



Република Србија у Месецу Франкофоније

Република Србија, као придружена чланица Франкофоније, заједно са целом франкофоном заједницом у свету обележава „Месец Франкофоније“. За све љубитеље српске културе и француског језика Министарство културе и информисања Републике Србије је приредило богат програм, а Амбасада Републике Србије у Букурешту вас позива да откријете разноликост и богатство српске културе на француском језику. Кликните на слику испод.

 



Учешће амбасадора Стефана Томашевића на састанку Групе франкофоних амбасада, делегација и институција у Румунији

 

Амбасадор Стефан Томашевић учествовао је на видео састанку Групе франкофоних амбасада, делегација и институција у Румунији поводом 51. годишњице од оснивања Међународне организације Франкофоније. Састанку је, поред амбасадора, шефова делегација и франкофоних институција у Румунији, присуствовао и министар иностраних послова Румуније Богдан Ауреску.

Амбасадор Томашевић је истакао да Р. Србија, као придружена чланица  Франкофоније придаје велики значај активностима у оквиру „Месеца Франкофоније“. Нагласио да је за све љубитеље српске културе и француског језика Министарство културе и информисања Р. Србије припремило богат програм који садржи три сегмента филм „Реквијем за госпођу Ј“ редитеља Бојана Вулетића, дигиталну изложбу „Јован Цвијић, један од великих умова Србије“ и песму „Носталгија“, Милана Ракића. Позвао је присутне да посете веб страницу Амбасаде Р. Србије у Букурешту и упознају се са разноликошћу и богатством српске културе на француском језику. 



Обележавање Дана сећања на 17. март 2004. године - Погром на Косову и Метохији

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствововао је данас обележавању Дана сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији. Он је рекао да је пре тачно 17 година на КиМ почињен погром, а погром превазилази све остале злочине.

„Можда постоји време у којем смо немоћни да спречимо неправду, али никада не сме да постоји време да се против неправде побунимо, ове речи Елија Визела, некадашњег логораша, нобеловца, обавезују нас заувек да против злочина не ћутимо, ко год да га је и зашто починио“, поручио је председник Вучић и додао да смо запамтили и научили сваку лекцију у којој смо били губитници, сваку у којој смо били неми на сопствене жртве, сваку у којој смо били спремни да заборавимо.   

„Србија данас више није слаба, нити земља губитника, не прети, али и не заборавља, спремна је на разговоре, али не и понижење. Србија, баш као и сви други има право да брине о свом народу, његовој сигурности и добробити. Право на живот је основно људско право и ми ћемо га увек бранити“, рекао је председник Вучић. 

Председник Вучић је казао да погром превазилази све остале злочине, јер је он, не само чин, већ намера, политика, предумишљај да се неки крај, нека земља, насилно очисти од припадника других нација и вере. 

„Немамо права да то прећутимо“, поручио је председник Србије и истакао да имамо обавезу да будемо победници без крви и рата, најбољи у економији, здравству, спорту, образовању и свему осталом што чини развој и напредак. 

„Желимо исто и другима да се баве собом и буду успешни, јер смо свесни да је злочин алатка губитника, а победницима то није потребно, они памте, али опраштају и иду даље, док се губитници врте у истом зачараном кругу.Ми Срби то више нећемо да будемо, хоћемо будућност, у којој ћемо да памтимо, али из које нећемо да се враћамо. Знамо шта се дешавало и то називамо правим именом,“ закључио је председник Вучић. 

Фото: Димитрије Гол



Састанак са шефом Делегације Европске уније

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас са шефом Делегације Европске уније амбасадором Семом Фабрицијем, са којим је разговарао о наставку борбе против пандемије Ковид-19 и изазовима у процесу масовне вакцинације, као и о динамици приступних преговора између Србије и ЕУ и стабилности у региону.   

Председник Вучић je захвалио на подршци коју ЕУ пружа Србији у условима пандемије и изразио наду да ће ускоро стићи и први контингенти вакцина из програма Ковакс.   

„Србија се међу првима прикључила овом програму чиме је још једном показала да је поуздан партнер Европске уније“, истакао је председник Вучић и нагласио да је наша земља заузела озбиљан и одговоран приступ борби против пандемије, о чему сведоче свеобухватне мере које је донела Влада Србије у циљу очувања здравља и живота људи, како грађана Србије, тако и у окружењу. 

Амбасадор Фабрици је пружио уверење да ће ЕУ наставити да пружа пуну солидарност Србији. Европска комисија је прошле недеље најавила издвајање 12 милиона евра за Србију из Фонда солидарности ЕУ, што је још један показатељ подршке ЕУ Србији од избијања пандемије. ЕУ ће наставити да ради на томе да обезбеди праведну и глобалну дистрибуцијy вакцина. У том погледу амбасадор Фабрици је истакао важност Ковакс програма. ЕУ и Тим Европа, као прави глобални донатор, већ су обећали више од две милијарде евра за овај програм. Амбасадор се позитивно осврнуо на допринос Србије Ковакс програму и честитао на резултатима које Србијa остварује у процесу вакцинације, као и на правовременим и одлучним мерама које су предузете у борби против корона вируса. 

Председник Вучић је и овом приликом потврдио да сарадња са Европском унијом и пуноправно чланство Србије остају један од кључних спољнополитичких приоритета наше земље. Он је посебно нагласио да је Србија искрено посвећена даљим реформама којима приступа са одговорношћу и озбиљношћу, те да кроз сарадњу са институцијама Уније и њених чланица настоји да усвоји и примени најбоље праксе. 

Амбасадор Фабрици је истакао да упркос актуелним изазовима проузрокованим пандемијом, ЕУ држи питање проширења врло високо на својој агенди, с обзиром на нову методологију коју ће представити Европска комисија. 

Председник Вучић је истакао да Србија очекује од Европске уније да динамика приступних преговора Србије прати и вреднује наше реформске напоре, као и да је наша земља спремна да са својим европским партнерима настави да ради на спровођењу реформи и бројних заједничких пројеката. С тим у вези су разговарали и о конкретним заједничким инфраструктурним пројектима. 

„Наставићемо да радимо интензивно на испуњавању европске агенде, са циљем отварања нових поглавља и бржег напретка на путу ка чланству у ЕУ“, закључио је председник Вучић.   

Председник Вучић и амбасадор Фабрици су размотрили процес усклађивања законодавства Србије са законодавством Европске уније, и сагласили се да је потребан енергичнији рад у области владавине права. 

Двојица саговорника разговарали су и о реформи правосуђа, укључујући уставни процес, борби против корупције, слободи медија и обнови међустраначког дијалога. 

Амбасадор Фабрици је посебно истакао потребу за конкретним унапређењима како би се обезбедио погодан амбијент у ком слобода медија и улога цивилног друштва могу да се реализују несметано и без притиска. 

Председник Вучић је посебно нагласио да се залаже да представници свих медија раде свој посао у атмосфери потпуне слободе изражавања и да томе остаје и лично посвећен, будући да је слобода медија једна од највећих тековина демократије.   

Београд,

17. март 2021. године



Састанак амбасадора Стефана Томашевића са румунским министром енергетике Вирђил Данијел Попескуом
 
 
Амбасадор Стефан Томашевић састао се 11. марта 2021. године са румунским министром енергетике Вирђил Данијел Попескуом. Саговорници су разменили мишљења о сарадњи у области енергетике Р. Србије и Румуније, енергетској интерконекцији као и сарадњи на будућим пројектима. 
Амбасадор је указао на значај сарадње Р. Србије и Румуније на хидроенергетском и половидбеном Систему Ђердап 1 и  Систему Ђердап 2, који представља пример добросуседске сарадње у региону. Нагласио је значај изградње гасовода Мокрин-Арад за Р. Србију. Указао је на потенцијале будуће сарадње у области енергетике, а посебно на нове правце снабдевања сировом нафтом, ревитализације продуктивности, складиштења енергије као и на сарадњу у оквиру Пројекта северног коридора у региону Централне и Јужне Европе. 
Министар Попеску се сагласио са констатацијом амбасадора Томашевића везаном за сарадњу Румуније и Србије у оквиру хидроенергетског и половидбеног Систему Ђердап 1 и  Систему Ђердап 2. Истакао отвореност Румуније за сарадњу на новим пројектима. Указао да је за Румунију у овом тренутку приоритетна изградња гасовода Мокрин-Арад. Изразио заинтересованост за скорашњи сусрет са ресорним министром Р. Србије.
 


Селаковић: Борба против свих облика криминала приоритет Владе Србије
 
 
 
Министар спољних послова Србије Никола Селаковић рекао је данас да је борба против свих облика криминала у врху приоритета Владе Србије и неизоставан сегмент процеса придруживања ЕУ. 
 
„То је и наша морална обавеза, како би генерацијама иза нас оставили један бољи свет“, рекао је Селаковић учествујући видео-линком на 14. Конгресу УН о спречавању криминала и кривичном правосуђу, који се одржава у Кјоту.
 
Министар Селаковић истакао је да је Србија као циљ поставила сузбијање високотехнолошког криминала, трговине људима, тероризма и илегалне миграције у „Другој националној процени претњи од тешког и организованог криминала“ из 2019. године.
 
Шеф српске дипломатије указао је да је наша земља благовремено успоставила нормативни и институционални оквир којим је уредила спречавање злоупотребе у тој области, као и да је основано Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал, посебно одељење суда и посебна полицијска јединица. 
 
Србија се, како је нагласио министар, на плану борбе против корупције води постулатима Конвенције УН против транснационалног организованог криминала и Конвенције УН за борбу против корупције. 
 
Селаковић је издвојио напоре Агенције за спречавање корупције, као независног државног органа, у заштити јавног интереса, изградњи индивидуалног и институционалног интегритета, јачању транспарентности и одговорности јавне управе.
 
„Снажно осуђујемо све форме тероризма, укључујући екстремизам и радикализам, и залажемо се за њихово потпуно искорењивање, спроводећи ту и релевантне резолуције и конвенције УН и Глобалне антитерористичке стратегије УН“, истакао је шеф српске дипломатије.
 
За ефикасну и успешну борбу против ових комплексних феномена, каже Селаковић, од пресудне важности је изградња капацитета наших друштава и држава, уз размену искустава на регионалном и глобалном нивоу.
 
Селаковић је захвалио јапанском амбасадору Хикихари на вештини вођења преговора на усаглашавању Кјото декларације и њеном усвајању, која је, како је истакао, важан показатељ посвећености креирању и очувању институционалног оквира за превенцију криминала као једног од главних предуслова у промоцији циљева одрживог развоја.
 
„Давне 1970, када је Јапан први пут био домаћин овог скупа, показали смо снажну политичку вољу да на проблем укажемо. Данас морамо ту вољу и решеност да реафирмишемо и конкретизујемо опипљивим потезима“, рекао је шеф српске дипломатије.
 


Састанак амбасадора Стефана Томашевића са министром економије, предузетништва и туризма Румуније Клаудију-Јулијус-Гаврил Насуием

 

Амбасадор Стефан Томашевић састао се 5. марта 2021. године са министром економије, предузетништва и туризма Румуније Клаудију-Јулијус-Гаврил Насуием. Саговорници су разменили мишљења о економској сарадњи Р. Србије и Румуније, простору за њено унапређење и будућим заједничким пројектима. Иницирано је и поновно покретање рада Мешовите комисије за економску сарадњу Р. Србије и Румуније.

Амбасадор је изразио отвореност Р. Србије за унапређење и даљи развој економске сарадње Р. Србије и Румуније. Нагласио је да је Румунија седми спољнотрговнски економски партнер Р. Србије. Изразио наду да ће се у наредном периоду доћи до повећања обима трговинске размене пре свега робе широке потрошње. Истакао је значај прекограничне сарадње две суседне земље као и инвестиционе и енергетске сарадње. Указао је и на потенцијал туризма за даљи развој односа између две пријатељске суседне земље. 

Клаудију-Јулијус-Гаврил Насуи указао и да је Р. Србија у првих 10 спољнотрговинских партнера Румуније. Сагласио се са констатацијом амбасадора Томашевића везаном за значај прекограничне инвестиционе и енергетске сарадње као и сарадње у области туризма. 



Састанак амбасадора Стефана Томашевића са министром иностраних послова Румуније Богданом Аурескуом

 

Амбасадор Стефан Томашевић састао се 3. марта 2021. године са министром иностраних послова Румуније Богданом Аурескуом. Саговорници су разменили мишљења о актуелном стању билатералних односа, при чему је обострано потврђена жеља за јачањем политичког дијалога како на високом тако и на радом нивоу, подстицањем пројеката секторске сарадње и унапређивањем решавања билатералних питања од највишег интереса. Указано је на значај поновног успостављања рада Међувладине мешовите комисије Србије и Румуније за националне мањине. Такође је разговарано о европском путу Р. Србије, као и сарадњи у мултилатералним форумима.

Амбасадор је изразио отвореност Србије за продубљивање билатералних односа и пренео уверење  да ће они бити ојачани и додатно разгранати у наредном периоду. Нагласио је да прекогранична, трговинска, инвестициона и енергетска сарадња, као и сарадња у области културе и туризма, има значајан потенцијал за даљи развој односа између две пријатељске суседне земље. Посебно се захвалио Румунији на принципијелној  подршци суверенитету, територијалном интегритету Р. Србије, као и подршци у процесу ЕУ интеграција Р. Србије. Амбасадор се захвалио и на подршци коју је Румунија дала током пандемије у циљу сигурног транзита наших грађана преко њене територије. 

Министар иностраних послова Румуније Богдан Ауреску је изразио задовољство што ће бити реализована посета министра спољних послова Р. Србије Николе Селаковића Румунији у предстојећем периоду. Сагласио се са потребом даљег развоја економске сарадње и у том контексту осврнуо се на могућност транспортне и енергетске повезаности. Потврдио је спремност Румуније да пружи експертску подршку и своја искустава из процеса ЕУ интеграција, како би поред политичке била дата и експертска подршка Румуније на путу ЕУ интеграција Р. Србија.



Сусрет амбасадора Стефана Томашевића са Његовом светошћу патријархом Румунске православне цркве Даниелом
 
Његова светост патријарх Румунске православне цркве Даниел 2. марта 2021. године примио је амбасадора Стефана Томашевића. У веома срдачном разговору указано је на значај историјских и верских односа два народа и искрено пријатељство две државе. Обострано исказана спремност за допринос даљем унапређењу и продубљивању сарадње две земље, посебно на културном и образовном плану.


Интервју амбасадора Стефана Томашевића за Radio Romănia Cultural

Амбасадор Стефан Томашевић дао је интервју за Radio Romănia Cultural који је емитован 27. фебруара 2021. године. Интервју је обухватао питања о Дану државности Р. Србије, билатералним односима Р. Србије и Румуније, борби против вируса Covid – 19 у Р. Србији, туристичкој понуди Р. Србије и циљевима мандата у Румунији.

