|
| Отворени Дани српске културе у Букурешту |
|
У организацији Савеза Срба у Румунији и Амбасаде Републике Србије у Букурешту, 26. маја отворени су „Дани српске културе у Букурешту“. Свачност је уприличена у Националном музеју села „Димитрије Гушти“. Том приликом присутнима су обратили амбасадор Стефан Томашевић, потпредседник Савеза Срба и председник Месне организације у Букурешту Борислав Велимировић, као и директoрка музеја Паулина Попоју.
Амбасадор Томашевић је у свом обраћању истакао значај континуитета у организацији манифестација чији је циљ очување српске традиције и културе, уз истицање отворености Амбасаде у Букурешту да пружи пуну подршку у реализацији истих. Прилику је искористио и да представи календар културних догађаја у наступајућем периоду, које ће Амбасада организовати заједно са Савезом Срба у Румунији.
Првог дана манифестације одржан је оперски рецитал у извођењу истакнутих младих оперских уметника, а другог дана румунској јавности су се представили Културно уметнички ансамбл „Коло“ из Арада, КУД „Круна“ из Српског Семартона, уз поетски сегмент који је приредила Љубица Рајкић.
У изузетном амбијенту, подршку манифестацији својим присуством су пружили представници српске заједнице и румунски пријатељи, поштоваоци и љубитељи културе.
Комплетан програм је адекватно испраћен од стране ТВP инфо.
|
|
| Амбасадор Томашевић позвао румунске винаре на овогодишњи сајам – ‘’Wine Vision’’, који ће се одржати у Београду 16-19. новембра |
|
У својству специјалног госта, амбасадор Стефан Томашевић посетио је ‘’Фестивал вина’’ у Плоештију. Том приликом, у присуству министра пољопривреде Петреa Дaее, румунских парламентараца, председника Привредне и индустријске коморе Прахова и представника жупаније, дипломатског кора и бројних посетилаца, обратио се и позвао произвођаче вина, дистрибутере и винске експерте да узму учешће на овогодишњем сајму вина - Wine Vision by Open Balkan, који ће се одржати од 16. до 19. новембра у Београду.
На Фестивалу вина који је одржан у Палати културе у Плоештију, своја вина представило је преко 20 винарија из најпознатије винске области у Румунији - Dealu Mare. Амбасадор Томашевић је указао да ће својим присуством, румунски винари додатно обогатити највећи сајам вина у региону, што ће им омогућити отварање пута ка новим тржиштима, али чиме ће бити и значајно унапређена сарадња између Србије и Румуније.
|
|
| Састанак амбасадора Томашевића са продеканком Факултета за журналистику и комуникологију Ромином Суруђиу |
|
У Амбасади Републике Србије одржан је састанак амбасадора Томашевића са продеканком Факултета за журналистику и комуникологију Универзитета у Букурешту Ромином Суруђиу, на ком је разговарано о различитим темама од обостраног интереса, као и о могућностима за успостављање сарадње између српских и румунских факултета који се баве дигиталним медијима, комуникологијом и новинарством.
Амбасадор Томашевић је истакао значај успостављања културне и научне сарадње сродних српских факултета и института са Факултетом журналистике и комуникологије, која ће допринети бољој повезаности сарадника и студената, где је као посебно важно истакао формирање програма за размену студената.
Истовремено, размотрени су и различити заједнички пројекти и активности, међу којима и будуће учешће српских професора и истраживача на Међународној конференцији „Комуникација у временима (поли)кризе и дигиталних дисруптивних трансформација” (22.06.2023), у организацији букурештанског Факултета новинарства и комуникологије. Поред тога, предложено је и да се на јесен на Факултету и у Амбасади организују догађаји који би за циљ имали размену искустава и пракси српских новинара са представницима Факултета и студената.
|
|
| Амбасадор Стефан Томашевић посетио фабрику Artrom Steel Tubes у Слатини |
|
Након једне од највећих појединачних инвестиција из Републике Србије у Румунији, коју је реализовала српска инвестициона група Hefestos Capital, на позив руководства Artrom Steel Tubes S.A, амбасадор Стефан Томашевић посетио је погон фабрике у Слатини.
Artrom Steel Tubes S.A. је компанија коју чине две фабрике челика у Румунији, једна у Решици са фабриком за производњу челика и друга у Слатини са фабриком за производњу бешавних цеви. Производни погони су једни од најмодернијих у свету у производњи механичких челичних цеви за аутомобилску, хидрауличну, механичку примену, морнарицу, енергетску и многе друге индустрије. Главна тржишта компаније налазе се у Европи, САД и Канади, где се Artrom Steel Tubes сматра једним од водећих произвођача у овим напредним индустријским доменима. Компанија запошљава 2350 радника, производи више од 200 различитих типова челичних цеви које се извозе у 40 земаља, послује са више од 650 клијената и остварила је у претходној години промет од 390 милиона евра.
|
|
| Отворена књига жалости |
|
Поводом трагичног губитка живота у пуцњави у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду, дана 03.05.2023.године Влада Републике Србије је прогласила тродневну жалост, од 05.05.2023. до 07.05.2023.године.
Књига жалости ће бити отворена у Амбасади Републике Србије у Букурешту од петка 05. маја до недеље 07.маја 2023. године у следећим терминима:
● Петак 05.05.2023. од 10:00 до 12:00 часова и 14:00 до 16:00 часова
● Субота 06.05.2023. од 12:00 до 16:00 часова
● Недеља 07.05.2023. од 12:00 до 16:00 часова
Биће отворена и електронска књига жалости на адреси: srb.emb.romania@mfa.rs
 |
|
| Амбасадор С.Томашевић у радној посети Клуж - Напоки |
|
Приликом посете Клуж - Напоки, амбасадор Стефан Томашевић састао се са градоначелником Емилом Боком, којом приликом су сагледане могућности бољег регионалног повезивања и сарадње на локалном нивоу.
Имајући у виду блиско пријатељство и богату историју билатералних односа, изражена је спремност за унапређење сарадње у областима као што су култура, наука, образовање, спорт, ИТ сектор и индустрија, са посебним освртом на повезивање града Крагујевца са Клуж - Напоком.
Амбасадор Томашевић истакао је бројне комплементарности између Крагујевца и Клужа, укључујући развијени ИТ сектор, напоменувши да се у Крагујевцу налази и национални дата центар. Истакао је захвалност на принципијелној позицији Румуније по питању очувања територијалног интегритета Републике Србије и на доследном поштовању норми међународног јавног права. Градоначелник Бок, као председник Европског комитета региона, изразио је спремност да пружи подршку српским регионима у својству посматрача у овом телу. Истакао је и пуну подршку Румуније европском путу Србије. Констатовано је да треба користити све потенцијале у смислу заједничких пројеката и европских фондова, радом на чвршћем енергетском и инфраструктурном повезивању, као и услед могућности које пружа Дунав у транспортном и туристичком смислу. Договорена је блиска будућа сарадња, са акцентом на повезивању компанија путем бизнис форума, јачањем универзитетске сарадње, разменом посета и формализовањем партнерства између Крагујевца и Клужа адекватним меморандумом.
|
|
| Конкурс за доделу стипендија у оквиру пројекта „Србија за Србе из региона“ за школску 2022/2023 (рок за пријаву: 26.05.2023. године) |
|
Министарство просвете је 12. априла 2023. године, у оквиру Пројекта „Србија за Србе из региона“ расписало Конкурс за доделу стипендија за школску 2022/2023 за припаднике српске националне заједнице из држава у региону. Право учешћа на Конкурсу имају припадници српског народа који живе у Р.Словенији, Р.Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Р.Северној Македонији, Румунији, Р.Албанији и Мађарској.
Рок за слање пријавних формулара са пратећом документацијом је 26. мај 2023. године.
|
|
| Позив за подношење понуда за извођење радова на реконструкцији и адаптацији објекта старе резиденције у Букурешту |
|
Амбасада Републике Србије у
Букурешту
Calea Dorobanților nr. 34
Број: 105-29/2023
Датум: 05.04.2023. године
На основу члана 15. Упутства о планирању и поступку набавки добара, услуга и радова у дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије: 2712-2/16 од 02.08.2021. године, Амбасада РС у Букурешту, упућује:
У поступку набавке велике вредности
„Извођење радова на реконструкцији и адаптацији објекта старе резиденције Републике Србије на адреси
Eremia Grigorescu 12 у Букурешту, Румунија“, и то:
|
|
| У Амбасади Републике Србије у Букурешту одржана комеморација поводом смрти Милана Петровића |
|
У Амбасади Републике Србије у Букурешту одржана је комеморација недавно преминулом новинару и дугогодишњем сталном дописнику дневног листа „Политика“ из Румуније, Милану Петровићу.