Амбасадор је истакао историјски значај 15. фебруара у политичком, културном и историјском календару Србије. Када су у питању билатерални односи Србије са Румунијом указао да су они засновани на традиционално пријатељским везама и разумевању, а Србија и Румунија, као суседне земље, дуги временски период пример су добросуседства у региону, a које најбоље рефлектује натпис са сабље коју је Кнез Михајло поклонио румунском Кнезу Кузи - „Поузданом пријатељу у несигурним временима“, која се чува у Музеју у Букурешту. Нагласио је да две земље имају одличну и разгранату билатералну сарадњу. Посебно је истакао да је Румунија на принципијелној позицији подршке међународном праву, суверенитету, интегритету и целовитости Р. Србије, те је у оквиру међународних и регионалних организација активно заступала овакве своје ставове по овом питању. Такође је указао на значај подршке коју Румунија пружа у европским интеграцијама Р. Србије.  Амбасадор је између осталог истакао да се Р. Србија, попут других земаља, у 2020. години суочила са великим изазовима, пре свега здравственим, као и да су сви чиниоци у држави били фокусирани на спречавање ширења вируса и очувања живота и здравља грађана. Нагласио је да се са тим изазовима, Србија суочила боље него многе богатије и развијеније државе Европе и света. Указао је да у региону Р. Србија има најмању стопу смртности. Када је у питању вакцинација против вируса COVID-19,  истакао је да је Р. Србија друга у Европи по броју вакцинисаних на сто становника, и да је премашен број од милион датих доза вакцине. Нагласио је да грађани Р. Србије могу да бирају између Pfizer-BioNTech, AstraZeneca, Спутњик В и кинеске вакцине компаније Sinofarm.  Амбасадор је донацију вакцина Северној Македонији и Црној Гори оценио је својеврсним гестом солидарности како би се допринело имунизацији најрањивијег дела становништва уз навођење да ће се са оваквом праксом помоћи суседима наставити и у будућности. Нагласио је да је поред набавке вакцине Србија једна од ретких држава која је међу првим у свету, чак пре земаља ЕУ,  у рекордном року направила и отворила две Ковид болнице. Истакао је да је апсолутни приоритет српских власти успешан завршетак започетих пројеката здравствене инфраструктуре, али се огромна пажња посвећује и здравственим радницима.  Указао је да овај упех, у борби са пандемијом изазваном вирусом COVID-19, не би био могућ без одговорне економске политике коју води Влада Р. Србије заједно са председником А. Вучићем. Економски успех који је Р. Србија остварила ставља је на прво место по економском расту у Европи. Нагласио је да је Р. Србија у првом кварталу 2020. године имала  раст од 5,2 одсто, док је еврозона била на минус 3,2 одсто, у другом кварталу Србија је имала раст од минус 6,3 одсто, док је еврозона имала минус од 14,7 одсто, а у трећем кварталу, када је еврозона имала минус од 4,3 одсто, Србија је имала само минус 1,4 одсто. Додао да је Р. Србија у 2020. години имала пад од само 1 одсто БДП, а плате и пензије су наставиле да расту, док је стопа јавног дуга око 56,8 одсто БДП.  Указао је и да је Влада Р. Србија у фебруару ове године усвојила нови трећи пакет економских мера у вредности од 249 милиона динара, а укупна вредност сва три пакета економских мера је око 8 милијарди евра. Трећи пакет за разлику од претходна два обухвата велика предузећа која такође трпе последице пандемије, а он ће помоћи да се смање негативне последице изазване вирусом Covid -19, да грађани не изгубе радна места и да привреда настави несметано да функционише.

Амбасадор је предствио и туристичку понуду наше земље и позвао је све грађане Румуније да посете Р. Србију и упознају се са чарима планина, бања, градова, фестивала као и са историјским наслеђем и гастрономијом. 

На крају интервјуа је закључио да су унапређење билатералних односа са Румунијом који имају потенцијал да буду на нивоу стратешког партнерства, имајући у виду историју добросуседства две земље и пријатељства два народа, развијање економских односа, промовисањем потенцијала за даља директна улагања на обе стране и пружањем помоћи ради пласмана готових производа и сировина како би се трговинска размена додатно повећала у наредним годинама, сарадња у оквиру прекограничних пројеката, подршка културној, просветној, научној и спортској сарадњи, те подршка српској заједници да настави да негује дух добросуседства, своју традицију и културу на простору Румуније, уз борбу, залагање и помоћ за остваривање свих права која Србима припадају као грађанима Румуније, основни али не и једини циљеви током његовог мандата у Румунији. 



Одржан први састанак Радне групе за сарадњу са Међународном организацијом Франкофоније
 
 
 
У Министарству спољних послова Републике Србије данас је одржан први састанак интерресорне Радне групе за сарадњу са Међународном организацијом Франкофоније, чији је председник министар спољних послова Никола Селаковић.
 
Одлука о образовању Радне групе је усвојена на седници Владе Републике Србије, 18. фебруара 2021. године, а циљ њеног оснивања је одређивање циљева Србије у оквиру сарадње са Међународном организацијом Франкофоније, као и њихово ефикасно и орочено испуњавање.
 
Фокус Радне групе је на унапређењу наставе и употребе француског језика, посебно имајући у виду да Република Србија има намеру да постане пуноправни члан ове организације, како је то рекао шеф српске дипломатије Никола Селаковић на Министарској конференцији Франкофоније, одржаној 25. новембра 2020. године.
 
Министар Селаковић је, поздрављајући учеснике данашњег састанка, истакао да је примарни циљ Радне групе да добра воља и спремност Србије за сарадњу са Међународном организацијом Франкофоније буде преточена у конкретне активности, како би наша земља што ефикасније и уз мерљиве резултате наставила пут ка пуноправном чланству.
 
На састанку је, између осталог, разматран и предлог мера за унапређење сарадње Србије са Међународном организацијом франкофоније које је формулисала Група франкофоних амбасадора у Србији.
 
У радној групи су представници Министарства спољних послова, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства културе и информисања, Министарства омладине и спорта, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства заштите животне средине, Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства за бригу о породици и демографију, Министарства за европске интеграције и Националне академије за јавну управу.
 
 
Београд,
26. фебруар 2021. године
 


Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског
 
 
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског.
 
Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски.
 
Новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Змај-Јовину гимназију у Новом Саду. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 1985. године.
 
Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је блажене успомене Епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона.
 
На последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. године, када по благослову Епископа бачког др Иринеја долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, где је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.
 
За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда. Од тада се игуман Порфирије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу „Земља живих“, која је признатa као најуспешнији пројекaт за лечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.
 
На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду 14. маја 1999. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епархије бачке.
 
На тему Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог, докторирао је 2004. године на Богословском факултету Универзитета у Атини.
 
Чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на Богословском факултету је наследио на катедри Пастирске психологије. Његова предавања, посећена су не само од студената матичног, него и других факултета у Београду.
 
Заједно са групом стручњака: психолога, лекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова.
 
Епископ Порфирије је, већ деценију, не само председник Управног одбора, него и прави spiritus movens Хуманитарног фонда „Привредник“, који обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.
 
Републичка Скупштина га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. Као председник Савета Републичке радиодифузне агенције, епископ Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких утицаја.  
 
У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни допринос покретању низа радијских и телевизијских емисијa које се баве религијским темама.
 
Свети Архијерејски Сабор му 2010. године, поверава дa утемељи свештеничку службу у Војсци Србије. Плодови његовог рада на том пољу, нису само одговарајући законски прописи, већ и одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења.
 
Своје стручне богословске радове Епископ Порфирије је објављивао у часописима код нас и у свету. Учествовао је у великом броју научних конференција и симпосиона широм света.
 
Владика Порфирије, као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у Отаџбини, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других Цркава и верских заједница.
 
Говори грчки, енглески и немачки, и служи се руским језиком, a његов стил комуникације увек је прилагођен саговорницима.
 
У трон Митрополита загребачко-љубљанских устоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију служио је Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа.
 
 
Извор: СПЦ
 


Председник Вучић примио је акредитивна писма новоименоване амбасадорке Румуније
 
 
Акредитивна писма председнику Републике Србије Александру Вучићу предала је и новоименована амбасадорка Румуније Силвиjа Давидоју.
 
Пожелевши амбасадорки Давидоју много успеха у дипломатском мандату у Београду, председник Вучић је изразио захвалност Румунији на принципијелном ставу да поштује територијални интегритет и суверенитет Србије, а тиме и међународно право. Он је такође рекао да Србија веома цени подршку Румуније европском путу Србије, као и конкретну помоћ кроз пренос румунских искустава из процеса придруживања.
 
Председник Вучић и амбасадорка Давидоју су се сагласили да су Србија и Румунија искрени пријатељи и поуздани партнери, изразивши уверење да ће добри политички односи да буду праћени још бољим економским везама и сарадњом у свим областима од заједничког интереса. Двоје саговорника су истакли да би од највећег значаја била изградња ауто-пута или брзе саобраћајнице између Београда и Темишвара. Председник Вучић је такође нагласио да Србија може много да научи од Румуније кад је реч о коришћењу пловности Дунава.
 
Амбасадорка Давидоју је рекла да долази са конкретном агендом, кад је реч о инфраструктурним и енергетским пројектима. Осим поменутог пута између Београда и Темишвара, који је издвојен као приоритетни пројекат, она је навела и изградњу железничке пруге, као и изградњу гасног интерконектора између двеју земаља. Амбасадорка Давидоју је предложила и оснивање заједничке Привредне коморе, која треба да зближи пословне заједнице са обе стране границе.
 
Амбасадорка Давидоју је изјавила да Србија у Румунији има искреног заговорника проширења Европске уније на регион Западног Балкана, изразивши уверење да је и интерес ЕУ да Србија што пре постане пуноправна чланица.
 
Председник Вучић је нагласио и значај сарадње кроз формат Квадрилатерале, односно Високог савета за сарадњу Србије, Румуније, Бугарске и Грчке, јер тај вид сарадње сматра веома значајним за развој добросуседских односа и промоцију политике мира и стабилности у региону, као и друштвени и економски развој Србије. Зато је нагласио да би, када околности дозволе, требало одржати нови састанак на врху.
 
Председник Вучић је упутио поздраве председнику Јоханису и позвао га да посети нашу земљу.
 
 
Београд, 
17. фебруар 2021. године


Састанак са председником Уније билатералних привредних комора Румуније

Амбасадор Стефан Томашевић је у конструктивном разговору са Насти Владојуом, председником Уније билатералних привредних комора Румуније, разменио мишљења о амбициозним пројектима у области привредне сарадње који су у интересу Србије и Румуније.



Срећан Дан државности Републике Србије!

Порука Министарства спољних послова поводом Дана државности Републике Србије!



Састанак амбасадора Стефана Томашевића са Ерик Попом
 
Амбасадор Стефан Томашевић одржао 9. фебруара 2021. године састанак са Ерик Попом, представником Међународне организације Франкофоније за Централну и Источну Европу. У пријатном разговору је потврђена одлична сарадња Републике Србије са ОИФ и том приликом су размењена мишљења за њено додатно унапређење. 


Вучић: Србија спремна за дијалог о КиМ, али неће бити понижавана
 
 
Председник Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић присуствовао је приказу способности дела јединица Војске Србије у касарни „Растко Немањић“ у Панчеву и том приликом поручио да је Србија увек спремна за наставак дијалога са Приштином под покровитељством ЕУ, али и поштујући став САД, као и ставове Русије и Kине.
 
Председник је рекао да ће пре ставити „главу на пањ“, него да потпише било какав папир са признањем и подсетио да је то већ једном одбио у Вашингтону, где су постојале две верзије споразума.
 
Навео је да је одмах повукао своју делегацију, да је америчкој делегацији рекао да Србија такав споразум неће потписати и поручио да ће Србија увек настојати да води мирне разговоре како би сачувала мир, али да неће дозволити да је понижавају.
 
Председник Србије захвалио је на писму-честитки америчком председнику Џоу Бајдену поводом предстојећег Дана државности, у коме се поред уобичајеног истицања посвећености унапређењу економске сарадње, регионалне стабилности и демократских вредности, недвосмислено позива на међусобно признање Србије и „Косова“ као последице.
 
Међусобно признање Србије и „Kосова“ не стоји ни у једном акту ниједне светске организације, указао је председник и поновио да је Србија увек спремна за наставак дијалога са Приштином под покровитељством Европске уније, али и поштујући став САД, као и ставове Русије и Kине.
 
Према председниковим речима, ситуација јесте тешка и биће све тежа.
„Kао што сам вам рекао пре три дана, ја то видим, ја то очекујем, видим како се то полако стеже, зато што су њихови међусобни сукоби у светским оквирима све снажнији и све већи, и онда ми ту плаћамо цену“, рекао је председник.
 
Вучић је поручио да је до наше државе да настави са снажењем земље у економском смислу.
 
Председник је додао да је улога војске веома значајна у веома сложеним безбедносним и политичким условима савременог света и да зато Србија мора да уради све што може да одврати сваког потенцијалног агресора и нападе на грађане и земљу.
 
„Политика снажења војске биће настављена убрзано“, нагласио је председник додајући да је циљ да српска војска може да буде стабилизатор политичких прилика у региону.
 
Према његовим речима, свакоме треба да буде јасно да Србија није џак за ударање и да може свако да је нападне и да јој прети као што је то било у прошлости.
 
Вучић је рекао да је задовољан оним што је видео и зато што је много тога урађено у претходном периоду и истакао да ће од априла месеца војним лицима бити знатно увећане плате.
 
Председник је рекао и да ће се наставити улагања у Војску Србијe, којој је поручио да од ње очекује да и даље буде чувар наше земље, њеног интегритета и слободе.
 
„Од вас очекујемо да будете чувари наше земље, њеног интегритета, слободе, да будете бранитељи народа, чувари отаџбине, заштитници интереса Србије и да будете одвраћајући фактор сваког агресора и за сваког ко би помислио да нападне Србију“, рекао је Вучић.
 
На војној вежби под називом „Врх копља“ приказана је оспособљеност 72. бригаде за специјалне операције, а приказу способности, које је председник Србије и врховни командант Војске Србије оценио са врло добро, присуствовали су и потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић и начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Милан Мојсиловић.
 
Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл
 
Београд,
7. фебруар 2021. године


Састанак са шефом Делегације Европске уније у Србији
 
 
 
Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас са шефом Делегације Европске уније у Србији амбасадором Семом Фабрицијем, са којим је разговарао о европском путу Србије, наставку борбе против пандемије Ковид-19, спровођењу политичких и економских реформи, уз посебан акценат на владавину права и планове за нове инвестиције ЕУ у нашој земљи.
 
Председник Вучић захвалио је на подршци коју ЕУ пружа Србији у области структурних реформи и економских мера, као и на инвестицијама ЕУ у нашој земљи. Председник је посебно изразио наду да ће ускоро стићи и први контингенти вакцина из програма Ковакс који промовише Европска унија.
 
„Србија се међу првима прикључила овом програму чиме је још једном показала да је озбиљан и поуздан партнер Европске уније. Уверен сам да ћемо заједно, уз солидарност и међусобно разумевање, успети да изађемо из ове кризе и да наставимо рад на опоравку привреде“, истакао је председник Вучић и додао да је ЕУ најзначајнији спољнотрговински и инвестициони партнер наше земље, будући да је две трећине наше трговинске размене и инвестиција везано за земље ЕУ.
 
Шеф Делегације ЕУ Сем Фабрици је пружио уверење да ће ЕУ наставити са солидарношћу у пуној мери и да ће непрестано да ради на обезбеђивању дистрибуције вакцина како у Србији, тако и у земљама Западног Балкана. Фабрици је изразио задовољство резултатима које је Влада Србије остварила, посебно истакавши да су правовремене и одлучне мере које су предузете у борби против корона вируса допринеле да се и током пандемије одржи економска стабилност земље.
 
„Србија је, захваљујући актуелним структурним реформама, у складу са процесом приступања, показала отпорност на кризу и способност да ублажи ефекте на привреду уз сјајне резултате у здравству“, поручио је Сем Фабрици и нагласио да пандемија није утицала на недвосмислену посвећеност ЕУ процесу проширења на Западном Балкану.
 
Амбасадор Фабрици је председнику Вучићу представио и новог шефа Канцелације ЕИБ за Западни Балкан, Алесандра Брагонзија, који је истакао да му је велика част да преузме активности за регион у тренутку када се суочава са овако тешком кризом.
 
Европска инвестициона банка је уложила 873 милиона евра у Западни Балкан током 2020. године, што је око 50 одсто више него у претходној години. Већина новца, односно 531 милион евра, у складу је са приоритетима Европске уније за повећање повезаности и пласирана је у изградњу и модернизацију транспортне инфраструктуре у региону.
 
„Србија ће наставити изузетну сарадњу са ЕИБ, будући да смо снажно опредељени да градимо економију засновану на здравим и чврстим основама, као и на иновацијама и свим другим пројектима које је до сада подржала ЕИБ, а који су несумњиво допринели нашим добрим економским резултатима у 2020. години“, истакао је председник Вучић и додао да даље унапређење здравственог система у Србији, развој инфраструктурне мреже и реализација зелене и дигиталне агенде, остају кључни приоритети Србије. Председник је такође изразио наду да ће уз подршку ЕИБ, планирани пројекти бити успешно окончани.
 
„У складу са овим опредељењем, Србија је одлучна да направи још повољнију пословну климу уз додатне пакете субвенција за долазак инвеститора из ЕУ у нашу земљу“, рекао је председник Вучић.
 
„Европска унија и Европска инвестициона банка, уз приступ „Тима Европе“, подржавају стратешке циљеве Србије, укључујући и у области повезивања, животне средине и енергетике и раде на приоритетним пројектима као што су реконструкција и изградња додатне зграде Клиничког центра Србије, реконструкција Клиничког центра Војводина, затим модернизација железничке инфраструктуре, гасног интерконектора из Бугарске, аутопут Мира и коридор 10“, истакао је амбасадор Фабрици и изразио спремност ЕУ да настави са улагањима која ће подстаћи даљи економски раст Србије, а која су у центру новог економско-инвестиционог плана ЕУ за Западни Балкан.
 
Он је рекао да Србија мора да настави свој европски пут, те да је веома важна даља подршка Уније у јачању, усвајању и примени реформи, зарад бољитка грађана.
 
„Наставићемо да радимо интензивно на испуњавању европске агенде, са циљем отварања нових поглавља и бржег напретка на путу ка чланству у ЕУ“, закључио је председник Вучић.
 
Председник Вучић и амбасадор Фабрици су размотрили процес усклађивања законодавства Србије са законодавством Европске уније, и сагласили се да је потребан енергичнији рад у области владавине права.
 
Двојица саговорника разговарали су и о реформи правосуђа, борби против корупције, слободи медија и обнови међустраначког дијалога.
 
Амбасадор Фабрици и председник Вучић потврдили су важност наставка дијалога са Приштином, посредством ЕУ.
 
Београд,
04. фебруар 2021. године


Састанак са председником Европске федерације билатералних привредних комора
 
 
У циљу продубљивања економске сарадње Србије и Румуније Амбасадор  С. Томашевић одржао 2. фебруара 2021. године састанак са  Марин Овидиу Стаником, председником Европске федерације билатералних привредних комора. Саговорник искористио прилику да упути позив на Светски форум економске дипломатије, који ће се одржати 24. и 25. септембра 2021. године у месту Сучеава.
 


Селаковић и Гујон честитали Савиндан
 
 
Министар спољних послова Никола Селаковић и француски хуманитарац Арно Гујон честитали су дан Светог Саве, истичући да је светосавље филозофија живота и систем вредности око којег се окупља читав српски народ, као и да нам је Свети Сава оставио наук да се држава и колективна срећа не могу градити без духовности и националних вредности.
 
У видео снимку на Твитер профилу Министарства спољних послова, Селаковић је рекао да учење и завештање Светог Саве, светосавље, није само верски, политички или национални концепт већ филозофија живота.
 
Навео је да је Свети Сава, поред свега што је био, био и први велики српски дипломата заслужан не само за учвршћивање српске православне духовности већ и за политичку консолидацију средњовековне Србије у 13. веку.
 
Зато је Свети Сава, истиче Селаковић, остао недостижни узор свима који желе да се баве јавним послом на корист српске државе и народа.
 
„Био је највећи српски духовник и велики политичар, а наук који нам је оставио гласи да се држава, као и колективна срећа не могу градити без духовности и националних вредности“, рекао је Селаковић.
 
Истакао је да су то принципи којих и данас, после више од осам векова, треба да се придржава сваки припадник нашег народа.
 
„Драга браћо и сестре, драга децо, чувајте српско име, културу, традицију. Чувајте наш прелепи српски језик и ћирилицу. Срећан нам Савиндан", додао је Селаковић.
 
Француски хуманитарац Арно Гујон, вршилац дужности директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону каже да је светосавље систем вредности око којег се, као око духовне вертикале, окупља читав српски народ.
 
„Светог Саву прослављају Срби у матици, али и свуда широм света, свуда где је српски идентитет потребно чувати и потхрањивати“, рекао је он.
 
Истакао је да је важно да имамо свест о томе да је српски народ јединствен и недељив и поручио да је важно да чувамо и негујемо српски идентитет, језик и културу, посебно тамо где Срби живе далеко од своје отаџбине где због губитка физичких, а понекад и духовних веза са матицом постоји већи ризик од утапања у тамошња друштва.
 
„Нека дан Светог Саве, који је празник свих нас, буде и надаље оно што спаја и везује целокупно српство“, рекао је Гујон.
 
 
Извор: Танјуг
 


Селаковић за Политику: Година подмлађивања српске дипломатије
 
 
Спољнополитичке позиције Србије се разумљиво прилагођавају новонасталим околностима на међународном плану, међутим наши спољнополитички приоритети су већ дуже време непромењени. Први и најважнији интерес нам је очување добросуседских односа и стабилности и мира у региону, и са тим у вези изналажење мирног и праведног решења за проблеме на Косову и Метохији, каже у интервјуу за „Политику“ министар спољних послова Србије Никола Селаковић.
 
Наш трајни интерес је и пуноправно чланство у Европској унији, јер то је тип друштва којем тежимо. На билатералном плану, наш циљ је учвршћивање веза са традиционалним пријатељима, са Руском Федeрацијом и НР Кином, као и градња нових партнерских односа са САД. Један од најважнијих задатака наше спољне политике је и унапређење положаја и заштита права и идентитета нашег народа у региону, као и пружање разних видова подршке Србима у дијаспори. Све су то веома важни и врло често комплементарни циљеви, истиче Никола Селаковић.
 
Какве односе очекујете да Србија има са новом америчком администрацијом?
 
Било би преурањено да у јавности спекулишемо о томе. Нова председничка администрација у Вашингтону је у овом часу заокупљена унутрашњим питањима и тако ће бити још неко време. У тиму председника Џозефа Бајдена има људи који су се бавили нашим регионом, и вероватно је да ће Балкан и Србија у једном тренутку бити у жижи америчке спољне политике. Подсетићу вас да су председник Вучић и председник Бајден не тако давно имали веома садржајне разговоре у Београду, након којих је наш председник констатовао да је имао прилику да разговара са врсним познаваоцем прилика у овом делу света и изванредно припремљеним саговорником. С обзиром на њихов лични однос, али и важност унапређења веза Србије и САД, са разлогом можемо очекивати да у догледно време буде организован и сусрет двојице председника. Сигуран сам да ће на природу и динамику односа Србије и САД утицати и чињеница да нас у Вашингтону представља амбасадор Марко Ђурић, чије је присуство инаугурацији председника Бајдена важан сигнал и, верујем, весник позитивних помака у билатералним односима наших земаља.
 
Какви су односи наше земље са Москвом, Бриселом и Пекингом?
 
Русија је наш традиционални пријатељ и то пријатељство надилази пуке политичке везе. Реч је о дубоким духовним, културним и цивилизацијским спонама и природно је што имамо обострани интерес да те везе унапређујемо, иако су оне на веома високом нивоу. Са НР Кином имамо однос који се, осим на искреном челичном пријатељству наших народа и високих политичких представника, заснива на дубоком поверењу и узајамној подршци. Србија је стратешки опредељена за пуноправно чланство у Европској унији и то је познато свим нашим пријатељима, али своја пријатељства не заборавља, већ их јача и унапређује, и према свакоме наступа искрено, не скривајући своје намере. У том смислу, не тражимо за себе никакав ексклузиван статус, већ само право да слободно и суверено доносимо одлуке о својој будућности и односима са свима који нас поштују.
 
Да ли Србија може да води другачију спољну политику од оне коју сада води?
 
Увек је могуће имати другачију политику, уосталом осврните се на спољну политику Србије пре десет, двадесет или тридесет година, сагледајте тадашње резултате и видећете колико је ненадокнадиво скупа била та политика. Мера исправности једне политике, била она спољна или унутрашња, јесу њени резултати и ефекат на живот грађана и судбину читаве државе.
Наши спољнополитички приоритети нису дефинисани у афекту, већ су плод озбиљног и дубоког сагледавања наше сложене позиције и стратешког промишљања о начинима за њено побољшање. Србија данас има и бољу међународну репутацију и кредибилитет него пре две деценије, а главни разлог је то што смо резултатима показали колико смо озбиљна и одговорна држава. Та врста кредибилитета се не постиже триковима, већ само вредним и промишљеним радом на себи. И морам да и овом приликом нагласим да је главни инспиратор таквог односа према политици, држави и њеној будућности управо председник Александар Вучић. На функцији министра спољних послова у прилици сам сваког дана да видим колико је ван граница наше земље предсесник Вучић цењен и поштован.
 
Када се може очекивати да буду попуњена упражњена места амбасадора и конзула Србије у свету?
 
То је један од главних задатака током 2021. године. Ово ће бити година освежавања, а верујем и подмлађивања српске дипломатије. Наша држава, с обзиром на своју величину, има прилично разгранату дипломатску мрежу, што јој пружа велике могућности за продубљивање политичких и економских односа са државама на свим странама света. Али потребни су нам више свежих и енергичних кадрова, људи који ће бити најдостојнији представници једне модерне и динамичне Србије. Србија такве људе има, а озбиљно подмађивање нам је потребно, како да бисмо избегли стварање великих генерацијских кадровских празнина, и поставили темеље модерне каријерне дипломатије.
 
Какви су Ваши односи са председником Србије Александром Вучићем?
 
Председник Вучић и ја смо, осим што имамо блиске и пријатељске односе, по природи посла и наших уставних надлежности, најближи сарадници у реализацији спољнополитичких циљева Србије. То ми омогућује да са њим често разговарам, и у многим приликама доста новог и важног научим. Председник Вучић је човек који својим стратешким и визионарским приступом политици инспирише људе око себе, и поносан сам на то што сам годинама имао прилику да будем део његовог најужег тима сарадника, и што сам га имао за својеврсног политичког ментора. У сваком случају, његова визија Србије као модерне, напредне и просперитетне државе, која независно и суверено одлучује о својој судбини, је и моја жеља и смисао политичког деловања. Само таква Србија може да буде поуздан ослонац сопственим грађанима, као и Србима ван наших граница, али и инспирација читавом региону.
 
 
 Извор: Политика
 


Конкурс за суфинансирање пројеката превођења репрезентативних дела српске књижевности

Министарство културе и информисања Р. Србије расписало је конкурс за суфинансирање пројеката превођења репрезентативних дела српске књижевности у иностранству у 2021.години. Конкурс ће бити отворен од 19. јануара до 9. марта 2021.

Текст конкурса и пратећи пријавни обрасци налазе се на интернет страници Министарства културе и информисања www.kultura.gov.rs а могу се преузети овде.

За додатне информације о конкурсу заинтересовани могу да контактирају Младена Весковића у Министарству културе и информисања, путем електронске поште mladen.veskovic@kultura.gov.rs или на број телефона +381 11 3398-026.



Вучић: Србија по расту прва у Европи

 

 

Председник Србије Александар Вучић истакао је да је Србија по привредном расту прва у Европи, што ће бити формално потврђено крајем марта, а све то је било могуће захваљујући реформским мерама које су предузете од 2014. године, те брзим отварањем земље после првог таласа корона вируса.

 

Председник је истакао да је Србија у првом кварталу имала раст од 5,2 одсто, док је еврозона била на минус 3,2 одсто, у другом кварталу Србија је имала раст од минус 6,3 одсто, док је еврозона имала минус од 14,7 одсто, а у трећем кварталу, када је еврозона имала минус од 4,3 одсто, Србија је имала само минус 1,4 одсто.

Вучић је навео да је Црна Гора, на пример, имала у трећем кварталу чак минус 26 одсто.

 

Такође, председник је нагласио да су у нашој земљи грађене и обновљене болнице, те да су две болнице изграђене за само четири месеца.

 

Рекао је да се држава борила да набави респираторе, маске, рукавице, скафандере, лекове, све што је било потребно и указао је да се ради на 10 општих болница широм Србије, додајући да су све то биле велике ствари које су могуће само на основу успеха реформи из 2014, доношењем Закона о раду, који је донео одличне резултате и мерама фискалне консолидације.

 

„Ово су резултати које Србија никада није имала. Kада је Србија била прва у Европи по стопи раста? Добићемо 31. марта резултате да се потврди да је Србија број један у Европи. То све је било могуће захваљујући људима који су веровали у тешке промене“, рекао је Вучић.

 

Према његовим речима, ове године ће се у Србији чак шест аутопутева радити у исто време, а с тим у вези, напоменуо је да је Бугарска најавила да ће до краја године завршити аутопут од наше границе до Софије, након чега ће моћи аутопутем да се иде до Истанбула, што је јако важно како би саобраћај ишао преко наше земље.

 

Вучић је нагласио да је у 2020, тзв. години короне, наша земља имала нето прилив директних страних инвестиција од 2,9 милијарди евра нето, а бруто три милијарде, што значи да су многе стране компаније попут Тојо тајерса, Бојсена, ЗТФ-а, Бросеа и у години кризе улагале у Србији.

 

Председник је рекао да Србија има највеће просечне плате у региону, од 511 или 512 евра, као и да ће већ у фебруару, због јануарског повећања, тај просек бити 535 или 536 евра, као и да је само у Београду у последњих седам година просечна плата скочила за 180 евра или за 40 одсто.

 

Kаже да смо пре били четврти по платама у региону, док смо данас и званично први, као и да ће разлика у односу на друге земље све брже да се повећава, а истиче да у Србији запосленост расте, као и да нам се стопа јавног дуга најмање увећала у односу на готово све европске земље. То илуструје подацима да је у Италији јавни дуг скочио на 156 одсто, у Немачкој 87 одсто, Француској 114 одсто, у Хрватској на 88 одсто, а у Србији је 57 одсто.

 

Председник Србије најавио је да ће до Сретења, 15. фебруара, бити донет додатни пакет помоћи привреди, а како је објаснио, то ће бити нова инјекција за компаније, привреду, предузетнике, мала, средња и велика предузећа, што је, како је рекао, 1.052.000 људи који су обухваћени тим системом.

 

Вучић је прецизирао да ће то највероватније бити помоћ у виду исплате два или три пута по пола минималца, биће и секторске помоћи за туризам, за хотелијере, туристичке агенције, водиче, за аутобуске превознике, са још пола минималца.