Комеморацији су присуствовали чланови породице и пријатељи преминулог Милана Петровића. Пригодним речима од њега су се опростили амбасадор Стефан Томашевић и Драган Крстић, председник Лиге српско-румунског пријатељства, који су указали на значај који је М. Петровић имао за јачање веза између Србије и Румуније.
|
|
| Амбасадор Томашевић у посети Трговишту, округ Дмбовица |
|
Амбасадор Стефан Томашевић посетио је град Трговиште у округу Дмбовица, где се састао са Овидиу Крстином, директором Националног Музеја у Трговишту познатог као „Краљевски двор“, као и његовим преосвештенством Митрополитом Нифоном, Архиепископом Трговишта и патријаршиjским егзархом, ради сагледавања могућности успостављања сарадње која би имала за циљ да истакне историјски значај који је Трговиште имало за српско-румунске односе.
С тим у вези, амбасадор Томашевић је предложио да се у наредном периоду организује догађај који би био посвећен приказивању елемената из заједничке историје Србије и Румуније у граду Трговишту и, с тим у вези, посебно улоге коју су јеромонах Макарије, а касније и Димитрије Љубавић, имали у развоју штампарије у Румунији, тадашњој Влашкој, односно, њеном премештању из Горажда у Трговиште, што је омогућило штампање првих књига у Румунији.
Саговорници су са задовољством прихватили сарадњу са Амбасадом на организацији поменутог догађаја.
|
|
| У Констанци одржана конференција под називом "The corridor Caspian sea - Black sea and the Port of Constanta - the way to Europe" |
|
У организацији Constanta Port Business Association, 7. априла у Констанци је одржана конференција под називом "The corridor Caspian sea - Black sea and the Port of Constanta - the way to Europe".
Присуствовали су бројни представници лучких оператера, компанија и асоцијација, релевантних институција Румуније, међународних организација и дипломатског кора, међу којима и амбасадор Стефан Томашевић.
У уводном делу скупа, након председника Constanta Port Business Association-а Виорел Панаита, обратили су се министар економије Флорин Спатару, државни секретар при кабинету председника Владе Михнеа Друмеа и генерална секретарка у Министарству транспорта Магдалена Григоре.
Конференција је омогућила разматрање могућих облика новог повезивања, партнерстава и сарадње у погледу трговине, енергетике и транспорта.
У оквиру представљања бизнис потенцијала евроазијског транспортног коридора - Средњег коридора, посебно је истакнута улога Дунава.
|
|
| Амбасадор Томашевић разговарао је са Данијелом Гитман, ДС за питања ЕУ, европске билатералне односе и регионалну сарадњу у МСП Румуније |
|
Амбасадор Републике Србије у Румунији Стефан Томашевић разговарао је са Данијелом Гитман, државном секретарком за питања ЕУ, европске билатералне односе и регионалну сарадњу у Министарству спољних послова Румуније.
Изражени су заједнички интерес и спремност у погледу учвршћивања и даљег развоја билатералне сарадње. Посебно је наглашен значај даљег јачања сарадње у областима енергетике и инфраструктурног повезивања.
Амбасадор Томашевић изразио је дубоку захвалност на искреној подршци коју Румунија пружа Србији у процесу приступања ЕУ, као и на принципијелном ставу Румуније по питању КиМ и нагласио важност поштовања норми међународног јавног права.
|
|
| Састанак Генералног комитета за економска питања Парламентарне димензије Централноевропске иницијативе у Букурешту, 27. и 28. март о.г. |
|
 
У Букурешту је у периоду од 27-28. марта 2023. године одржан састанак Генералног комитета за економска питања Парламентарне димензије Централноевропске иницијативе под називом „Економске последице рата у Украјини по државе ПД ЦЕИ“, у циљу разматрања и идентификације могућих заједничких решења у контексту суочавања са економским последицама овог рата.
Републику Србију представљала је парламентарна делегација на челу са шефом делегације послаником Зораном Радојичићем, у чијем саставу су били посланик Јасмин Хоџић и Теодора Кијановић, секретар делегације. Делегацији се током церемонијалног дела сусрета придружио и амбасадор Стефан Томашевић. |
|
| Посета Његовог Преосвештенства Епископа будимског и администратора темишварског Г. Лукијана Амбасади Србије у Букурешту |
|
 
Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски Г. Лукијан, у пратњи архијерејског заменика, протојереј-ставрофора др Маринка Маркова и јеромонаха и епископског секретара Варнаве Кнежевића, посетио је Амбасаду Републике Србије у Букурешту.
Приликом сусрета, обострано је наглашен значај блиских односа и добре сарадње Амбасаде и Епархије темишварске. Тема разговора био је и развој српско-румунских билатералних односа, као и предстојећи догађаји и пројекти. |
|
| ПОСЕТА МИНИСТАРКЕ ЗДРАВЉА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, ПРОФ. ДР ДАНИЦЕ ГРУЈИЧИЋ БУКУРЕШТУ |
|
У Букурешту је 22-23. марта 2023. одржан састанак на високом нивоу држава чланица Регионалне канцеларије Светске здравствене организације за Европу о питању људских ресурса у здравству, у организацији Регионалне канцеларије СЗО за Европу и Министарства здравља Румуније.
Републику Србију је на овом скупу представљала делегација Министарства здравља, предвођена министарком проф. др Даницом Грујичић, која је учествовала и у првом панелу под називом „Улагање у људске ресурсе у здравству – различити приступи широм региона“. У свом иступању је, између осталог, указала на значај примарне здравствене заштите и превентивне медицине; информисала о улагањима у област здравства у РС и о напретку оствареном у последњих 10 година, као и о наредним плановима; истакла значај обезбеђивања адекватних услова рада доктора у удаљеним, руралним подручјима, као и палијативне неге у РС, а осврнула се и на значај дигитализације у здравству и адекватне заштите личних података пацијената.
На маргинама овог скупа, министарка Д.Грујичић је имала и два билатерална састанка, са министрима здравља Румуније и Републике Молдавије.
На састанку са министром здравља Румуније Александру Рафилом размењене су најважније информације о здравственим системима две земље и размотрене су могућности за унапређење билатералне сарадње, укључујући и кроз ИПА прекограничне пројекте и универзитетску сарадњу. У циљу наставка разговора, договорено је да се у наредном периоду реализује посета румунског министра Републици Србији, као и да две стране приступе усаглашавању Меморандума о разумевању.
Током билатералног састанка са министарком здравља Републике Молдавије Алом Немеренко размењене су информације о актуелном стању здравствених система две земље, предузетим активностима и плановима развоја, са посебним нагласком на примарној здравственој заштити и спречавању одлива здравственог кадра, али и на палијативној нези, дигитализацији и заштити података. У циљу наставка разговора о билатералној сарадњи, министарка Д.Грујичић је упутила позив министарки А.Немеренко да посети Р.Србију.
|
|
| У Националном музеју румунске књижевности одржан догађај „Сећање на Адама Пуслојића 80“, у част преминулог српског песника |
|
У Националном музеју румунске књижевности у Букурешту одржан је догађај „Сећање на Адама Пуслојића 80“, којом приликом је одана почаст недавно преминулом српском песнику Адаму Пуслојићу, пријатељу Националног музеја румунске књижевности и истинском градитељу мостова и веза између Србије и Румуније. Овом приликом представљена је и изложба у његову част коју је припремила Анастасија Стоићиу.
Догађај је модерирао генерални директор Музеја Јоан Кристеску, а истом је присуствовала и ћерка Адама Пуслојића, Марија Пуслојић, бројни пријатељи из света књижевности Румуније и Србије. У оквиру свог обраћања, амбасадор Томашевић прочитао је песму коју је написао и посветио Адаму, а коју је на румунски језик превела Милена Живковић.
|
|
| Сусрет амбасадора Томашевића са представницима српске заједнице у Румунији |
|
Амбасадор Стефан Томашевић посетио је српску заједницу која живи у западном делу Румуније – Дунавској клисури, са којима је разговарао о изазовима са којима се суочавају, као и могућим начинима за њихово решавање. Констатовано је да један од највећих проблема представља све мањи број деце у српским школама, у погледу чега је договорено да се настави са улагањем додатних напора за подизање квалитета наставе и услова у којима се она одвија, како би се привукао већи број деце.