 

Председник је додао да ће настојати да се продуже и гарантне шеме, које су се одлично показале, са 1,5 милијарди, а овог пута би преко тог система, могло да буде обезбеђено још два пута по 500 милиона.

 

Вучић је рекао да се за седам дана очекују први договори са ДФЦ-ом вредни 300 до 400 милиона долара.

 

Такође, навео је да ће држава настојати да додатно помогне и пензионерима, поред повећања пензије од 5,9 одсто, колико ће добити у фебруару, када приме јануарску пензију, а додао је да би симболично, пензионери до марта требало да добију пакете са витаминима Ц, Д и цинком, што су, према речима председника, ситнице, али показују део бриге државе да се избори за здравље.

 

Председник је најавио да ће се у наредних седам до осам дана завршити преговори и око набавке кинеске вакцине, након што су у Србију стигле прве количине Фајзерове и Спутњик В вакцине и указао да је кинеска вакцина изузетно квалитетна, али да је вероватно и најскупља, те да је зато писао кинеском председнику и замолио за попуст за нашу земљу.

Вучић је захвалио Американцима што су одлучили да продају вакцину нашој земљи и напоменуо да је нико у региону, осим мале количине коју је добила Албанија, није добио сем Србије.

 

Истакао је да се наша држава ослањала на себе и сопствене снаге и да је наш државни врх негде предосећао да ће вакцине у оквиру европског Kовакс плана стићи касно.

 

Председник је одбацио тврдње о лошим резултатима Србије у борби против короне и навео да наша земља има најмању смртност од короне у региону.

 

Он је изнео податке да је Словенија на 100.000 становника имала 144 смртна случаја, Северна Македонија 126, БиХ 123, Бургарска 115, Црна Гора 115, Мађарска 110, Хрватска 107, Румунија 85, а Србија 51.

"Стопа смртности у региону је: Бугарска 3,9. Бих 3,7, Мађарска 3,11, Северна Македонија 3,03, Румунија 2,48. Словенија 2,15, Хрватска 1,99, а Црна Гора, 1,4, а Србија 1,0. То се види на графиконима и ту нема лажи, нема преваре", истакао је председник.

 

Он је рекао да ће се држава борити за вакцине, те да је једино Србија, на Западном Балкану, добила значајне количине цепива, уз нешто мало које је добила Албанија, а додао је да се за један дан, од када је почела пријава грађана за вакцинацију, пријавило чак 63.000 људи.

 

Вучић је изразио уверење да нас чека боља година од претходне, а верује и да ће, уз вакцинацију грађана, бити побеђен корона вирус.

 

 

Београд,

12. јануар 2021. године



Селаковић: Ове године нови амбасадори, али циљеви исти
 
 
Србија би ове године коначно могла да добије амбасадоре и генералне конзуле у око трећини тренутно упражњених места у дипломатско-конзуларним представништвима земље у свету, а министар спољних послова Никола Селаковић уверен је да ће највећи број тих места бити попуњен и то, како истиче, најбољим могућим људима.
 
„У наредној години, уверен сам да ће доћи до попуњавања највећег броја тих упражњених места", рекао је Селаковић за Танјуг, и истакао да се тај посао обавља поступно, јер држава жели да покаже да има квалитетан кадар, који ће интересе Србије заступати на најбољи могући начин.
 
Шеф српске дипломатије подсећа да је у једном броју представништава већ истекао четворогодишњи мандат амбасадорима и генералним конзулима, тако да ће се ући и у поступак именовања нових, након њиховог опозива.
 
Међу „упражњеним" местима је и амбасадор Србије у Kини.
 
„Вредно радимо на изналажењу најбољег могућег решења за нашег новог амбасадора у Kини и као што смо једног од најбољих људи у државном систему послали за амбасадора у САД, који ће, сигуран сам обављати функцију на најбољи могући начин, уверен сам да ће тако бити и за амбасадора у Пекингу", рекао је Селаковић.
 
Министар, који је спољнополитички ресор у влади преузео пре нешто више од два месеца, истиче да су се околности у свету, као и позиција Србије у њему променили, али се спољнополитички циљеви Србије не мењају: земља остаје стратешки посвећена европским интеграцијама, а, заједно са путем у ЕУ, јачаће и традиционална пријатељства са Русијом и Kином, уз уздизање на виши ниво и јачање нових партнерских односа са САД.
 
„На важном месту за Србију су и односи у региону, добросуседски односи, регионална сарадња, јер се то уклапа у сет наших услова европског пута. Али, и без европског пута, увек је важно крај кога живите, са ким живите, какве су вам комшије и какви су односи у комшилуку", каже Селаковић.
 
Истиче и да је од непроцењивог значаја питање Kосова и Метохије, као главног националног и државног питања Србије и спрског народа.
 
„Kада кажем да се околности мењају, али не и циљеви - наш циљ је и пре седам година била ЕУ, евроинтеграције, али погледајте који нам је тада био простор за деловање, када говоримо о економском аспекту, а који је данас. Промениле су се околности, а онда прилагођавате своје деловање тим промењеним околностима, што је могуће више", каже Селаковић.
 
Подсећа да је спољнополитичке приоритете у 2021. години навео и председник Републике, а да су очување мира и стабилности у региону апсолутни приоритет.
 
„Само у мирном и стабилном региону Западног Балкана и Југоисточне Европе, Србија може да се развија и економски, и културно, научно, у сваком погледу. Мир и стабилност у региону су 'sine qua non', без кога нема развоја и напретка. Србија се понашала, понаша се и понашаће се као фактор који стабилизује читав регион, који регион држи у миру, показујући да је то онај регион који свима највише доприноси", рекао је Селаковић.
 
Односи у региону су увек комплексни, а регион је, примећује министар Селаковић, на нашу велику жалост, оптерећен питањима на која не можемо да утичемо, а која се тичу прошлости.
 
Приступ Србије је да се тражи простор да се утиче на оно што се дешава данас и што ће се дешавати у будућности.
 
У том смислу, наводи и да је иницијатива тзв. „мини шенгена", за тржишно обједињавање региона, која је потекла од Александра Вучића и наишла на позитиван одговор премијера Албаније и Северне Македоније, једна од могућности да се за регион учини много више.
 
„Да покажемо колико можемо да учинимо више ако наступамо заједнички и ако тражимо заједничке имениоце, а не оно што нас раздваја и дели", указује Селаковић.
 
Kад је реч о односима са САД, Селаковић наводи да не би требало очекивати да велике државе мењају ставове онако како бисмо ми волели, желели или како ми замишљамо, али да је важно што је и сам амбасадор у Вашингтону, Марко Ђурић, нагласио да као свој задатак, између осталог, види и утицај на промену климе у билатералним односима са САД, као најважнијом државом у свету са којом је наша лоша комуникација у прошлости озбиљно утицала на положај српског народа и Србије.
 
„Уверен сам да ће Ђурић озбиљно радити на томе, са председником Вучићем, премијерком Брнабић, Министарством спољних послова, и да ће у значајној мери допринети промени те климе", рекао је Селаковић.
 
Истиче да је за Србију од изузетне важности да партнерске односе са САД уздигне на виши ниво.
 
„То је држава са којом у многим областима тесно сарађујемо и држава са којом морамо да се трудимо, и да не одустајемо од тога, да налазимо оно што су нам заједничке, додирне тачке, оно што је и добар пример наше сарадње у прошлости и да стварамо простор за такву сарадњу и у будућности", закључио је Селаковић.
 
 
Извор: Танјуг
 


Сваки Србин у дијаспори потенцијални лобиста
 
 
Наши сународници ван Србије су један од великих потенцијала који држава до сада није препознала на прави начин и зато је потребан другачији приступ питању - како да ојачамо нашу дијаспору и искористимо добру вољу људи који су потенцијални лобисти за интересе Србије и српског народа, каже министар спољних послова Никола Селаковић.
 
„Kада причамо о Србима у дијаспори, и посебно у региону, то је једна прилично запарложена пољана, на којој је потребно радити много и у којој не може много тога одједном учињеног и да се види", констатује Селаковић у интервјуу за Танјуг.
 
Он истиче да и именовање директора Управе за сарадњу са Србима у дијаспори и региону први пут после готово седам година откако је управа формирана у оквиру Министарства спољних послова, говори да је то један од приоритета деловања министарства на чијем је челу.
 
Селаковић напомиње да се тренутно увелико ради на формирању плана како да дијаспора постане видљивија и ван граница Србије и у самој матици.
 
„Сваки човек у дијаспори је потренцијални лобиста за интересе наше земље и народа и треба да нађемо прави начин да то искористимо", навео је он.
 
Да може много да се уради на том плану, Селаковић илуструје податком да само у Швајцарској, у 24 града постоје српска културно-уметничка друштва, што је више од 3.000 младих људи који се окупљају зарад очувања наше традиције, културе, српског језика и историје.
 
„Ако су у 24 града били у стању да организују таква друштва, то говори о ентузијазму људи. Kолики ентузијазам, енергија, љубав постоји код тих људи. Дајте да видимо како да помогнемо и да искористимо ту добру вољу и потенцијал код тих људи", указује министар.
 
Наводи и пример једне исељеничке породице у Kанади, Вараклић из југозападне Србије, која сваке године за децу у Рашкој области пошаље божићне пакетиће. Они су, додаје, до сада само за те потребе дали стотине хиљада долара невладиним организацијама, али их ми овде, каже, не видимо.
 
„Не види држава, а то су људи који су успели радом у једној далекој земљи, као успешни привредници, који могу да буду озбиљни лобисти за Србију, за српске интересе, неко ко нас представља на најбољи могући начин", рекао је Селаковић.
 
Селаковић скреће пажњу и на то да је на челу Управе за сарадњу са Србима у дијаспори и региону Арно Гујон, како каже, човек изванредне енергије, велике љубави према српском народу, коју је показивао у деловању према Србима на KиМ, тамо где су били озбиљно угрожени.
 
„Тиме је показао и дао пример многим нашим сународницима шта може појединац да уради. А, када тај појединац енергију, ентузијазам, љубав према људима, пренесе на деловање у оквиру државног система, мислим да су се створили предуслови да се у таквом деловању рађају добри резултати", рекао је Селаковић.
 
 
Извор: Танјуг


Вучић: Србија остаје на курсу победничке политике стабилности
 
 
Очување мира, брига о здрављу и бољи стандард најважнији су за Србију у 2021. години, истакао је председник Републике Александар Вучић, уверен да остварење тог амбициозног и нимало лаког задатка неће бити једноставно, али да је заједничким радом са Владом могуће остварити најбоље резултате, сигурност и извесну будућност за грађане. 
 
Председник је поручио да је Србија зацртала велике и амбициозне циљеве за наредну годину, упркос тешким и сложеним међународним и регионалним приликама, те да ће настојати да у потпуности сачува мир и стабилност у региону и земљи, уз очување виталних националних и државних интереса.
 
„Србија остаје на курсу победничке политике – политике стабилности“, рекао је председник Вучић и нагласио да наша земља остаје на путу европских интеграција и да ће брижљиво чувати пријатељство са Русијом и Кином, као и да ће градити пријатељство са САД. 
 
Према речима председника, Србија наставља са победничком политиком, у којој је она на првом месту, односно политиком због које ће наша земља и у наредне две године бити у прве три земље у Европи по стопи раста.
 
Предуслов тога, напоменуо је председник, јесте обрачун са криминалним групама, али и још већа улагања у полицију и војску. 
 
„Србија је у 2020. години земља са највећим растом у Европи“, указао је председник Републике на годишњој конференцији за медије и додао да очекује склапање новог аранжмана са ММФ-ом, као и да се Србији до краја следеће или до почетка 2022. године подигне кредитни рејтинг на „инвестициони“, чиме би се наша земља изједначила по рејтингу са најразвијенијим земљама ЕУ.
 
Kао највећи успех 2020. године, Вучић је навео то што ће Србија завршити са највишом стопом раста у Европи, која се, како је рекао, очекује да ће бити од минус 0,75 одсто до минус један. 
 
„Поносан сам што сам председник земље која је шампион у Европи по БДП-у“, истакао је Вучић и додао да је тим успехом Србије била задовољна и немачка канцеларка Ангела Меркел. 
 
Тај резултат, сматра председник Вучић, охрабриће Србију да убрза свој европски пут, али чувајући пријатеље који Србији нису окренули леђа када јој је било најтеже, а то су Русија и Kина.
 
Председник је истакао да ће бити настављено привлачење страних инвеститора, затим да ће се радити на улагању у пољопривреду, пре свега прехрамбену индустрију, обнову механизације, те дигитализацију пољопривреде.
 
Председник Републике такође је указао да је циљ да плате у јавном сектору пре краја године достигну 560 или 570 евра, при чему би у Београду износиле скоро 700 евра. 
 
Вучић је подсетио да ће плате здравствених радника од 1. јануара бити повећане за пет одсто, док ће осталима у јавном сектору зараде бити повећане за 3,5 одсто и додатно од 1. априла још 1,5 одсто, док ће десетари, разводници и подофицири добити повећање за додатних 10 одсто. Напоменуо је да ће минимална зарада бити повећана за 6,6 одсто, а пензије од 1. јануара за 5,9 одсто, уз план да до краја 2021. просечна пензија буде 270 евра.
Председник је посебно истакао улагања у здравство, подсетивши да су отворене две нове ковид болнице и да се наставља са обнављањем и градњом здравствених објеката у целој Србији и нагласио да је Србија убедљиво прва у региону по броју хоспитализованих на 100.000 становника и да баш због тога има малу смртност, као и да је Србија ове године била међу прве три земље у региону по броју урађених ПЦР тестова.
 
Говорећи о туризму, председник је рекао да ће се наредне године радити на развоју Подунавља, од Апатина до Kладова, да ће се развијати Овчарско-кабларска клисура, као и наши планински центри. 
 
У области културе и информисања, Вучић је рекао да је за следећу годину важна имплементација медијске стратегије, завршетак реконструкције Народног позоришта у Суботици, а најавио је улагања у музеје, а посебно је истакао премештање Музеја историје у зграду железничке станице. Навео је и да ће следеће године бити завршено подно грејање у Храму Светог Саве.  
 
Истакао је да ће држава наставити да брине и о нашим грађанима на KиМ, да нико не може да забрани Србији да помаже свом народу, нити да ће Србија одустати од помоћи нашем народу.
 
Србија је, како је нагласио, спремна да шаље лекове и вакцине и албанском становништву и истакао да ће у и наредном периоду наша земља водити политку мира у региону и да ће се трудити да сарађује и са Загребом, Сарајевом, Подгорицом и осталима.
 


Председница Владе Србије прва европска премијерка која је примила антиковид вакцину
 
 
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић примила је данас прву вакцину против коронавируса компаније „Фајзер“ на Институту за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак".
 
Брнабић, која је прва европска премијерка која је примила вакцину, истакла је да је данас можда први дан од 6. марта да имамо разлог за осмех јер се oбележава почетак краја пандемије у Србији, али и у Европи и свету.
 
Као премијерка и неко ко води Кризни штаб за заштиту здравља становништва од заразне болести COVID-19, осећала сам обавезу да прва примим вакцину како бих показала да верујемо у њу, али и у наше институције – Агенцију за лекове и медицинска средства Србије и стручна лица која су даноноћно радила на провери вакцине, рекла је она.
 
Председница Владе је, истичући да јој је част да уради овако нешто за земљу и буде прва која ће отворити пут за све грађане, пренела да је са председником Републике Александром Вучићем постигла договор о томе да њих двоје приме различите вакцине, те ће он највероватније примити следећу која буде стигла, највероватније кинеску.
 
Према њеним речима, у овом тренутку имамо вакцину конзорцијума "Фајзер-Бионтек", а у најскорије време се очекују и оне од кинеског "Синофарма", као и одређене количине руске "Спутњик В".
 
Она је изразила уверење да ћемо крајем првог квартала или почетком другог имати и вакцину компаније "Астра-Зенека", а након тога и "Модернину".
 
Као што смо и обећали, грађани ће имати на располагању све вакцине које имају дозволе у својим земљама и одобрења релевантних међународних агенција, а наравно проћи ће и све наше агенције и институте, указала је премијерка.
 
Према њеним речима, пред почетак вакцинације здравствених радника вакцину ће примити и министар здравља Златибор Лончар јер се трудимо да будемо пример и покажемо да смо сигурни у вакцине и институције.
 
Брнабић је истакла да је Србија, не рачунајући Велику Британију, прва земља у Европи која је добила вакцину "Фајзер–Бионтек", а трећа која је почела масовну имунизацију и кампању за давање вакцине – после Велике Британије и Швајцарске.
 
Урадили смо велику ствар и ни у једном тренутку се нећемо заустављати док се не заврши имунизација становништва, поручила је председница Владе.
 
Она је прецизирала да ће наша земља у јануару добити још 16.000 доза вакцине конзорцијума „Фајзер-Бионтек“, као и да ћемо заједно са другим вакцинама имати у јануару укупно милион доза, а током првог квартала укупно приближно два милиона доза.
 
Имамо динамику испорука „Фајзерових“ вакцина и како варира њихова прозводња, тако варира и испорука не само Србији, већ и свим земљама света. Очекивали смо 10.000 доза од „Фајзер–Бионтека“ у децембру, а стигло је 4.870 доза, објаснила је премијерка.
 
Србија је показала да може да се бори и да успе у томе ако сви раде тимски, поручила је Брнабић и ипак апеловала на све да почетак вакцинације не схватају као да је борба одмах и готова, већ да наставе да поштују све мере.
 
Да будемо сигурни и помогнемо здравственим радницима, па ћемо 2021. године полако скидати маске када се стекне имунитет, а до тада ово да гледамо не као победу, већ као почетак краја, закључила је председница Владе.
 
Након премијерке, вакцину је примила и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и чланица Кризног штаба за заштиту здравља становништва од заразне болести COVID-19 Дарија Кисић Тепавчевић, као и члан Кризног штаба Предраг Кон.
 
Вакцину су примили и епидемиолог и начелница Одељења за превенцију и контролу болничких инфекција ВМА проф. др Весна Шуљагић, као и академик Предраг Пешко, професор универзитета у Београду и Хајделбергу и редовни члан САНУ.
 
Прве количине вакцине стигле су у Србију 22. децембра, а данас ће их примити корисници домова за старе у Београду и Новом Саду.
 
Србија је прва земља у региону у коју је стигла вакцина „Фајзер-Бионтек“.
 
Поред набавке вакцине међу првим државама у свету, чак пре земаља ЕУ, Србија је једна од ретких држава које су у рекордном року направиле и отвориле две Ковид болнице. Болнице капацитета 930 места у Батајници, односно 500 места у Крушевцу, умногоме доприносе повећању капацитета и јачању здравственог система у борби против вируса корона и практично, према речима председника Вучића, представљају споменик будућности и говоре о делима која је држава предузела за кратко време.
 
Такође, подсећања ради, у Србији су улагања у здравствену инфраструктуру била велика, те је од 2016. године обновљено 80 домова здравља и амбуланти, а у току су радови на шест великих домова здравља. Тако, више од 200 милиона евра уложено је у обнову, изградњу и опремање болница и више од 300 милиона у обнову клиника и специјализованих болница, а на многима су радови већ завршени, попут Универзитетске дечје клинике Тиршова, КБЦ Земун, КБЦ „Драгиша Мишовић“.
 
Апсолутни приоритет Владе Србије јесте успешан завршетак започетих пројеката здравствене инфраструктуре, али се огромна пажња посвећује и здравственим радницима, којима су до 2020. године повећане плате и то за 56,8% лекарима специјалистима, 66,9% медицинским сестрама, а значајна средства улажу се и у едукацију здравствених кадрова, као и у опрему и услове у којима раде.
 
Попут других земаља, и Србија се ове године суочила са великим изазовима, пре свега здравственим, а сви чиниоци у држави били су фокусирани на спречавање ширења вируса и очувања живота и здравља грађана. Са тим изазовима, Србија се боље суочила, него многе богатије и развијеније државе Европе и света.
 
 
Београд,
24. децембар 2020. године


САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
 
 
 
Министарство спољних послова демантује наводе појединих домаћих медија о томе да ће држављани Србије на привременом раду у иностранству бити дужни да плаћају порез на приходе остварене код иностраних послодаваца, не само у земљи привременог боравка, већ и у Србији. 
 
Сматрамо да катастрофично интонирани текстови, засновани на недовољно истраженим чињеницама, о једној теми која се најдиректније тиче великог броја држављана Републике Србије у иностранству, безразложно стварају забринутост код дела наших држављана, што се може закључити и по повећаном броју њихових упита упућених дипломатско-конзуларним представништвима Србије. 
 
Апелујемо на резиденте Србије који се привремено налазе у иностранству да се не обазиру на нетачне сензационалистички интониране текстове на ову тему, јер се, када је реч о процедурама опорезивања те категорије наших држављана, ништа суштински неће променити у односу на досадашњу праксу.  
 
У нади да се иза неодговорних и нетачних медијских написа о овој теми не крије зла намера, већ неразумевање, наглашавамо да Србија чини и да ће наставити да чини све како би на сваки начин помогла својој дијаспори.
 
Београд,
23. децембар 2020.
 


Пријем српских привредника у Амбасади Р. Србије у Букурешту
 
Амбасадор С. Томашевић приредио је у Амбасади Р. Србије  у Букурешту пријем у част српских привредника. Овај скуп, други по реду ове године, омогућио је размену информација и искустава између српских привредника и представника Амбасаде Р. Србије у Букурешту, са циљем сагледавања потенцијала ради даљег унапређења економске сарадње између Србије и Румуније. Пријем је организован уз поштовање свих неопходних епидемиолошких мера.


Селаковић са руководством Дунавске комисије у Будимпешти
 
 
 
Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас у Будимпешти са руководством Дунавске комисије са којим је разговарао о важности Дунава за унапређење регионалне економије и интензивни проток људи и робе.
 
На састанку је оцењено да је важно искористити економске потенцијале Дунава, али и очувати његове природне лепоте, односно задовољити еколошке стандарде.
 
Селаковић је истакао да ће Србија, захваљујући успешно спроведеним економским реформама протеклих година, бити у стању да више улаже у инфраструктуру на Дунаву и да учествује у реализацији стратешких пројеката Дунавске комисије.
 
Министар Селаковић је у књигу утисака написао да је Дунавска комисија, од свог настанка у Београду 1948. године, нит сарадње и пријатељстава међу земљама чланицама.
 
"Дунав је био река мира кроз све тешке периоде турбулентне историје нашег регионa", написао је Селаковић.
 
Извор: Танјуг
 


Брнабић и Борељ: Политички и економски аспекти преговора
 
 
Влада Републике Србије је саопштила да је, на данас одржаном Савету за стабилизацију и придруживање Србије и ЕУ, поздрављен укупан напредак постигнут у досадашњим приступним преговорима Србије, прихватање унапређене методологије проширења која би требало да убрза процес уласка Србије у ЕУ и поновљена подршка ЕУ путу Србије ка чланству. 
 
Том приликом су размењена мишљења о актуелној политичкој и друштвено-економској ситуацији у Србији, а пре свега о даљој динамици преговора о приступању ЕУ, сарадњи у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике, као и о регионалној сарадњи на Западном Балкану.
 
У складу са тим, поздрављена је чињеница да је нова влада поставила као приоритет интеграцију у ЕУ, очувањe јавног здравља и економског раста, као и нормализацију односа са Приштином.
 
На састанку Савета за стабилизацију и придруживање, који се због пандемије одржао видео-путем, делегацију Србије предводиле су председница Владе Ана Брнабић и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.
 
На челу делегације ЕУ били су шеф дипломатије Жосеп Борељ и комесар за проширење Оливер Вархеји.
 
Борељ је овом приликом посебно исказао захвалност на учешћу премијерки Брнабић, што није уобичајени формат, али што недвосмислено показује колико Влада придаје значај Споразуму о стабилизацији и придруживању и европском путу Србије.  
 
Састанак је искоришћен како би се размотрили тренутни односи Србије и Европске уније, пре свега процес приступања Србије ЕУ, а разговарало се и о политичким и економским критеријумима, усклађивању домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ, као и о реализацији претприступне помоћи ЕУ.
 
Састанак је пружио правовремену прилику за преглед напретка Србије у приступним преговорима и разматрање приоритета за даљи рад у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању и европским интеграцијама.
 
Представници ЕУ су поновили посвећеност ЕУ европској будућности Србије и заложили се за проактивну и стратешку комуникацију Србије и ЕУ.
 
Током састанка било је и речи о начину на који се Србија суочава са последицама пандемије COVID-19, како у погледу решавања здравствене кризе, тако и у превазилажењу последица по привреду и економију уопште и на спровођење реформи.
 
Учесници су се сагласили да су добросуседски односи и регионална сарадња кључни елементи процеса проширења, и у складу са тим поздравили наставак дијалога Београда и Приштине и доследну посвећеност Србије том процесу. 
 
Представници ЕУ су поздравили значајан допринос Србије војним мисијама и операцијама, као и учешће Србије у борбеним групама ЕУ, нагласивши значај даљег продубљивања сарадње по питањима спољне политике.
 
Учесници су такође подржали Заједничко регионално тржиште, које су лидери Западног Балкана покренули 10. новембра на самиту у Софији и подсетили на то да Економски и инвестициони план за Западни Балкан, који је Европска комисија усвојила 6. октобра 2020, даје свеобухватан оквир за подршку економској конвергенцији Србије и региона ЕУ.
 
Београд, 17. децембар 2020.


Селаковић: Пуноправно чланство у ЕУ остаје приоритет нове Владе
 
Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић разговарао је данас путем видео везе са шефом Делегације ЕУ у Србији Семом Фабрицијем и амбасадорима земаља чланица ЕУ.
 
Том приликом, шеф српске дипломатије истакао је да пуноправно чланство у ЕУ остаје један од кључних спољнополитичких приоритета Владе Србије, као и да је процес интеграције у ЕУ стратешки циљ, који се истовремено жели искористити за побољшање квалитета друштва.
 
Селаковић је указао да је Србија спремна на убрзање динамике приступног процеса и да је првенствено из тог разлога прихватила и нову методологију, те се нада да ће у наредном периоду добити и јасније смернице о томе како ће се она применити у преговарачком процесу. 
 
Према његовим речима, Србија је остварила бројне значајне кораке у реформском процесу, што Годишњи извештај Европске комисије о напретку не рефлектује у потпуности. 
 
Министар је подсетио да је наша земља од 2014. отворила 18 од 35 преговарачких поглавља са ЕУ и привремено затворила два поглавља, и да је у овом тренутку спремна за отварање пет нових преговарачких поглавља.
 
Говорећи о разговорима Београда и Приштине, Селаковић је напоменуо да је једини прави пут за постизање одрживог договора дијалог и компромис. 
 
Како је објаснио, неопходно је да теме разговора буду питања која Приштина већ годинама игнорише, а на која се Бриселским споразумом обавезала, као што је успостављање Заједнице српских општина.
 
Сем тога, како је додао, Србија је веома посвећена регионалној сарадњи, и имајући у виду да је важна земља региона, која жели да допринесе општој стабилности, наша страна је, између осталог, својим потезима значајно допринела снижавању тензија са Црном Гором.
 
Селаковић је рекао и да је Србија веома захвална ЕУ и државама чланицама на финансијској помоћи, посебно у условима пандемије вируса корона.
 
 
Београд, 16. децембар 2020. године
 


Јоксимовић и Рот о преговорима Србије и новој методологији
 
 
Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић одржала је данас видео састанак са државним министром за европске послове у Министарству иностраних послова Немачке Михаелом Ротом, са којим је разговарала о актуелној епидемиолошкој ситуацији у две земље и ЕУ, као и процесу евроинтеграција Србије.   
 
Јоксимовић и Рот су разговарали о питањима која се тичу унутрашњих прилика ЕУ, посебно новом седмогодишњем буџету, о месту и будућности политике проширења и Западног Балкана, посебно о свим аспектима приступног процеса Србије и изазовима и очекивањима од нове методологије, која би требало да донесе бржи, снажније политички вођен и усмераван и надгледан процес преговора.   
 
Јоксимовић је посебно информисала Рота о томе да је Влада Србије припремила конкретан имплементациони план за први преговарачки кластер владавине права, који обухвата пет већ отворених поглавља из области владавине права, а чија је реализација већ отпочела.   
 
„Озбиљан имплементациони план подразумева поново послату иницијативу Скупштини за усвајање уставних амандмана, усвајање Акционог плана за примену медијске стратегије, као и Радну групу за праћење примене Акционог плана, и Радну групу за безбедност и заштиту новинара", рекла је Јоксимовић, а саопштило Министарство за европске интеграције   
 
Такође, нагласила је да су тзв. Греко препоруке за борбу против корупције на транспарентан начин објављене и да ће се наставити поступање у складу са њима.    Додатно је представила и све друге значајне сегменте реформске политике Србије у свих шест кластера поглавља, од Зелене агенде, дигитализације, економско инвестиционог плана за ЗБ, стабилних и добрих макроекономских показатеља, чиме је Србија неспорно и током ове године показала да дубоко и суштински учествује у најважнијим политикама ЕУ, и да је земља која је кредибилно европска земља.   
 
Јоксимовић је нагласила да Србија разуме да ће ЕК и земљама требати још неко време да уобличе примену нове методологије на преговарачки процес Србије, и да је отуда важно да имамо сталан отворен дијалог како бисмо усмеравали процес у складу са новом методологијом.   
 
Она је изразила жаљење што ове године нису усвојени закључци о проширењу, и да самим тим није одржана политичка међувладина конференција са Србијом током немачког председавања.   
 
Изразила је уверење да ће на предстојећем Савету за стабилизацију и придруживање бити прилике да се о свим политичким и економским аспектима нашег процеса продискутује на највишем нивоу.   
 
Рот се захвалио министарки Јоксимовић на изнетим информацијама и питањима, и проактивном приступу Србије у погледу реформи и активног прихватања нове методологије.   
 
Он је подвукао да Немачка подржава Србију и политику проширења, и посебно поздравио све значајне већ предузете кораке нове Владе Србије посебно у области кластера 1 - владавине права, за које је истакао да су веома важан позитиван сигнал на европском путу Србије.   
 
Сложио се са министарком Јоксимовић око неопходности да се што пре уобличи начин примене нове методологије на земље које су већ у приступном процесу, где кластери европских политика и учешће Србије у њима постају инструмент мерења напретка у приступном процесу.   
 
Пренео је да ће Немачка бити заговорник одржавања политичке међувладине конференције са Србијом већ током прве половине идуће године.     
 
Посебно је било речи о Економском и инвестиционом плану за Западни Балкан, о којем су се саговорници сагласили да представља још једну потврду да Европска унија придаје стратешки значај стабилном и одрживом развоју региона, посебно у тешким околностима борбе са последицама пандемије Ковид-19.   
 