Амбасадор Томашевић посетио је и манастир Св. Георгија на Брзави, манастир Кусић и манастир Бајзаш, који представљају најстарије српске светиње на територији данашње Румуније.
|
|
| Свечано отварање Европске престонице културе Темишвар 2023 |
|
Државни секретар у Министарству културе Републике Србије Миодораг Ивановић, амбасадор Стефан Томашевић и генерални конзул Владан Тадић, присуствовали су 17. фебруара 2023. године свечаној церемонији отварања Европске престонице културе -Темишвар 2023, која је одржана у Румунској националној опери у Темишвару.
У оквиру централне манифестације која је обухватила краће клавирске концерте младог румунског пијанисте Андреа Иримие и холандског композитора Јупа Бевина (Jeop Beving), у званичном делу програма, присутнима су се обратили и премијер Румуније Николае Ћука, министар културе Лућиан Ромашкану, саветник председника Серђу Нистор, европска комесарка за транспорт Адина Валеан, председник Жупанијског савета Тимиш Алин Ника и градоначелник Темишвара Доминик Фриц.
Током 2023. године, у Темишвару ће бити одржано преко 1000 догађаја на којима се очекује учешће око 2500 уметника из Румуније и иностранства.
|
|
| Интервју амбасадора Томашевића за Radio Romania Internațional |
|
Поводом Дана државности Р. Србије, амбасадор С. Томашевић дао је интервју за Radio Romania Internațional, у ком је говорио о значају тог догађаја за грађане Србије, затим билатералним и економским односима РС и Румуније, културној сарадњи две државе, као и сарадњи Амбасаде РС у Букурешту са српском заједницом у Румунији.
Амбасадор Томашевић је истакао да подизање Првог српског устанка у Орашцу 15. фебруара 1804. године, на челу са вождом Карађорђем, представља рађање модерне српске државе и почетак борбе за слободу и културно и економско уздизање српског народа. Додао је да је тиме започет период револуције који је низом догађаја резултирао ослобођењем и укидањем феудализма. Нагласио је да један од најзначајнијих догађаја током те борбе представља доношење првог устава Кнежевине Србије – Сретењског устава 1835.г, сачињеног по узору на француске уставне повеље.
Указао је да је Сретењски устав предвиђао ограничавање апсолутизма, увођење парламентарне монархије, као и поделу власти на извршну, законодавну и судску, што га карактерише као једног од најдемократскијих устава тог времена. Поред тога, гарантовао је и неприкосновеност личности, право на законито суђење, слободу кретања и настањивања, неповредивост стана и право на избор занимања. Амбасадор је истакао да, имајући све наведено у виду, Сретење обухвата најважније идентитетске вредности српског народа - на тај дан се обележава један од најзначајнијих православних празника посвећен првом сусрету богочовека са људима, а истовремено, са поносом на своју слободарску традицију, српски народ прославља дан када је подигнут Први српски устанак 1804.г, али и донет први српски устав који је по свом садржају напредан и европски.
Када је реч о билатералним односима РС и Румуније, амбасадор Томашевић је истакао да са задовољством може да каже да се политички дијалог између две државе све више интензивира, те да смо у претходној години у Букурешту имали посете МСП РС, председнице Владе, као и министара енергетике и саобраћаја и инфраструктуре. Додао је да се током ове године очекује још интензивнији политички дијалог који ће за циљ имати даље учвршћивање билатералних односа, али и развој секторске сарадње, како у области енергетике и инфраструктуре, тако и у областима културе, економије и свим другим од обостраног интереса.
У погледу економске сарадње која представља једну од најзначајнијих области сарадње, амбасадор Томашевић је информисао да је обим робне размене између РС и Румуније у протеклој години премашио 2 млрд. евра, што је нови рекорд и цифра која завређује пажњу. Међутим, истакао је да постоји још пуно потенцијала да се робна размена у будућем периоду додатно обогати и повећа, те да су реализоване бројне активности у том циљу, попут учешћа румунских произвођача вина на сајму Wine Vision by Open Balkan, који је одржан у Београду, и који је као српска иницијатива, под плаштом иницијативе Отворени Балкан, највећи сајам те врсте икад одржан на Балкану.
Указао је да је то била права прилика да се види колико ми можемо да учинимо за наше производе, отварајући пут за њих на оба тржишта. Додао је да је највећи број српских производа нашао тај свој пут до румунског тржишта, али да он то увек сматра „двосмерном улицом“, те охрабрује увек и румунске произвођаче, дистрибутере и представнике из разних индустрија да кроз директну сарадњу, а уз помоћ амбасада, наше у Букурешту и румунске у Београду, пронађу свој пут и до српског тржишта. Истовремено, указао је да ће Амбасада охрабривати наше произвођаче и предузетнике да учествују на сајмовима, наше локалне привредне коморе да сарађују и изразио очекивање да ћемо током прве следеће посете на високом нивоу, а то би требало да буде посета ПВ Румуније Н. Ћуке Србији у априлу, можда имати и бизнис форум, како би та посета била праћена значајним румунским привредницима, што ће додатно омогућити да се унапреди економска сарадња између Србије и Румуније, што је један од приоритета у раду Амбасаде.
У погледу културних догађаја, амбасадор је подсетио да је Амбасада током протекле године организовала догађај посвећен стогодишњици од рођења великог песника српско-румунског порекла Васка Попе, као и Дане српског филма у Букурешту, истакавши да ће и у овој години бити настављено са културним активностима, те да се већ на пролеће планира наредни Фестивал српског филма у Букурешту на ком ће гостовати и истакнути уметници, глумци и режисери филмова који ће бити приказани. Поред тога, биће реализован и низ других догађаја који ће имати за циљ да се презентује све оно вредно из наше културе у Букурешту и Румунији, тако да ће бити и нових представа, наступа културно-уметничких друштава и бројних других активности које су у припреми, истакао је амбасадор.
Када је реч о сарадњи Амбасаде са српском заједницом у Румунији, подсетио је да је српска заједница, са својим кровним удружењем Савезом Срба у Румунији, као и другим мањим удружењима која постоје, јако добро препозната у Румунији, ужива сва права и има добру комуникацију, како са Амбасадом у Букурешту тако и са ГК у Темишвару, истакавши да му је увек велико задовољство да буде у контакту са свим нашим људима који су веома успешни, јако добро етаблирани у својим пословима и бизнисима у Букурешту, али и да оде у оне делове Румуније, пре свега у четири западне жупаније (Арад, Тимиш, Караш-Северин и Мехединци), где практично живи 95% Срба, који су јако добро организовани и који на годишњем нивоу имају бројне културне активности. С тим у вези, подсетио је да ова година представља прилику да се заједнички подржи Темишвар као Европска престоница културе, те да и српска заједница која тамо живи даје значајан допринос да Темишвар буде оно што јесте, али и прилику да са људима који живе у клисури и у другим деловима поменуте четири жупаније, проведе мало времена, нагласивши да је то увек најлепши део посла, јер су они и највреднији део наше сарадње и, као и Румуни у Србији, чине својеврстан мост српско-румунског пријатељства, што мора да се негује.
 |
|
| Сећање на песника Јоана Флору |
|
У Националном музеју литературе Румуније у Букурешту одржан је догађај у знак сећања на песника Јоана Флору. Поред директора Националног музеја литературе Румуније Јоана Кристескуа, професора, песника, есејисте и књижевног критичара Јона Богдана Лефтера, академика и професора Лућијана Кишуа и професорке Марије Ненадић-Журке, на поменутом догађају учествовао је и амбасадор Стефан Томашевић.
Јоан Флора рођен је на територији српског Баната и препознат је као један од најбољих песника своје генерације. Похађао је Румунску гимназију у Вршцу, а дипломирао на Факултету румунског језика и књижевности на Универзитету у Букурешту. Добитник је бројних награда и признања за своја дела, како у Србији, тако и у Румунији. Био је члан и секретар Удружења румунских писаца и Асоцијације српских писаца, предавао је румунски језик у општини Алибунар, у Србији, а у одређеном периоду био је и уредник часописа „Libertatea“ и часописа „Lumea“, најзначајнијих часописа на румунском језику који се објављују у Србији.