Јоксимовић је министру Роту захвалила на дугорочној и конкретној помоћи Немачке европским интеграцијама Србије - како на политичком нивоу, тако и путем развојне помоћи за финансирање реформских пројеката, као и стратешким успешним инвестицијама које су донеле значајан број радних места.   
 
Такође, саговорници су се сагласили да је од велике важности чињеница да је Србија приступом Ковакс механизму обезбедила да има приступ вакцинама које буде набавила ЕУ у готово исто време када и остале ЕУ земље.
 
Извор: Танјуг


САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА
 
 
Поводом 10. децембра, Међународног дана људских права, Министарство спољних послова Републике Србије изражава још једном приврженост тековинама и вредностима Универзалне декларације о људским правима, која је усвојена на данашњи дан 1948. године.
 
Начела из Универзалне декларације о људским правима представљала су темељ за изградњу међународног права у овој области, као и међународног система промоције и заштите људских права, као јединствене цивилизацијске тековине савременог доба. Наша обавеза данас јесте очување и јачање међународног система за поштовање људских права, развој стандарда људских права, контрола над испуњавањем преузетих обавеза, као и наставак сарадње са међународним и регионалним институцијама на заштити људских права. 
 
Србија је у пуној мери посвећена универзалним вредностима људских права и спровођењу у пракси међународних правних инструмената о људским правима. Наша континуирана сарадња са инструментима Савета за људска права у оквиру Уједињених нација, као и са Саветом Европе и механизмима људске димензије ОЕБС-а, представља важан део активности свих државних органа и илуструје нашу доследну опредељеност за испуњавање међународних стандарда људских права.                       
 
Међународни дан људских права је повод да се још једном укаже на обесправљеност српског и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији и понови позив међународној заједници да омогући поштовање гарантованих међународних норми људских права и допринесе стварању услова за повратак интерно расељених лица, као и враћање њихове узурпиране имовине.


Десета медијска конференција дијаспоре и Срба у региону

Удружење новинара Србије, под подршком Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у Региону Министарства спољних послова Републике Србије, организоваће, 29. децембра 2020. године, Десету медијску конференцију дијаспоре и Срба у региону. Овогодишње издање Конференције биће, због пандемије COVID – 19, одржано преко ZOOM апликације. Теме Конференције ће бити рад медија, организација и рад удружења Срба из региона и дијаспоре током пандемије изазване вирусом COVID – 19, као и да ли је и на који начин пандемија утицала на квалитет рада и економску одрживост медијске делатности Срба и дијаспоре у региону. У другом делу Конференције биће представљен и нови сајт Удружење новинара Србије, са идејом да представља платформу за умрежавање медије и организација Срба из региона и дијаспоре са матичном државом.

Пријаве за учешће на конференцији заинтересовани представници медија, удружења и организација могу да пошаљу на електронску адресу ana.petronijevic@uns.rs do 17. децембра 2020. године. 



Састанак са амбасадорима земаља чланица ЕУ акредитованих у Србији и шефом Делегације ЕУ
 
 
 
Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас у Палати Србија са амбасадорима земаља чланица Европске уније акредитованих у Србији и шефом Делегације Европске уније Семом Фабрицијем, са којима је разговарао о темама попут динамике приступних преговора између Србије и ЕУ, стабилности у региону, регионалним пројектима, као и о Европском инвестиционом плану који је Европска комисија представила заједно са Пакетом о проширењу. 
 
Председник Вучић је и овом приликом потврдио да сарадња са Европском унијом и пуноправно чланство Србије остају један од кључних спољнополитичких приоритета наше земље. Он је посебно нагласио да је Србија у том смислу искрено посвећена даљим и дубљим реформама којима приступа са одговорношћу и озбиљношћу, те да кроз сарадњу са институцијама Уније и њених чланица настоји да усвоји и примени најбоље праксе.
 
„Србија ће наставити да се предано залаже за мир и стабилност у региону кроз унапређење билатералних односа са суседима, као и кроз јачање регионалне сарадње уз поштовање свих закључених споразума“, истакао је председник Вучић и додао да је европска будућност Западног Балкана од изузетног значаја, како за стабилност целог региона, тако и за безбедност и даљи просперитет ЕУ.
 
Амбасадори су истакли да су декларације о заједничком регионалном тржишту и зеленој агенди Западног Балкана, које су потписале Србија и сви лидери региона, топло поздрављене у Бриселу и у земљама ЕУ, те да добра и чврста повезаност и интеграција региона умногоме олакшава сарадњу саме Уније са Западним Балканом у свим областима од заједничког интереса.
 
„Чак 70 одсто страних инвестиција долази из земаља чији представници данас седе овде“, рекао је шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици и додао да Србија може да буде сигурна да ће ЕУ наставити да помаже, подржава и улаже у српску економију. „Иако је Ковид-19 изложио све економије великом оптерећењу, српска економија одолева и доказала је своју отпорност. Са Економско-инвестиционим планом за Западни Балкан, ЕУ ће остати најснажнији партнер Србије за привредни опоравак, који ће подржати инфраструктуру, и зелену и дигиталну транзицију. Радују нас најављене реформе у области владавине права, укључујући реформе правосуђа и слободе медија. Управо то представља основу за убрзање процеса придруживања и ми охрабрујемо нову Владу да настави са радом и реализацијом у овом правцу", истакао је Фабрици.
 
Председник Вучић је нагласио да Србија високо цени то што је, упркос бројним изазовима са којима се суочава, ЕУ успела да одржи питање проширења на својој агенди, поготово кроз недавно усвајање нове, измењене методологије преговарачког процеса.
 
„У том смислу, очекујемо од Европске уније да динамика приступних преговора Србије прати и вреднује наше реформске напоре“, рекао је председник Вучић истакавши да је Србија спремна да са својим европским партнерима настави да ради на спровођењу реформи и бројних заједничких пројеката.
 
Председник Вучић је посебно нагласио да Србија поздравља Економски и инвестициони план који је ЕК представила заједно са Пакетом о проширењу и изразио спремност наше земље да са партнерима у региону настави да ради на примени овог Плана како би се унапредио економски потенцијал региона и постигла боља инфраструктурна повезаност, што би довело до приближавања јединственом европском тржишту.
 
„У том контексту, надамо се и скором усвајању Вишегодишњег финансијског оквира 2021-2027. године, јер то значи и могућност коришћења финансијских средстава намењених спровођењу реформи, како у Србији, тако и у региону“, рекао је председник Вучић и још једном истакао да Србија остаје на европском путу искрено верујући у сарадњу са европским партнерима.
 
„2020. је била изузетно тешка година за све, посебно због последица Ковида 19. Када погледам посвећеност нове Владе да спроводи реформе, Економско-инвестициони план ЕУ, нову методологију и повећану сарадњу у борби против Ковида 19, видим 2021. годину са много повољнијим изгледима за напредак у проширењу“, закључио је Фабрици.
 
Председник Вучић је, такође, нагласио да је Србија спремна да интензивно ради са земљама чланицама ЕУ на изналажењу адекватних одговора за нове изазове, као што је пандемија Ковид 19. 
 
Београд, 
08. децембар 2020. године
 


Интервју амбасадора за Комерцијални дипломатски журнал

 

Амбасадор Стефан Томашевић дао је интервју за децембарско издањe Комерцијалног дипломатског журнала, који објављује Унија билатералних привредних комора Румуније. Амбасадор је у интервјуу говорио о високом нивоу билатералних политичких и економских односа између Србије и Румуније. Указао на подршку коју Румунија константно пружа Републици Србији на путу европских интеграција. Истакао и значај сарадње са Румунијом у регионалним форматима.

Када је у питању економска сарадња нагласио да је робна размена са Румунијом у 2019. години износила 1,7 милијарди евра и да је Румунија заузела осмо место на листи спољнотрговниских партнера Србије. Представио је области сарадње две земље, указујући да постоји значајан простор за продубљивање економске сарадње, посебно у областима трговине, енергетике, транспорта, туризма и прекограничне сарадње.

Амбасадор на крају истакао да је један од главних циљева његовог мандата у Румунији унапређење економске сарадње кроз увећање робне размене и побољшање услова за обострана улагања.



Режим уласка у условима пандемије у Румунију и Републику Молдавију

 

Режим уласка у Румунију у условима пандемије

 

Држављанима Р. Србије, као ни страним држављанима, који немају регулисан боравак, није дозвољен улазак на територију Румуније.
 
Транзит кроз Румунију је могућ, под условом да се територија Румуније напусти у року од 24 сата.
У Румунију могу ући  лица која путују у професионалном интересу, a којa приликом уласка на територију Румуније приложе доказе о пословној сарадњи са привредним субјектима у Румунији (позивно писмо и уговор о раду); дипломате; чланови породица румунских и држављана других држава чланица ЕУ; студенти; прекогранични радници; сезонски пољопривредни радници; медицинско особље; поморско и речно особље; пилоти; чланови међународних спортских делагација; филмски радници и уметници. 
Лицима која из Р. Србије улазе у Румунију, а којима је дозвољен улазак, уколико приложе негативан PCR тест на присуство вируса не старији од 72 сата, биће одређена мера самоизолације/карантина у трајању од 10 дана. Лицима која не поседују негативан PCR тест приликом уласка у Румунију, биће одређена мера самоизолације/карантина у трајању од 14 дана.
 
Од наведене мере самоизолације/карантина изузете су следеће категорије:  лица која остају на територији Румуније најдуже 72 сата, уколико приложе негативан PCR тест; лица која су вакцинисана, а по истеку 10 дана од примaња друге дозе вакцине; лица за која је потврђено да су била позитивна на вирус у последњих 90 дана пре уласка у Румунију, што доказују презентовањем медицинске документације; представници страних компанија које имају подружнице/филијале у Румунији; возачи теретних возила (већи од 2.4 тоне) и путничних возила (са више од 9 седишта); дипломате; поморско и речно особље; прекогранични радници; студенти; чланови међународних спортских делагација; филмски радинци. 
 

 

Режим уласка у условима пандемије у Р. Молдавију

 

Држављанима Р. Србије и страним држављанима дозвољен је улазак у Р. Молдавију, уколико поседују негативан резултат PCR теста (на румунском, енглеском, француском или руском језику), који не сме бити старији од 72 сата (од узимања узорка). Лица која приликом уласка на територију Р. Молдавије не приложе негативан резултат PCR теста, у обавези су да потпишу изјаву којом се обавезују да ће се придржавати утврђене мере    самоизолације/карантина у трајању од 14 дана. 
Наведене мере не односе се на следеће категорије лица: деца узраста до пет год; возачи и особље теретних и путничких возила; посаде авиона/бродова; лица која путују из здравствених или хуманитарних разлога, укључујући и особу која је у њиховој пратњи (уколико приложе медицинску документацију); ученици и студенти; прекогранични радници; дипломатско и конзуларно особље; чланови међународних организација; путници у транзиту; лица која приложе потврду о вакцинацији (на румунском, енглеском или руском језику).
Транзит кроз Р.Молдавију је могућ унапред утврђеним транзитним рутама добијеним од граничне полиције приликом уласка на територију Р.Молдавије.
 

 



Министар Селаковић говорио на састанку Савета министара спољних послова БСЕЦ
 
Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић данас је, обраћајући се учесницима 42. састанка Савета министара спољних послова Организације за црноморску економску сарадњу (БСЕЦ), поручио да Србија настоји да буде добар и конструктиван партнер свима на глобалном и регионалном нивоу, и да БСЕЦ види као идеалну платформу за имплементацију овакве сарадње.
 
Шеф српске дипломатије констатовао је да БСЕЦ треба да буде модерна, ефикасна и циљно орјентисана организација, и да је већу пажњу неопходно посветити развоју и реализацији пројеката, уместо питањима унутрашњег функционисања саме организације.
 
У том контексту, Србија сматра да треба да тежимо одржавању мањег броја састанака, који би били фокусирани више на суштину а мање на техничка питања, објаснио је Селаковић.
 
Министар Селаковић потврдио је посвећеност Србије унапређењу регионалне сарадње и нагласио нашу отвореност за иницијативе усмерене ка регионалној кохезији, добросуседским односима и узајамном разумевању.
 
Посебно смо, како је објаснио, усредсређени на сарадњу са регионалним партнерима на унапређењу у областима трговине, туризма, транспорта и енергетике, с обзиром да ове секторе видимо као главну покретачку снагу економије у региону.
 
Министар је нагласио и важност укључивања приватног сектора у пројекте БСЕЦ.
 
Србија, како је додао, охрабрује све иницијативе усмерене ка оживљавању трговине, туризма и инвестиција у региону у време пандемије вируса корона, и сама предузима бројне мере усмерене ка стимулацији приватног сектора, нарочито малих и средњих предузећа и спречавању раста незапослености.
 
Министар Селаковић честитао је Румунији на успешном председавању у несвакидашњим околностима, и пожело добродошлицу Републици Северној Македонији у породицу чланица БСЕЦ.                                                                                                                                                            


Отварање Дана српске културе у Темишвару
 
Трибином под називом „230 година од Темишварског сабора“ и представљањем књиге „Архијереји Темишварске епархије“, у сали Културног центра Савеза Срба у Румунији, 19.11.2020. године отворени су петнаести Дани српске културе у Темишвару. Манифестацију је отворио амбасадор Р. Србије у Румунији С. Томашевић, који је у свом обраћању пренео поздраве МСП Николе Селаковића и истакао висок ниво интересовања за Србе у региону од стране матице и свесрдну помоћ у  заштити културног и националног идентитета. Он је подсетио на значај Дана српске културе за очување језика и културе нашег народа у Румунији и похвалио је рад Савеза Срба у Румунији као једне од најзначајнијих организација нашег народа у дијаспори. У другом делу излагања он се осврнуо на историјски значај Темишварског сабора за Србе у Аустро-угарској монархији али и за српски народ у целини. 


Дани жалости у Републици Србији и отворена књига саучешћа
 
Амбасада Републике Србије у Букурешту обавештава да је због упокојења Његове Светости блаженопочившег, Архиепископа пећког, Mитрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Иринеја, Влада Републике Србије донела одлуку о тродневној жалости која почиње 20. новембра 2020.
 
Књига саучешћа биће отворена у Амбасади Републике Србије у улици Calea Dorobantilor 34, Сектор 1, Букурешт у периоду:
- Недеља 22. новембар 2020. године од 10,00-12,00 и 13,00-16,00 часова
- Понедељак 23. новембар 2020. године од 10,00-12,00 и 13,00-16,00 часова
- Уторак, 24. новембар 2020. године од 10,00-12,00 и 13,00-16,00 часова
- Среда, 25. новембар 2020. Године од 10,00-12,00 и 13,00-16,00 часова
 
Због ограничења која прописују мере услед пандемије COVID-19 саучешћа се могу послати и на е-mail адресу Амбасаде РС у Букурешту -  mail@ambserbia.ro


Пројекат ''Србија за Србе из региона'' за школску 2020/2021.годину
Обавештавамо да је Закључком Владе Републике Србије поводом Пројекта „Србија за Србе из региона“ у школској 2020/2021. године одобрено стипендирање студената из земаља из региона.
Позив је отворен за припаднике српског народа који живе у Републици Словенији, Републици Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Републици Северној Македонији, Румунији, Републици Албанији и Мађарској, према условима како је наведено у позиву.
Крајњи рок за доставу кандидатуре је 30. децембар 2020. године, а пријаве се достављају надлежним дипломатско-конзуларним представништвима. 
Конкурс за доделу стипендија у оквиру пројекта Србија за Србе из региона за школску 2020-2021 и пријавни формулар можете преузети овде.