Амбасадор С. Томашевић је у свом обраћању истакао значај стваралаштва Јоана Флоре, како у ауторском смислу, тако и у контексту превођења, захваљујући чему су утврђени мостови културне сарадње између Србије и Румуније и учињена доступним бројна дела великих књижевника. Представници академске и књижевне заједнице једногласни су у оцени да су управо преводи песама Васка Попе на румунски језик, које је приредио Јоан Флора, најсвеобухватнији и најквалитетнији, што довољно говори о његовом доприносу, истакао је амбасадор Томашевић.
|
|
| Одлуке о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре |
|
Министар спољних послова Ивица Дачић донео је одлуку бр. 17/30-2023/01 о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, а који имају за циљ: употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног, етничког, језичког и верског идентитета и унапређење економске сарадње Републике Србије и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону. и одлуку бр. 18/30-2023/01 од 16.01.2023. године о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону а који имају за циљ употребу, учење, чување, неговање српског језика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног,етничког и верског идентитета.
Увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката можете извршити на следећим линковима:
|
|
| ИЗДАВАЊЕ ПАРАМЕТАРА И QR КОДА ЗА ИНСТАЛИРАЊЕ МОБИЛНЕ АПЛИКАЦИЈЕ ConsentID |
|
Пoчев од 01. фебруара 2023. године у Амбасади ће бити омогућено пружање још једне конзуларне услуге - издавање параметара и QR кода за инсталирање мобилне aпликације ConsentID ради сигурног и поузданог начина приступања порталу еУправе и коришћењa свих електронских услуга које нуди наведени портал.
Ова услуга је бесплатна и пружа се држављанима Републике Србије и страним држављанима који имају привремени боравак или стално настањење у Републици Србији, односно поседују евиденцијски број странца (ЕБС) који издаје Министарство унутрашњих послова Р.Србије.
Услуга је намењена грађанима који су навршили 16 година живота, који поседују важећа биометријска документа (лична карта или пасош), имејл адресу, као и телефоне са оперативним системом Android или iOS или таблет уређаје.
За ову услугу потребно је лично присуство у Амбасади.
|
|
| Амбасадор Стефан Томашевић разговарао са председником Румуније Клаусом Јоханисом |
|
У председничкој палати Котроћени, председник Румуније Клаус Јоханис обратио се шефовима дипломатских мисија у Букурешту, којом приликом је учинио осврт на најважније догађаје из 2022. године и представио приоритете спољне политике Румуније у текућој години.
У разговору са председником Јоханисом, амбасадор Томашевић је указао на опредељеност Србије за даље јачање билатералне сарадње са Румунијом, што подразумева и будућу размену посета на високом и највишем нивоу. Посебно је истакао посвећеност Србије очувању мира и стабилности и нагласио захвалност на принципијелној, на међународном праву заснованој и доследној позицији Румуније по питању Косова и Метохије.
|
|
| Амбасада донирала српске производе деци СОС Дечијих села Румуније |
|
Амбасада Републике Србије је са IWA Charity тимом обрадовала малишане и тинејџере који су део СОС Дечијих села Румуније, уручивши поводом новогодишњих и божићних празника пакетиће са српским производима, као наставак акције започете на IWA добротворном божићном базару, одржаном 11. децембра. Амбасада је са великим задовољством учествовала у овогодишњим хуманитарним активностима, исказујући своју посвећеност рањивим категоријама друштва и пре свега пружајући снажну подршку деци.
Поред тога, амбасадор Стефан Томашевић и управни одбор Удружења отворили су простор за српско-румунску размену добрих пракси у области реформе политика које се тичу заштите деце.
|
|
| Посета српској заједници у месту Балени |
|
Поводом предстојећих празника представници Амбасаде посетили су српску зајендицу у месту Балени-Сарби.
У сарадњи са представницима општине Балени, деци из вртића, који броји 80 српске деце Амбасада је поклонила Новогодишње пакетиће. У разговору са замеником председника оптштине и припадником српске заједнице Гергеом Флореом, као и са директорком вртића Лилианом Неагра договорене су даље заједниче активности на анимирању заједнице у циљу интензвнијег повезивања са матицом Србијом и њихово учешће у различитим пројектима са циљем очувања српског идентитета.
|
|
| Амбасадор Стефан Томашевић у посети Националној новинској агенцији Ађерпрес |
|
Приликом сусрета амбасадора Стефана Томашевића са генералном директорком Националне новинске агенције Ађерпрес Клаудијом Николае, истакнути су традиционално добри односи Србије и Румуније. Амбасадор Томашевић указао је на значај политичких, културних и економских веза између две земље и два народа, о чему Ађерпрес деценијама на најбољи могући начин сведочи својим извештајима. Генерална директорка К.Николае је са својим колегама представила архиву Националне новинске агенције амбасадору, након чега је размотрена могућност организовања изложбе фотографија, која би приказала најважније моменте из наше заједничке историје.
|
|
| Трајна опредељеност Србије за мир и стабилност у региону |
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је јутрос телефоном са председником Владе Румуније Николаеом Ћуком о наставку јачања свеукупне билатералне сарадње и политичких односа, као и о тренутној ситуацији на Западном Балкану.
Брнабић је нагласила да Србија веома цени и да је захвална Румунији на принципијелном ставу поводом питања Косова и Метохије, истакавши трајну опредељеност наше земље за мир и стабилност у читавом региону.
Овај телефонски позив представља наставак динамичне размене двеју држава након недавне новембарске посете председнице Владе Србије Румунији.
Премијерка је уједно истакла да се нада скорој посети премијера Румуније Николаеа Ћуке Србији.
Извор/Фото: www.srbija.gov.rs |
|
| Учешће Амбасаде на Божићном хуманитарном базару у организацији Асоцијације IWA |
|
Амбасада Републике Србије учествовала је на овогодишњем Божићном хуманитарном базару, који је одржан у згради Националне библиотеке у Букурешту. Базар је организовала Асоцијација IWA (International Women Association), под покровитељством Министарства иностраних послова Румуније, који је окупио преко 60 дипломатско-конзуларних представништава. Презентација Амбасаде Србије обухватила је десетине препознатљивих српских производа, од којих се велика већина у последње две године може пронаћи у румунским трговинским ланцима. Амбасада је прикупила значајна новчана средства продајом производа, али је и на самом Базару директно уручила поклоне деци из Центра за сирочад, чиме је испуњен основни задатак учешћа у овој хуманитарној активности. Продају и промоцију српских производа, на Базару је пратио и запажен наступ српског КУД "Коло" из Арада, у склопу културног програма догађаја. Према оценама посетилаца, Амбасада Републике Србије у Букурешту је уз домаћине Румунију и Италију, имала једну од најбољих презентација на овогодишњем Базару.
 |
|
| Промоција књиге приповедака Иве Андрића, преведених на румунски језик |
|
На сајму књига „Гаудеамус“ у Букурешту, јуче је, у оквиру штанда издавачке куће „Cartier“, одржана промоција књиге приповедака Иве Андрића под називом „Породична слика и друге приче“, преведених на румунски језик, коју је приредила професорка Октавија Неделку. Поменутом догађају присуствовали су представници Амбасаде Републике Србије у Букурешту, колеге, бројни пријатељи и бивши студенти професорке Неделку.
У свом говору, амбасадор С. Томашевић је истакао да му је изузетна част и задовољство што има прилику да учествује у овом значајaном тренутку како за српску, тако и за румунску књижевност, представљањем превода на румунски језик од стране драге професорке Неделку приповедака Иве Андрића, јединог српског нобеловца.
Представљајући значај Иве Андрића за српску, југословенску и светску књижевност, амбасадор је указао и на чињеницу да је, осим што је био песник, приповедач, есејиста, романописац и књижевни критичар, Андрић био и активан и ангажован интелектуалац, те да је имао развијену и дипломатску каријеру. Додао је да се међу градовима у којима је Андрић службовао налази и Букурешт, у који је био упућен као дипломата Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, те да је престоницу Румуније, Андрић описао као „бучан, весео и шарен град“ у коме све личи „на Божић или славу“. Нагласио је да је Андрић имао ту част да се у периоду током његове службе у Румунији одиграо изузетно важан догађај за заједничку историју Србије и Румуније, у чијој је организацији и учествовао – веридба краља Александра Карађорђевића са румунском принцезом Мариоаром (Мињон) Хоенцолерн.
Амбасадор је истакао и значај сарадње Амбасаде Републике Србије у Букурешту са реномираном издавачком кућом „Cartier“ и директором Еризануом, као и велику помоћ Драгана Царановића и „Taverna Sârbului“, захваљујући чему је ова књига доступна и у Републици Молдавији.
Посебну захвалност изразио је професорки Неделку која свесрдно доприноси очувању и развоју српског језика у Румунији, али и зближавању српске и румунске културе. Нагласио је да му је, иако је на жалост Амбасаде и многих студената професорка Неделку ове године пензионисана, драго што ће сада бити више времена за нове пројекте и преводе. На крају, изразио је још једном у име Републике Србије, Амбасаде Србије у Букурешту и у своје име, захвалност професорки Неделку на свему што је урадила и што ће тек урадити.
|
|
| Србија цени став Румуније у вези са Косовом и Метохијом |
|
Букурешт, 28. новембар 2022
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић састала се данас у Букурешту с председником Владе Румуније Николаеом Ћуком, оценивши да две земље настављају да јачају свеукупну билатералну сарадњу и политичке односе.
Брнабић је навела да је циљ и да се економска сарадња двеју земаља подигне на још виши ниво, додавши да ће се радити на пројектном повезивању и повезивању привредних комора двеју земаља.
Премијерка је нагласила да Србија веома цени и захвална је Румунији на принципијелном ставу поводом питања Косова и Метохије.
Мир и стабилност су наш циљ, поручила је она и додала да се нада скорој посети премијера Румуније Николаеа Ћука Србији.
Председница Владе је навела да је економска сарадња двеју земаља добра, али да има још много простора за унапређење политичке и привредне сарадње, најавивши да ће по повратку из Букурешта упутити званичан позив премијеру Румуније да посети Србију.
Премијерка је указала на то да је у плану потписивање споразума о сарадњи између привредних комора двеју земаља и оснивање заједничке српско-румунске привредне коморе.
Она је навела податак да је робна размена прошле године износила више од две милијарде евра, при чему је извоз Србије у Румунију био 1,1 милијарду евра и последњих десет година бележимо суфицит у извозу.
Ако гледате само Европску унију, Румунија је трећа извозна дестинација после Немачке и Италије, а четврта највећа извозна дестинација у глобалу, нагласила је Брнабић.
Председница Владе је оценила као важан синоћни састанак у Букурешту са нашим привредницима, од којих неки раде за мултинационалне компаније, а пласирају производе из Србије на румунско тржиште.
Она је пренела да је целокупан разговор са премијером Румуније био садржајан, а највише је било речи о енергетици и заједничким пројектима, додавши да је у плану завршетак далековода са румунске стране између Панчева и Решице.
Брнабић је напоменула и пројекат гасне интерконекције, додавши да се разматра и изградња Ђердапа 3, што би била инвестиција од више од милијарду евра.
Одговарајући на питања новинара, председница Владе је истакла да Румунија не намерава да промени свој став по питању Космета, указавши на то да пет држава чланица ЕУ које не признају једнострано проглашену независност „Косова“ стално трпи велике притиске зато што постоје неке друге државе чланице које увек вуку на ту страну да Унија не буде статусно неутрална.
Она је истакла да су Србији у последњих 48 часова партнери у Шпанији, а сада и у Румунији, пренели да не намеравају да промене свој став по питању наше јужне покрајине.
Премијерка је оценила да је то изузетно похвално и добро за стабилност европског континента, али и у свету зато што су то земље које се придржавају основних принципа међународног права и Повеље Уједињених нација.
Према њеним речима, поштујући начело неповредивости територијалног интегритета међународно признатих држава као што је Србија, те земље чувају и међународни правни поредак.
Премијерка је данас у Букурешту присуствовала Минхенском састанку лидера, који се одржава у оквиру предстојеће Минхенске безбедносне конференције, а на којем се један од панела односио на Западни Балкан.
На том састанку иза затворених врата, како је рекла, разговарано је о европским интеграцијама читавог региона, било је говора о регионалним иницијативама као што је Отворени Балкан, о дијалогу између Београда и Приштине и конструктивној улози председника Александра Вучића и свих у Београду како би се нашао неки компромис и очувао мир и стабилност не само на Западном Балкану већ и у читавој Европи.
Председница Владе је, такође, рекла да поменутом састанку није присуствовао нико из приштинске делегације, што, како је оценила, довољно говори о политичкој позицији Румуније.
Румунија је једна од земаља која не признају самопроглашену независност тзв. Косова, подсетила је она и додала да та земља иде и више од тога и не позива њихове делегације на догађаје.
Минхенски састанци лидера су посебан формат Минхенске безбедносне конференције који окупљају око 50 званичника на високим позицијама како би разговарали о актуелним изазовима и међународној безбедносној политици.
Састанци се одржавају једном или два пута годишње у различитим престоницама широм света.
Извор/Фото: www.srbija.gov.rs
|
|
| Учешће Амбасадора Стефана Томашевића на конференцији коју организовала Унија билатералних привредних комора Румуније |
|
У организацији Уније билатералних привредних комора Румуније (The Union of Bilateral Chambers of Commerce from Romania), у Букурешту је одржана конференција под називом Sustainable development diplomacy - New Challenge of Traditional Diplomacy.
Главна тема конференције био је утицај актуелне кризе на економију, а међу присутнима су били представници румунских институција, дипломатског кора, представници невладиних организација, као и бројни привредници.
У оквиру главног панела своје говоре имали су председник Уније билатералних привредних комора Румуније проф др. Nasty Vladoiu, генерални секретар Правосудне академије Румуније проф др. Ovidiu Predescu, амбасадор НР Кине Han Chunlin, амбасадор Украјине Prokopchuk Ihor, амбасадор Републике Кореје Rim Kap-Soo, као и амбасадор РС Стефан Томашевић.
Амбасадор Стефан Томашевић истакао је значај повезивања и јачања економске сарадње у актуелном глобалном геополитичком контексту. Говорио је о економским успесима Републике Србије, упркос актуелној кризи, захваљујући претходно спроведеним мерама и доброј припреми које су кључно утицале на перформансе српске привреде. Нагласио је изузетне резултате у погледу стварања стимулативног инвестиционог и пословног окружења, као и посвећеност дигитализацији, енергетској диверсификацији и све већем коришћењу обновљиве енергије.
У погледу билатералних односа Србије и Румуније, амбасадор С.Томашевић указао је на традицију пријатељства, као одличну основу за развој сарадње у свим областима, где економија заузима посебно место. Иако је у 2021. години забележен рекордан обим српско - румунске трговинске размене, нагласио је да и даље постоје велики неискоришћени потенцијали, нарочито када је у питању привлачење директних инвестиција, али и кроз интензивирање трговинске размене, те бољу сарадњу приватног и јавног сектора, повезивање привредних комора, привредника, округа и општина. Осврнуо се и на велики значај Дунава, те потенцијал који он представља у области туризма, поред огромног значаја који има у области транспорта.
Посебан део свог излагања, амбасадор Томашевић посветио је значају регионалног повезивања услед изазова и криза са којима се свет суочава. Као позитиван пример у том правцу истакао је иницијативу "Отворени Балкан", креирану као механизам за боље повезивање Балкана, нарочито у области економије, кроз обезбеђење слободног протока људи, роба, капитала и услуга. Подсетио је да ова иницијатива тренутно укључује Републику Србију, Републику Северну Македонију и Републику Албанију, али да је отворена и за остале учеснике ЗБ6. Информисао је да је као плод ове иницијативе а под покровитељством председника Републике Србије Александра Вучића и наших влада, у септембру о.г. у Београду одржан највећи вински сајам у региону икада организован, под називом "Wine vision by Open Balkan", који је окупио више од 400 произвођача из преко 20 земаља укључујући и Румунију, многобројне дистрибутере, сомелијере и представнике винске индустрије. Сврха ове манифестације, како је истакао, управо је била да се промовише дух региона, наших култура и традиција. Закључио је да је управо то начин и добар пример како да се повежемо регионално и пратимо предности нашег локалног тржишта, са давањем шансе локалним предузетницима и боримо се за њихову добробит и одрживост на тржишту које је пуно конкуренције, која нас често надјачава услед нашег нејединства и одсуства фокуса и стратешког промишљања а што је управо основни принцип када су у питању циљеви одрживог развоја.
 |
|
| Интервју амбасадора Томашевића за румунски портал Digi24 |
|
Амбасадор Стефан Томашевић дао је интервју за румунски портал Digi24 у ком је говорио о билатералним односима између Републике Србије и Румуније, тешкој ситуацији у којој се Србија налази када је реч о питању Косова и Метохије, као и позицији Србије по питању рата у Украјини.