Интервју амбасадора Стефна Томашевића за ТВ Романиа 1, 13. новембар 2020.г.

Интервју амбасадора Стефана Томашевића емитован је у склопу емисије “Convietuiri” (Суживот) а тема интервјуа је била обележавање Дана примирја у Првом светском рату. Амбасадор Томашевић је у интервјуу говорио о улози и жртвама Краљевине Србије у Првом светском рату и значају Прве српске добровољачке дивизије на Добруџанском фронту, и указао на заједничку борбу са румунским саборцима. Он је искористио прилику да се захвали држави Румунији што на достојан начин чува успомену на хероје који су пали у заједничкој борби за слободу.



Обележавање Дана примирја у Првом светском рату
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Поводом Дана примирја у Првом светском рату, 11. новембра 2020.године, амбасадор Стефан Томашевић положио је ловоров венац на Спомен костурницу Прве српске добровољачке дивизије у Међидији. Венце на споменик су положили и градоначелник Међидије В.Врабие, амбасадор Чешке Републике у Румунији Х.Кајзерова, представница Министарства националне одбране Румуније К.Приотеаса као и представници Савеза Срба у Румунији и Лиге српско-румунског пријатељства. Претходно је одржан помен страдалима, након чега су се окупљенима обратили амбасадор С. Томашевић, амбасадор Чешке Републике Х. Кајзерова и представница Министарства националне одбране Румуније К. Приотеаса.
 
Амбасадор С. Томашевић се у свом говору осврнуо на значај који је Прва српска добровољачка дивизија имала на Добруџанском фронту и на величину жртве коју је поднела за ослобођење Србије. Такође је нагласио да данашње време, препуно изазова, не сме поколебати нове генерације да безусловно бране вредности, за које су њихови преци дали животе. На крају говора он је искористио прилику да се захвали представницима Румуније што достојно чувају сећање на пале Србе и на све друге борце за слободу и жртве Првог светског рата.
 


Концерт за новопристигле амбасадоре у Букурешт
 
Амбасадор Стефан Томашевић 28. октобра 2020. године  присуствовао је концерту, који традиционално организују Министарство иностраних послова Румуније и Удружење музичара (Societatea Muzicala), у част новопристиглих амбасадора у Букурешт. Концерту су присуствовали и амбасадори Пољске, Бразила, Индије и Пакистана.
Након концерта присутни су послужени српским винима са Косова и Метохије.


Интервју амбасадора Стефана Томашевића за недељник Наша реч

У интервјуу за недељник Наша реч, чији је издавач Савез Срба у Румунији, амбасадор Стефан Томашевић говорио је о односима Србије и Румуније, српској заједници у Румунији, доприносу припадника српског народа који су радили и стварали у Румунији на учвршћивању веза две земље и два народа, као и циљевима у оквиру свог мандата. Комплетан интервју можете пронаћи овде.



Састанак са председником Привредне коморе и индустрије Румуније

Амбасадор Стефан Томашевић састао се са председником Привредне коморе и индустрије Румуније Михајом Дарабаном. На састанку разматрани сви аспекти економске сарадње две земље, где је указано да и поред константног пораста робне размене, постоји простор за унапређење сарадње. Том приликом представљени приоритети и потврђена спремност обе стране за додатним ангажовањем.



СРБИЈА КАО ПОВОЉНА ДЕСТИНАЦИЈА ЗА ИНВЕСТИРАЊЕ И РАЗВОЈ НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА

На следећем линковима можете пронаћи корисне информације о Републици Србији као повољној дестинацији за пословање, као и инвестирање у истраживање и развој нових технологија:  Brochure “SERBIA – Emerging tech developing hub” и Брошура “Водич кроз мере подршке развоју иновативне привреде



Обележавање 25. годишњице од оснивања Уније билатералних привредних комора Румуније

У музеју Села Димитрије Гушти,  на отвореном простору, уприличен је пријем поводом обележавања 25. годишњице од оснивања Уније билатералних привредних комора Румуније (Union of Bilateral Chambers of Commerce from Romania). Том приликом присутнима се обратио амбасадор Стефан Томашевић. Честитајући годишњицу Уније која  својим деловањем доприноси развоју билатералне економске сарадње Србије и Румуније, истакао је њен значај и пожелео много успеха у будућем раду.

Председник Уније проф. др Насти Владоју уручио је амбасадору Стефану Томашевићу признање за изузетан допринос промоцији билатералне привредне сарадње.



Посета компанији ''OVERall'' - Букурешт

 

Амбасадор Републике Србије у Румунији Стефан Томашевић, посетио је компанију ''OVERall'' - Букурешт, која се бави производњом чарапа и друге робе од текстила, у власништву српског држављанина Горана Јенића, пореклом из Неготина.

Компанија запошљава педесетак радника, међу којима има и наших држављана.

Амбасадор С. Томашевић, интересовао се за начин пословања и могућност да Амбасада помогне овој компанији да прошири сарадњу са другим компанијама из наше земље. Такође се интересовао и за могућност да ова компанија део производње пресели у Србију, односно да изгради нови производни погон у нашој земљи.

Власник компаније ''OVERall'' Горан Јенић, захвалио се амбасадору С. Томашевићу на првој посети његовој компанији овакве врсте од стране представника Амбасаде, упознао са начином пословања и плановима за будућност и истакао спремност за развијање пословних односа са привредним субјектима у Србији и улагање у производне капацитете у нашој земљи.



Интервју за телевизију TRAVEL MIX

 

Амбасадор Стефан Томашевић дао интервју за румунску националну туристичку телевизију TRAVEL MIX. Током интервјуа амбасадор представио историју Србије, туристичке дестинације, српску храну, фестивале као и најзначајније личности из српске историје. Такође је говорио о сличности између Србије и Румуније и у више наврата је указао на вишевековно пријатељство које постоји између два народа. Амбасадор позвао грађане Румуније да посете Србију у што већем броју, означивши туризам као битну тачку повезивања два народа и развојну шансу за обе државе.



Предаја акредитивних писама

 

Амбасадор Републике Србије у Румунији Стефан Томашевић предао је 29. јула 2020. године акредитивнa писма председнику Румуније Клаусу Јоханису. Приликом предаје акредитивних писама амбасадор Стефан Томашевић се председнику Румуније обратио на румунском језику. 

Амбасадор у разговору пренео поздрав председника Републике Србије Александра Вучића и жељу да се билатерални односи између две пријатељске земље у наредном периоду подигну на још виши ниво. Посебно се захвалио Румунији на принципијелној позицији по питању територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије као и на константној подршци Србији на њеном путу ка Европској унији. Истакао је одличну сарадњу са румунским институцијама приликом евакуације српских држављана током читавог периода од избијања кризе изазване пандемијом вируса COVID 19 и изразио наду да ће се Румунија успешно и у што краћем року изборити са пандемијом.  На крају разговора амбасадор предао председнику Румуније Клаусу Јоханису копију Споразума о сарадњи између Кнежевина Србије и Кнежевине Румуније из 1868. године, што представља најстарији сачувани споразум Републике Србије.



Онлајн обука предавача који се баве очувањем српског језика у дијаспори и региону

У оквиру пројекта „Онлајн обука предавача који се баве очувањем српског језика у дијаспори и региону“ удружење Академска српска асоцијација позива све предаваче који се баве очувањем српског језика у дијаспори и региону (било да су дипломирани филолози или предавачи неке друге струке, а који држе наставу српског језика у дијаспори и региону) да се пријаве на бесплатну једномесечну онлајн обуку српског као завичајног језика. Сви заинтересовани предавачи могу се пријавити до 2. августа 2020. године, а више информација о обуци можете наћи на следећем линку.

Образац за пријаву можете преузети овде.



Конкурси за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону

На основу јавног позива који је био отворен од 18. маја до 1. јуна 2020.године, донете су одлуке о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону.

Увид у донете одлуке може се извршити на следећим линковима: 

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-region-2020-postpisana.pdf

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-dijaspora-2020-postpisana.pdf

 



Конкурс за суфинансирање пројеката намењених дијаспори

Министарство спољних послова, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, расписује Конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, који ће трајати од 18. маја до 01. јуна 2020. године.

Све информације о конкурсима и процедури пријављивања можете пронаћи кликом овде.

 



ВАЖНО УПОЗОРЕЊЕ - ЛАЖАН САЈТ ЗА ПРИЈАВУ ЗА ГЛАСАЊЕ ИЗ ИНОСТРАНСТВА

Министарство државне управе и локалне самоуправе саопштава да ниједан државни орган Републике Србије не стоји иза сајта http://www.hocudaglasam.com, на ком се наводи да грађани Републике Србије који живе у иностранству могу да оставе своје личне податке, као и копије личних докумената, како би могли да се пријаве за гласање за предстојеће изборе.

Званична процедура за пријаву грађана за гласање по месту боравишта у иностранству прописана је Законом о јединственом бирачком списку и Упутством за спровођење Закона о јединственом бирачком списку и подразумева искључиво подношење личног захтева преко дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије.

Овим путем упозоравамо све грађане на опрез због појаве незваничних начина пријављивања и остављања личних података будући да постоји могућност злоупотребе истих.



Избори за народне посланике Народне скупштине Републике Србије - обавештење

Председник Републике Србије је, 10. маја 2020.године, донео Одлуку о измени Одлуке о расписивању избора за народне посланике Народне скупштине Републике Србије, којом је као датум одржавања избора одређен 21. јун 2020.године.

Амбасада Републике Србије у Букурешту обавештава држављане Р. Србије, који желе да остваре своје бирачко право на предстојећим изборима за народне посланике, расписаним за 21. јун 2020.године, да најкасније до 30. маја 2020.године, могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима гласати у иностранству.

Захтев за упис у ЈБС података да ће бирач гласати у иностранству може се преузети овде.

Захтев за упис у ЈБС у Р. Србији (за лица која нису уписана у бирачки списак), може се преузети овде. 

Читко попуњен и својеручно потписан формулар захтева, заједно са копијом идентификационог документа издатог од надлежног органа Р. Србије (пасош и/или лична карта), грађани Р. Србије са боравиштем у Румунији, који желе да остваре своје бирачко право на изборима за народне посланике Народне скупштине Републике Србије на бирачком месту у Амбасади Р. Србије у Букурешту, могу поднети лично у просторијама Амбасаде (Calea Dorobantilor 34, Sector 1), послати на мејл: ambrsbuk.konz@gmail.com или послати на факс +4021 210 0175.

Захтеви се могу поднети сваког дана (укључујући и викенд), најкасније до 30. маја 2020.године (до поноћи, локално време у Р. Србији).

Све информације о начину пријављивања за гласање у иностранству могу се добити путем мејла: ambrsbuk.konz@gmail.com или на број телефона Амбасаде: +4021 211 9871.



Обавештење Одлуке Владе Републике Србије о визном режиму за стране држављане за време проглашења болести ЦОВИД-19
 
У складу са Одлуком Владе Републике Србије о изменама и допунама Одлуке о проглашењу болести ЦОВИД-19 и увођењем ванредног стања на териотирји Републике Србије, од 15. марта 2020.године, обавештавамо да Амбасада Републике Србије у Букурешту неће примати захтеве за визе странаца који намеравају да уђу на територију Републике Србије, ван одредби наведених у Одлуци.
 
Наведена Oдлука може се преузети овде.


Одлука Владе Републике Србије о мерама против болести COVID-19

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Обавештавамо да је Влада Републике Србије, на седници одржаној 15. марта о.г, донела Одлуку о изменама Одлуке о проглашењу болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 заразном болешћу, којом се тачка 4. Одлуке мења и гласи: ''Ради заштите од уношења заразних болести на територију Републике Србије, страним држављанима надлежни државни орган привремено ће забранити улазак у Републику Србију''. 

Ова мера неће се примењивати на:

1) посаде теретних моторних возила приликом обављања међународног превоза у друмском саобраћају. У случају међународног транзитног превоза терета у друмском саобраћају, исти се ограничава на период не дужи од 12 часова од момента уласка на територију Републике Србије;
2) посаде теретних бродова који превозе робу у једну од домаћих лука. У случају транзитне пловидбе на међународном водном путу на територији Републике Србије, исти се ограничава на период не дужи од 90 часова за бродске саставе и 60 часова за самоходне пловидбе од момента уласка на територију Србије у случају узводне пловидбе, односно на период не дужи од 72 часа за бродске саставе и 54 часа за самоходне пловидбе од момента уласка на територију Србије у случају низводне пловидбе;
3) возопратно особље железничких возила која улазе у зону граничних станица утврђених међудржавним споразумима;
4) посаде и кабинско особље вадухоплова чије је крајње одредиште Република Србија или су у транзиту преко међународних аеродрома Републике Србије;
5) лица која су добила дозволу за улазак у Републику Србију и боравак или транзит кроз Републику Србију од Радног тела Владе које чине представници Министарства здравља, Министарства спољних послова, Министарства унутрашњих послова и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Радно тело Владе одредиће услове и ограничења транзита, односно боравка лица којима је дата дозвола за улазак у Републику Србију.
6) хуманитарне конвоје под обавезном пратњом уговорене дипломатским путем;

7) Акредитоване чланове особља страних ДКП и канцеларија међународних организација, као и чланове њихових породица који су носиоци посебених личних карата, односно идентификационих докумената издатих од стране Министарства спољних послова и Генералног секретаријат Владе;

8) Стране држављане који имају одобрен боравак или стално настањење у Републици Србији''.

Тачка 4а мења се и гласи: 

''Држављани Републике Србије и лица из тачке 4. став 2. подтачка 8) ове одлуке, који долазе из држава, односно подручја са интензивном трансмисијом болести COVID-19, односно жаришта епидемије, и то из: Швајцарске Конфедерације, Републике Италије, Исламске Републике Иран, Румуније, Краљевине Шпаније, Савезне Републике Немачке, Француске Републике, Републике Аустрије, Републике Словеније и Републике Грчке, упућују се у изолацију у трајању од 28 дана, а домаћим држављанима и лицима из тачке 4. став. 2 подтачка 7 ове Одлуке који долази из других држава, одређује се мера стављања под здравствени надзор на акутно респираторно обољење изазвано новим корона вирусом SARS-Co-2 у трајању од 14 дана (изолација у кућним условима).

Држављани Републике Србије који имају двојно држављанство, у Републику Србију могу да уђу само уколико презентују пасош Републике Србије, а не земље која се налази на листи земаља за које важи забрана (Италија, Немачка, Француска, Румунија и др).

Ова Одлука ступила је на снагу 15. марта 2020. године, и остаје на снази до даљег. 

 



Корона вирус: Препорука држављанима Републике Србије



Посета Манасији

Амбасадор Стефан Томашевић посетио је 4. марта о.г. Манасију, место у којем је Јеврем Обреновић поседовао велико имање, на којем је подигао дворац. Са данашњим власницима имања размотрена је могућност заједничког организовања догађаја у реконструисаном дворцу који је задржао успомене на свог некадашњег власника, који би били посвећени промоцији српске културе, као и представљању српских вина. Недалеко од дворца, налази се православна црква чији је ктитор био Јеврем Обреновић.