Амбасадор Томашевић је истакао да је његов најважнији задатак као амбасадора Републике Србије у Румунији, да ојача односе између Србије и Румуније, истакавши да две државе и њихово становништво то заслужују. Нагласио је да са обе стране постоје дивне националне мањине и да је реч о одличној историји билатералних односа, да постоји много важних људи који су заслужни за развој друштава обе државе, те да је Србија током историје имала две краљице румунског порекла.
Када је реч о актуелним пројектима, поменуо је гасовод Мокрин-Арад, изградњу ХЕ Ћердап 3, Дунав, како због транспорта, тако и због туристичког потенцијала. Веома важним је оценио и недавно реализоване билатералне посете са обе стране (српског министра спољних послова, министра саобраћаја, министра енергетике) и изразио наду да ће у наредном периоду доћи до реализације посета и на нивоу премијера и председника.
Као посебно значајно, истакао је велику подршку коју Румунија пружа европском путу Србије, у њеном настојању да постане пуноправна чланица ЕУ, као и принципијелну позицију Румуније, засновану на дубоком поштовању међународног јавног права, односно, чињеницу да Румунија није признала самопроглашену независност тзв. Косова.
Говорећи о питању Косова и Метохије, истакао је да је Србија у Бриселу потписала споразум као гаранцију мира и стабилности, а да Приштина његов најважнији део, формирање Заједнице српских општина, ни скоро 10 година касније није испунила. Ипак, изразио је уверење да ће, уз снажнију подршку српских партнера у ЕУ и Сједињених Држава, које у последње време упућују поруке које су снажне, које осуђују овакву врсту понашања Приштине, друга страна не само седети и разговарати, већ и имати одговорност и истинску вољу за проналажење одговарајућег решења. Подсетио је да је од почетка године забележено преко 100 етнички мотивисаних инцидената и напада на Србе, те да је реч о ситуацији која је веома тешка за српски народ.
Нагласио је да је Србија одговорна, јер жели да регион за будуће генерације буде заснован на основним принципима ЕУ. У том контексту, информисао је о важној иницијативи Србије „Отворени Балкан“, у оквиру које Србија, Албанија и Северна Македонија сарађују на добробит свог становништва, олакшавајући размену људи, капитала, лакше проналажење посла, путовање између три земље без пасоша, коришћењем само личних карти, што је, како је нагласио, само један пример како Србија гледа на регион, у циљу већег просперитета народа и бољих односа са суседима.
Када је реч о позицији Србије према рату Украјини, амбасадор Томашевић је истакао да је ту ситуација врло јасна и да Србија остаје доследна стриктном поштовању међународног јавног права, због чега је и осудила кршење територијалног интегритета и суверенитета Украјине и подржала резолуције усвојене у УН с тим у вези. Када је реч о притисцима који се на Србију врше да уведе санкције Русији, подсетио је да је Србија, у не тако давној историји, била под санкцијама, те да зна да оне у ствари погађају обично становништво. Подсетио је и на преседан који се тада догодио, када је, без сагласности Савета безбедности Уједињених нација, бомбардована суверена држава. Указао је да, све грешке тада учињене од стране међународних партнера, сада јасно долазе до изражаја на примеру Украјине. Подједнако значајним је истакао и чињеницу да Русија није признала независност тзв. Косова, те да Србија мора да води рачуна и о заштити сопствених интереса, а реч је о питању од највећег значаја.
|
|
| Обелележавање Дана примирја у Првом светском рату |
|
Поводом Дана примирја у Првом светском рату, 11 новембра 2022. године, амбасадор Стефан Томашевић је одао почаст и положио ловоров венац борцима Прве српске добровољачке дивизије у Међидији.
Венце су положили и заменик градоначелника Међидије, амбасадорка Чешке Републике у Букурешту, представници Министарства националне одбране и Гарнизона општине Међидија, Националне асоцијације ратних ветерана „Краљица Марија“, локалне полиције, жандармерије и ватрогасаца, Асоцијације бораца као и грађани Међидије.
Амбасадор С.Томашевић је у говору навео да на Спомен костурници у Међидији, на месту страдања и сећања почива око 8.000 наших предака, који су 1916. године заједно са својом румунском браћом страдали борећи се као добровољци на фронту у Добруџи. Подсетио је да су спомен костурницу давне 1926. године свечано отворила два монарха и пријатеља, српски краљ Александар Крађорђевић, супуруг румунске принцезе Марије и румунски краљ Фердинад, принцезин отац, што симболично сведочи о победи пријатељства српског и румунског народа. Амасадор је у говору одао почаст и чешким борцима који су страдали борећи се на Добруџанском фронту, као и др Елси Инглиш која је одликована Орденом белог орла и орденом Светог Саве, и Болници шкотских жена, које су дале немерљив допринос лечећи војнике у Добруџи.
У говору се захвалио и румунским пријатељима што заједно са нама чувају сећање на све оне који су у борбама у Првом светском рату дали свој живот и чији су посмртни остаци остали да леже у братској Румунији.
|
|
| Гостовање Српског народног позоришта из Новог Сада у Букурешту |
|
У оквиру Фестивала Националног театра 2022. који се у Букурешту одржава од 05. до 13. новембра 2022. године, синоћ је у Румунском нациoналном театру гостовало Српско народно позориште из Новог Сада са представом „Слепа мрља“, у режији Андреја Мажериja. Румунска публика је овацијама поздравила модернистички приступ предстaвљања класичног дела према мотивима из античких трагедија Краљ Едип, Антигона и Баканте. Представу је пратио превод на румунском језику који је приредила румунска глумица, двојна држављанка Србије и Румуније Јоана Флора. |
|
| Посета амбасадора Томашевића Универзитету у Трговишту |
|
 
Амбасадор Стефан Томашевић јуче је посетио Универзитет у Трговишту (Târgoviște), Краљевски суд у Трговишту у оквиру ког се налази и Музеј штампарије, и Манастир Делу, у који је током периода владавине Турака, измештена Горажданска штампарија, чиме је омогућено да се и у Трговишту штампају књиге. Представници Универзитета, ректор Лаура Моника Горгиу, проректори, декани и професори, представили су систем рада и функционисања поменуте институције, која ове године обележава 30 година од оснивања.
Амбасадор Стефан Томашевић је истакао важност постојања и рада Универзитета за град, округ, али пре свега за породице чија деца имају могућности да се ту школују, али и да још током трајања студија буду препознати од стране компанија и да се запосле. Истакао је неопходност да се приликом привлачења страних директних инвестиција води рачуна и о запошљавању високо квалификоване радне снаге, како би се спречио одлив младих стручних кадрова. Предложио је да се Универзитет у Трговишту повеже са неким од универзитета у Републици Србији.
С тим у вези, обострано је изражен значај будућег повезивања и потписивања споразума о сарадњи између Универзитета у Трговишту и универзитета у Републици Србији. Такође, истакнута је важност сарадње у оквиру програма Европске уније, попут Erasmus-а. |
|
| Посета амбасадора Томашевића Центру за спровођење закона у ЈИЕ |
|
Амбасадор Стефан Томашевић је 10.11.2022. године посетио седиште Центра за спровођење закона у југоисточној Европи (Southeast European Law Enforcement Center - SELEC), где је разговарао са генералним директором г. Огуз Серкант Акином. Овом приликом, размотрене су различите области рада и активности SELEC, као и допринос Р.Србије раду ове организације. Истакнута је важна улога официра за везу РС акредитованих у Центру и идентификоване могућности за даље унапређење сарадње на свим нивоима. |
|
| Амбасадор Томашевић присуствовао обележавању славе цркве Светих архангела Михаила и Гаврила |
|
 
На позив Флорина Ниделеа, председника општине Клежањ, која се налази у жупанији Ђурђу, у Румунији, као и свештенства, амбасадор Стефан Томашевић посетио је цркву Светих архангела Михаила и Гаврила, задужбину капетана Мише Анастасијевића.
Приликом обиласка цркве, у којој се налазе и мошти великог доброчинитеља и задужбинара капетан Мише Анастасијевића, разговарано је о заједничком пројекту обнављања фресака цркве, на ком би били ангажовани млади уметници из Републике Србије.
Клежањ је једно од места, некадашњих латифундија, у ком је српски задужбинар, између осталог, сазидао и прву занатску школу. |
|
| Састанак амбасадора Томашевића са управником Универзитетске ургентне болнице у Букурешту проф. др Флорином Каталином Кирстојуом |
|
Амбасадор Стефан Томашевић је дана 7. новембра 2022. године посетио Универзитетску ургентну болницу у Букурешту (Spitalul Universitar de Urgență București) где је одржао састанак са управником болнице, проф. др Флорином Каталином Кирстојуом и медицинским директором Корином Силвиом Поп, у циљу разматрања могућности развијања академске и научне сарадње у области здравства између Београда и Букурешта.
Изражена је заинтересованост за успостављање сарадње између Универзитета медицине и фармације у Букурешту и Медицинског факултета Универзитета у Београду, универзитетских болница и ургентних центара, и евентуалног формирања научног конзорцијума, у који би био укључен и приватни сектор, и констатован значај интензивирања контаката и размене посета две стране на свим нивоима. |
|
| Уручена одликовања Душану Вилмсу и Октавији Неделку |
|
У просторијама Амбасаде Р. Србије у Букурешту, амбасадор Стефан Томашевић је, у својству личног изасланика председника Р. Србије Александра Вучића, уручио Златне медаље за заслуге привреднику Душану Вилмсу и проф. др Октавији Неделку.
Амбасадор С. Томашевић се захвалио Душану Вилмсу за целокупан допринос који је пружио у очувању српске националне мањине и унапређењу привредних односа Р. Србије и Румуније, као и његовој спремности за наставком таквих активности. Посебно значајном оценио је жељу Д. Вилмса да финансира изградњу нове, најсавременије српске школе у Темишвару, што је од немерљивог значаја за опстанак српске заједнице и очување српског језика и културе у Румунији.
Проф. др О. Неделку која је пре свега неколико дана отишла у пензију, амбасадор се захвалио за остварене изузетне заслуге у области друштвених и хуманистичких наука, посебно у афирмацији и промовисању српског језика и културе у Румунији. Уз присуство бројних студената и професора Одсека за српски језик и књижевност (Катедре за словенске језике и културу) на Факултету за стране језике, Универзитета у Букурешту, амбасадор Томашевић је професорки Неделку уручио поменуто одликовање, пожелевши срећан одлазак у пензију. Додао је да се заједничке активности Амбасаде и О. Неделку овде не завршавају и да са задовољством очекујемо предстојећу промоцију књиге приповедака Иве Андрића, као и будуће преводе које професорка припрема.
 |
|
| Амбасадор Стефан Томашевић положио венац поводом смрти академика Еуђена Симиона |
|
Амбасадор Стефан Томашевић данас је у Академији Румуније, у име Амбасаде Републике Србије у Букурешту, положио венац и уписао се у књигу жалости поводом смрти академика Еуђена Симиона.
Еуђен Симион је био критичар и историчар књижевности, уредник, есејиста, универзитетски професор, председник Филолошко-књижевне секције Академије Румуније, директор Института за историју и теорију књижевности
„Ђ. Калинеску“ при Академији Румуније и редовни члан Академије Румуније од 1992. године, а својевремено и њен председник. Био је инострани члан Српске академије наука и уметности од 8. новембра 2018. године. Умро је у 89 години живота.
|
|
| Говор министра спољних послова Николе Селаковића на седници СБ УН поводом извештаја о раду УНМИК |
|
Поштовани председниче Савета безбедности,
Уважени чланови Савета безбедности,
Поштована специјална представнице,
Част ми да се поново обраћам овом уваженом телу Уједињених нација и да данас разматрамо нови извештај генералног секретара о раду мисије УН на територији наше јужне покрајине, на Косову и Метохији.
Желим да захвалим генералном секретару и специјалној представници генералног секретара и шефу УНМИК-а на подношењу извештаја. Препознајемо напоре које гђа Зијаде улаже у обављању ове веома одговорне функције, нарочито имајући у виду неопходност свеобухватног сагледавања и комплексност ситуације на терену.
И овом приликом желим да нагласим да Република Србија високо уважава активности УНМИК на Косову и Метохији, формиране Резолуцијом СБ УН 1244. Залажемо се за њено континуирано деловање у неизмењеном и несмањеном обиму и капацитету, a посебно имајући у виду да Мисија још увек није испунила основни циљ свог мандата - миран и нормалан живот свих грађана наше јужне Покрајине.
Даме и господо,
Нажалост, морам да констатујем да последњи месеци нису донели више стабилности на Косову и Метохији и да ситуација у Покрајини није баш онаква каква је представљена у извештају. Једностраним потезима руководство у Приштини наставља да свесно и систематично продубљује етничке разлике изазивајући дискриминацију и ниподаштавања неалбанског становништва. Према нашим сазнањима од почетка ове године забележено је 105 етнички мотивисаних напада. Поред тога, Приштина активно ради на постављању административних и бирократских препрека, предузимањем потеза и мера који нису усаглашени у дијалогу две стране, као основном механизму за преговоре и постизање решења између Београда и Приштине. Њихов однос и постављање је у том смислу вишеструко проблематично. Својим неодговорним понашањем, привремене институције самоуправе свесно саботирају напоре не само Београда, већ и ЕУ и других инволвираних страна у међународној заједници, са очигледном намером спровођења два циља – први је избегавање спровођења преузетих обавеза. Други, крајњи и далеко алармантнији циљ је застрашивање, маргинализација и прогон Срба.
И даље се, као и годинама уназад, Срби на различите начине застрашују, подстичу на напуштање својих домова, села и градова у којима су рођени и живе, а они расељени обесхрабрују да се врате тамо где су рођени и започели своје животе. Привремене институције плански раде на томе да уклоне и избришу што је више могуће оног културног и националног диверзитета који још опстаје. Истовремено, Приштина свесно потпирује међуетничке тензије користећи све доступне методе. Тако је, приликом хапшења Николе Недељковића због наводног „изазивања етничке мржње и нетрпељивости“, а заправо присуствовања прослави обележавања Видовдана, Никола осуђен на пуних осам месеци без иједног материјалног доказа. Са друге стране, подсећам да ни до данас нема ниједног правоснажно осуђеног извршиоца за више од 1.000 Срба страдалих само од 1999. године. Због оваквог, планског застрашивања етнички су очишћени готово сви градови и села на Косову и Метохији, а представници Приштине својим деловањем настављају да игноришу патње, досипајући со на ране Србима који су морали да напусте своја вековна огњишта, а подвлачим, у питању је преко 200 хиљада људи. Такав однос траје већ 23 године и не мења се, што је у потпуној супротности са демократским вредностима и принципима које ПИС често у својим изјавама афирмишу. Приштинске делегације у свим досадашњим излагањима пред овим уваженим телом наглашавају шта је некада било, болно изостављајући како данас живе неалбанци на Косову и Метохији.
Стога, сматрам потребним да нагласим да је неопходна истинска политичка воља инволвираних међународних чинилаца и Приштине, како би се створили услови за почетак краја дискриминације на националној основи и заједнички живот у Покрајини.
Дозволите ми, уважени чланови Савета безбедности, да скренем Вашу пажњу и на ригидан, споран и крајње неозбиљан наступ друге преговарачке стране у оквиру дијалога. У остваривању горе поменутих циљева Приштина примењује такозвану политику реципроцитета, добро осмишљену, малициозну стратегију која нажалост није самостално замишљена. Континуираним инсистирањем на међусобном признању као централном делу дијалога, такозвана политика реципроцитета на најбољи начин показује суштинску неспремност тренутног политичког руководства Приштине за проналазак било каквог компромисног решења. Подсетићу вас, разговори између Београда и Приштине нису започети са избором актуелног руководства Приштине, већ трају читавих 11 година од када је започет технички дијалог (8.3.2011). Самим тим, оцењујемо као недопустиве покушаје да се актуелни формат дијалога дезавуише, а договори поништавају само зато што не одговарају тренутним политичким чиниоцима. Неприхватљиво је да се тренутне геополитичке околности користе да се, једноставно, једним потезом прецрта оно на чему је годинама мукотрпно рађено. Београд је, подвлачим, институционално од самог почетка укључен у дијалог, док је посвећеност друге стране варирала и варира у зависности од политичке опције која је на власти.