Посета Клежанима и Брнчењу

Амбасадор Стефан Томашевић, саветник у Амбасади Јордан Ђорђевић и председник Лиге румунско-српског пријатељства Драган Крстић посетили су место Клежани у жупанији Ђурђу, којом приликом су обишли цркву ''Светог архангела Михаила'', у којој почивају кости великог доброчинитеља и задужбинара капетана Мише Анастасијевића. Клежани су једно од места, некадашњих латифундија, на којем је српски задужбинар, између осталог сазидао и прву занатску школу. Уследила је посета месту Брнчењ, које припада општини Александрија, у жупанији Телеорман, где се налази црква ''Светог Луке'', која је прва црква задужбина коју је подигао Миша Анастасијевић на територији Румуније.



Међународни сајам туризма у Букурешту

На Међународном сајму туризма у Букурешту, 20.02. - 22.02.о.г., представљен је хотел ''Ђердап'' из Кладова, у сарадњи са Туристичком организацијом Србије. Амбасадор Стефан Томашевић и први саветник Љиљана Субић искористили су прилику да посете штанд наших представника и пруже подршку даљем наступу на румунском тржишту.



Наша Кармен у Букурешту

Наша мецосопранисткиња Љубица Вранеш, наступила је у улози Кармен, чувеног дела Жоржа Бизеа, у Националној опери у Букурешту.



Посета амбасадора Стефана Томашевића Темишвару

 

У оквиру посете Темишвару поводом обележавања Дана државности 14. фебруара о.г, наредног дана, на празник Сретења Господњег, амбасадор Стефан Томашевић присуствовао је светој литургији у Саборној темишварској цркви, након чега је уследио разговор са архијерејским замеником протојерејем – ставрофором др. Маринком Марковим, који се тицао положаја Темишварске епархије у Румунији, као и историјског, духовног и културног положаја српске заједнице.  Прва посета Темишвару и српској заједници у овом граду од ступања на дужност амбасадора Томашевића искоришћена је за обилазак просторија Савеза Срба у Румунији, којом приликом су председник Огњан Крстић и представници ССР детаљно информисали о организационим питањима, будућим циљевима Савеза, те представили план предстојећих активности. Приликом обиласка Српске теоретске гимназије „Доситеј Обрадовић“, амбасадор Стефан Томашевић одржао је краћи састанак са директором Јадраном Кланицом. Током боравка реализована је и посета Чакову, те је искоришћена прилика за обилазак родне куће Доситеја Обрадовића и месне цркве. Посета је окончана обиласком Дињаша, места у којем живи око три стотине Срба.



Прослава Дана државности Републике Србије

 

Поводом Дана државности Републике Србије Амбасада уприличила прославу за представнике српске дијаспоре на јурисдикционом подручју Амбасаде. Амбасадор Стефан Томашевић је у свом првом обраћању представницима српске дијаспоре указао на значај повезаности дијаспоре са матицом, истакавши да се тај однос рефлектује и на билатералне односе и представљање Србије у Румунији. Закључио је да имајући у виду да односе Србије и Румуније карактерише добра билатерална сарадња, део захвалности припада и представницима српске заједнице. Изразио је наду да ће се однос између српске дијаспоре у Румунији и матице додатно унапредити у наредном периоду, уз напомену да је у том циљу Амбасада отворена за све конструктивне предлоге дијаспоре. Обраћање је завршио речима Србија је вечна док су јој деца верна.

 



Конкурс за суфинансирање пројеката превођења репрезентативних дела српске књижевности

Министарство културе и информисања Р. Србије 31. јануара 2020.године расписало је:

1. Конкурс за суфинансирање пројеката превођења репрезентативних дела српске књижевности у иностранству у 2020.години;

2. Конкурс за финансирање или суфинансирање пројеката у области култтурних делатности Срба у иностранству у 2020.години.

Текстови конкурса и пратећи пријавни обрасци налазе се на интернет страници Министарства културе и информисања www.kultura.gov.rs а могу се преузети овде.

За додатне информације о конкурсу заинтересовани могу да контактирају Младена Весковића у Министарству културе и информисања, путем електронске поште mladen.veskovic@kultura.gov.rs или на број телефона +381 11 3398-026.



Предаја копије акредитивних писама

Амбасадор Републике Србије у Румунији Стефан Томашевић предао је данас копију акредитивних писама приликом сусрета са државним секретаром Министарства иностраних послова Румуније Јулијом Матеји. У разговору је обострано потврђен висок ниво политичких билатералних односа и наглашена спремност за продубљивање секторске сарадње са акцентом на економску сарадњу. Амбасадор Стефан Томашевић се захвалио Румунији за њен принципијелан став по питању Косова и Метохије, као и за снажну подршку европским интеграцијама Републике Србије.  

 



Конкурси за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању везе матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону

Амбасада Републике Србије обавештава да одлукама брoj 20/30-2020/01 и брoj 21/30-2020/01 од 16. јануара 2020. године, Министарство спољних послова, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону је расписало конкурсе за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању везе матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре. Конкурси су отворени од 20. јануара до 10. фебруара о.г. Све информације о конкурсима и процедури пријављивања могу се пронаћи овде.



Пријем за студенте српског језика Факултета за стране језике и књижевност Универзитета у Букурешту

У просторијама Амбасаде 18. децембра 2019. године поводом прославе предстојећих новогодишњих и божићних празника, уприличен пријем за студенте српског језика на Факултету за стране језике и књижевност Универзитета у Букурешту. Поред студената свечаности присуствовале и проф. др Октавија Неделку, директор Департмана за руску и словенску филологију Факултета за стране језике и књижевност Универзитета у Букурешту, Лидија Чолевић, лектор за српски језик и Душица Ристин, професор на Факултету. Студенти су отпевали српске и румунске божићне песме. 



ФИНАНСИЈСКИ ВОДИЧ ЗА ПОВРАТНИКЕ НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ

Народна банка Србије је израдила Финансијски водич за повратнике, којим настоји да унапреди информисаност наших грађана који желе да се врате у Р.Србију, са аспекта девизних прописа уз насотјање да се створе услови за њихов лакши повратак и бржу интеграцију, као и за располагање њиховим новцем.

Циљ Финансијског водича је да се на једном месту, једноставно и свеобухватно, пруже информације у вези с већином питања из области девизног пословања које су значајне за повратак наших грађана из иностранства, у складу са законом о девизном пословању.

Финансијском видичу може се приступити путем сајта Народне банке Србије овде.



Пројекат „Србија за Србе из региона“

Обавештавамо да је Закључком Владе Републике Србије поводом Пројекта „Србија за Србе из региона“ у школској 2019/2020. године одобрено стипендирање 18 студената из земаља из региона.
Позив је отворен за припаднике српског народа који живе у Републици Словенији, Републици Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Републици Северној Македонији, Румунији,  Републици Албанији и Мађарској, према условима како је наведено у позиву. 

Крајњи рок за доставу кандидатуре је 6. септембар 2019. године, а пријаве се достављају надлежним дипломатско-конзуларним представништвима. 

Конкурс за доделу стипендија у оквиру пројекта Србија за Србе из региона за школску 2019-2020 преузмите овде

Пријавни формулар стипендије за академску 2019-2020 преузмите овде.

 



Кандидатура Републике Србије за реизбор у Извршни савет UNESCO, 2019-2023. године



Одлуке о суфинансирању пројеката

Обавештавамо да су 19. јуна о.г. донете Одлуке о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону. Одлуке можете преузети на следећим линковима: 

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019-1.pdf



Конкурси за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону

МСП УСДСР је расписала конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијспоре. Конкурси су отворени од 13. марта о.г. до 01.априла о.г.

Све информације о конкурсу и процедури пријављивања могу се пронаћи на линку.



Обавештење о укидању виза за улазак у Р. Србију за држављане Федерације Св. Китс и Невис и Републике Палау, носиоце свих врста пасоша

Обавештавамо да је Влада Републике Србије, на седници одржаној 18. јануара 2019. године, донела Одлуку о укидању виза за држављане Федерације Св. Китс и Невис и Републике Палау, носиоце свих врста пасоша, према којој држављани ових држава могу да улазе, транзитирају и бораве на територији Р. Србије до 90 дана од датума уласка у Р. Србију, у периоду од 180 дана, уколико не постоје сметње из члана 15. Закона о странцима. Одлука је објављена у „Службеном гласнику РС број 3/2019 од 18. јануара 2019. године и ступа на снагу 25. јануара 2019. године.



Десета конференција српске медицинске дијаспоре, Београд, 20-22. јуна 2019. године

Обавештавамо да ће се под покровитељством Њ.К.В. Принца Александра и Принцезе Катарине Карађорђевић, у периоду од 20. до 22. јуна 2019. године, у Београду одржати Десета конференција српске медицинске дијаспоре. Свечано отварање Конференције заказано је за 20. јун 2019. године у 9.00 часова у београдском хотелу „Хилтон“. Пријем за све учеснике одржаће се 20. јуна 2019. године у Краљевском двору, након чега ће бити приређена вечера у част предавача и партнера поменутог скупа.

Циљ Конференције је да се српски лекари из иностранства и међународни стручњаци окупе на једном месту у мисији подршке српском здравственом систему, промовишући солидарност, пријатељство и размену знања.

Поред Министарства спољних послова Републике Србије, организацију Конференције подржали су и Министарство здравља Републике Србије, Светска здравствена организација, Медицински факултет, Универзитетска дечија клиника, Лекарска комора Србије и Краљевски медицински одбор.



Конкурс за суфинансирање проjеката у области превођења репрезентативних дела српске књижевности у иностранству у 2019. години

Министарство културе и информисања Републике Србије расписало је 10. јануара 2019. године Конкурс за суфинансирање проjеката у области превођења репрезентативних дела српске књижевности у иностранству  у 2019. години. Рок за подношење конкурсних пријава је 1. март 2019. године. Текст Конкурса можете преузети овде.



Конкурс за финансирање или суфинансирање пројеката у области културних делатности Срба у иностранству у 2019. години

Министарство културе и информисања Републике Србије расписало је 10. јануара 2019. године Конкурс за финансирање или суфинансирање пројеката у области културних делатности Срба у иностранству у 2019. години. Рок за подношење конкурсних пријава је 1. март 2019. године. Текст Конкурса можете преузети овде.



Одлука о укидању виза за улазак у Р.Србију за држављане Антигва и Барбуда, Гренада, Комонвелт Доминика и Тринидад и Тобаго

Влада Р. Србије је, на  седници одржаној 25. октобра 2018. године, донела Одлуку којом се укидају визе за држављане Антигва и Барбуда, Гренада, Комонвелт Доминика и Тринидад и Тобаго, носиоци свих пасоша, према којој они од 03. новембра 2018. могу да улазе, транзитирају и бораве на територији Р. Србије  до 90 дана у периоду од стоосамдесет (180) дана, уколико не постоје сметње из чл.15 Закона о странцима.



Нерадни дан у Амбасади - 12. новембар 2018. године

Обавештавамо вас да, поводом Дана примирја у Првом светском рату, Амбасада Републике Србије у Букурешту неће радити у понедељак, 12. новембра 2018. године.



Одлука о престанку важења Одлуке о укидању виза за улазак у Р.Србију за држављане ИР Иран, носиоце обичних пасоша

Влада Р. Србије је, на седници одржаној 08. октобра 2018. године, донела Одлуку о престанку важења Одлуке о укидању виза за улазак у Р.Србију за држављане Исламске Републике Иран, носиоце обичних пасоша. Одлука ступа на снагу 17.10.2018.године.



Пројекат „Србија за Србе из региона“

Обавештавамо да је Закључком Владе Републике Србије поводом Пројекта „Србија за Србе из региона“ у школској 2018/2019. године одобрено стипендирање 18 студената из земаља из региона.
Позив је отворен за припаднике српског народа који живе у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији, Румунији,  Албанији и Мађарској, према условима како је наведено у позиву. 
Рок за доставу кандидатуре је 30. септембар 2018. године, а пријаве се достављају надлежним дипломатско-конзуларним представништвима. 

Обавештавамо све заинтересоване да је рок за пријављивање продужен до 25.10.2018.године.

Више информација као и пријаву можете преузети овде.



Пријављивање за доделу стипендија у оквиру пројекта "Србија за Србе из региона" за школску 2017/2018

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је, поводом Пројекта "Србија за Србе из региона", а на основу закључка Владе Републике Србије од 4. августа 2017. године, одобрило стипендирање 18 студената из земаља региона за школску 2017/2018 годину.

Кандидати који испуњавају услове за добијање стипендије, пријављују се преко Амбасаде Републике Србије у Букурешту.

Позив за пријављивање за доделу стипендија можете преузети овде.

Попуњени пријавни формулар, заједно са потребном документацијом, доставља се Амбасади Републике Србије  у Букурешту, Calea Dorobantilor 34, Sector 1, Букурешт.

Рок за достављање пријава је 18. септембар 2017. године.

 

 



Oсма Конференција српске медицинске дијаспоре

Осма Конференција српске медицинске дијаспоре биће одржана у Београду у периоду од 21. до 23. јуна 2017. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије, Медицинског факултета Универзитета у Београду и Светске здравствене организације. Више информација о конференцији можете пронаћи овде.



Одлука о укидању виза за држављане Републике Перу, носиоце обичних пасоша

Влада Републике Србије је, на својој седници одржаној 11. маја 2017. године, донела Одлуку о укидању виза за држављане Републике Перу, носиоце обичних пасоша, за улазак, транзит и боравак на територији Републике Србије најдуже до 90 дана у периоду од шест месеци, уколико не постоје сметње из члана 11. Закона о странцима. Одлука је објављена у „ Службеном гласнику Републике Србије ", бр. 46/2017 од 12. 05. 2017. године и ступа на снагу 20. 05. 2017. године.



Међународни јавни конкурс за израду идејног решења за спомен-обележје Зорану Ђинђићу

Градска управа града Београда, Секретаријат за културу, објавила је Јавни међународни отворени двостепени конкурс за израду идејног решења за спомен-обележје Зорану Ђинђићу на Студентском тргу у Београду.

Текст конкурса можете преузети овде

Кратку биографију Зорана Ђинђића, коју је припремила Градска управа града Београда, Секретаријат за културу, можете преузети овде



Обавештење о времену гласања на председничким изборима 2. априла 2017. године

Бирачко место у Амбасади у Букурешту на изборима за председника Републике, 2. априла 2017. године, биће отворено тог дана од 7 до 20 часова по локалном времену. На изборима ће моћи да гласају бирачи који су уписани у бирачки списак и којима је прихваћена пријава за упис податка да ће гласати у Амбасади у Букурешту.

На сајту Републичке изборне комисије, на адреси http://www.rik.parlament.gov.rs постављен је краћи видео запис са обавештењем грађанима о начину гласања на изборима за председника Републике.



Избори за председника Републике Србије, гласање у иностранству – обавештење о начину пријављивања

Избори за председника Републике Србије расписани су за 2. април 2017. године. Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (11. марта 2017. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима за председника Републике гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима.

Податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може се уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити и електронским путем на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе, на адреси http://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана.

Овде можете преузети следећа документа:

Обавештење за упис у бирачки списак података о томе да ће бирач гласати у иностранству

Захтев за упис у бирачки списак података да ће бирач гласати у иностранству

Захтев за упис у јединствени бирачки списак у Републици Србији (за лица која још увек нису уписана у бирачки списак)

Захтев за упис у бирачки списак података о томе да ће бирач гласати у иностранству и захтев за упис у јединствени бирачки списак у Републици Србији (ако је потребно) грађани Републике Србије са боравиштем у Румунији (на конзуларном по