Заоштрени политички наступ и наратив актуелног руководства ПИС у Приштини прате и конкретни дестабилишући кораци. У извештајном периоду, замаскиране као покушаји наводне интеграције у друштво, наметнуте су мере о регистарским ознакама. Подсећам и понављам, о увођењу оваквих мера није било сагласности у дијалогу Београда и Приштине. Верујем, даме и господо, да ћемо и данас од стране представнице ПИС у Приштини чути наводе како је њихова страна испунила све обавезе, али управо одлука о пререгистрацији таблица показује да, по ко зна који пут, Приштина не само да не испуњава договорено, већ поништава резултате дијалога, стварајући изнова нову кризу. О ефекту оваквих, насилно наметнутих мера најбоље говори да је од доношења одлуке забележен једноцифрен број пререгистрованих возила са српским регистарским таблицама, од чега је свега двоје Срба са севера KиМ. То је још један показатељ да Приштина не ужива подршку свих, а да, са друге стране, у континуитету провоцира природну реакцију српског становништва, које не може да континуирано преживљава самовољу руководства из Приштине.
Верујем да ћемо и данас чути устаљени наратив представника из Приштине који покушавају да сваку реакцију Срба на КиМ представе као активност организовану од стране Београда у наводним покушајима дестабилизације. Овакве тврдње једноставно не одговарају истини. Србија, са своје стране, ни на који начин не може да обузда револт који влада међу неалбанским становништвом Косова и Метохије. Непобитна је чињеница да протести грађана представљају бунт против дугогодишњег институционалног насиља и обесправљивања неалбанског становништва, којем се, у овом случају, ускраћује право на мирно уживање приватне имовине стечене на законит начин. Приштина се дакле не зауставља у покушајима одузимања имовине, а, као што је познато, једна од мета је и Српска православна црква, и то довођењем у питање враћања имовине манастиру Дечани, чиме Приштина парадоксално не испуњава одлуке сопственог тзв. Уставног суда.
Даме и господо,
Дуго сам размишљао како да илуструјем стварну слику свакодневице неалбанског становништва на Косову и Метохији. Навешћу само неке од чињеница. Према нашој евиденцији несмањен је интензитет обесправљивања неалбанског становништва, а ни број етничких мотивисаних инцидената се нажалост није смањио. И у последњем извештајном периоду забележени су бројни инциденти, говор мржње, застрашивања, кршења права на правично суђење, угрожавања права на слободу кретања и верских права, скрнављења цркава и гробова. Неприхватљиви су и учестали напади на објекте Српске православне цркве, а посебно понижавајућ однос према српској културној и духовној баштини на простору Косова и Метохије, укључујући и 4 споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска. Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима.
Када је реч о правима грађана, покушајте да замислите да вам је одузето елементарно политичко и грађанско право да гласате. Србима у Покрајини је то урађено и то уз учестала застрашивања и насилне упаде специјалних снага Росу, који су инструмент за спровођење циљева Приштине под изговором наводне борбе против криминала. У децембру прошле године Братислав Николић, председник општине Штрпце, притворен је под сумњом за организовани криминал и корупцију - још није оптужен и држе га у притвору у Подујеву. Једини разлог је прављење додатног и коначног притиска на српску заједницу у Штрпцу.
На који начин се оправдава борба против криминала када се специјалне снаге Росу користе за упаде на сеоске славе, претресање школа и киднаповање возача санитетског возила који је превозио медицинску инфузију и лекове? Који су мотиви и рационализација ових поступака? Само покушајте да замислите и да се ставите у ципеле Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковицу. Замислите да вам је и даље због вашег порекла и националности забрањено да купите хлеб, јер живите у општини коју локални Албанци поносно сматрају забрањеном за неалбанце. Да чак једанаест албанских организација грађанског друштва захтева ваше протеривање, као и забрану да се икад убудуће иједан неалбанац врати у тај град. Онда вам је јасан ниво застрашивања са којима се суочавају Срби повратници. Јасно вам је зашто је проценат повратника испод 2% и зашто је он и даље један од најмањих на свету. Дозволите ми да поставим питање, да ли су ово одлике друштва које се према свету представља као демократија и фактор стабилности у региону?
Свесни смо да дијалог има ширу димензију и да може утицати на ситуацију у целом региону. У прилог томе сведоче и све изјаве српских званичника, укључујући и самог председника Републике Србије Александра Вучића. „Боље сто година преговарати него један дан ратовати“ речи су нашег председника које најбоље описују политику мира, помирења, регионалне сарадње коју спроводи српско руководство, вођено визијом изградње заједничке и просперитетне будућности Балкана.
Верујем да је одговорност данашњих лидера да створе јасну заједничку визију за будуће генерације. Такву визију показали су лидери и Београда и Тиране стварајући Отворени Балкан, иницијативу из региона за регион, која већ даје конкретне резултате. Србија је у више наврата, без разумевања друге стране, испружила руку ка Приштини позивима за укључивање у ову иницијативу, рачунајући да ће постојати свест о важности економског повезивања и напретка за добробит грађана целог Балкана.
Даме и господо,
Категорички одбацујемо аргументацију Приштине о наводној противуставност формирања Заједнице српских општина, јер је јасно да став Приштине према овој обавези представља однос према српском народу у Покрајини и указује да се она противи томе да се српски народ организује као етничка заједница и тако оствари своја колективна права. Њихов приступ има за циљ, као пожељан модел, средине без Срба, као што су Приштина, Ђаковица или Пећ, или нека друга слична места у Покрајини. За нашу страну је неприхватљиво да Приштина већ пуних 3.470 дана одбија да испуни своје обавезе и да разговара о формирању Заједнице српских општина, и уверавам вас да, без обзира на ову чињеницу, Србија неће одустати од напора за проналажење компромисног решења за тренутну ситуацију.
Подсетићу вас да представници Приштине, иако у својим иступањима често понављају да је случај такозваног "Косова" готова ствар, већ 14 година нису признати од стране већине чланица УН. Ако је тзв. независност Косова реалност, зашто онда имамо дијалог? Зашто је онда све више притиска на Београд за потребу обостраног признања? Оно што тренутно политичко руководство Приштине одбија да прихвати је да се Београд не може заобићи у потрази за коначним решењем. То важи и у случају све учесталијих најава чланства Приштине у међународним организацијама. Да ли ће овакви потези помоћи стварању потребне атмосфере за дијалог? Да ли пак на овај начин награђујемо деструктивно понашање Приштине и одбијање дијалога? Наше виђење је да покушаји учлањења тзв. "Косова" у међународне организације представљају недопустив чин и Србија ће одлучно наступати против таквих корака Приштине.
Tоком прошле седнице овог уваженог тела у априлу ове године могли смо чути позиве појединих чланица СБ УН за смањивањем, па чак и гашењем УНМИК, уз објашњење да Приштина има сопствене и функционалне институције. Међутим, околности које сам вам предочио и ситуација на терену нас изнова подсећа да је међународно присуство у нашој јужној покрајини још увек неопходно и с тим у вези, подржавамо напоре које улажу УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС и ОМИК у оквиру својих мандата. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности, што додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму и капацитету у складу са Резолуцијом СБ УН 1244.
На крају,
Желим да укажем да у последње време у свим међународним форумима чујемо позиве на поштовање принципа УН. Подржавамо територијални интегритет свих чланица УН. Али, шта је са Србијом? Желео бих да упитам цењене чланице овог уваженог тела да ли се потребе примене принципа из Повеље УН односе само на неке или на све њене чланице? Као држава која доследно поштује међународно право и још увек трпи последице кршења истог, верујемо би Повеља УН и међународно право, укључујући територијални интегритет и суверенитет држава, требало да се поштује од стране свих и примењује неселективно на све државе чланице УН. Подсетићу вас да је управо ово тело пре више од две деценије донело резолуцију 1244 којом је потврђен територијални интегритет Србије, али то није спречило поједине државе да признањем тзв. „Косова“ погазе принципе УН, али и резолуцију коју су саме донеле прилагођавајући међународно право својим интересима и циљевима. Управо зато, све чешће помињање случаја „Косова“ је показатељ да је прављењем преседана отворена Пандорина кутија, јер снага сваког принципа почива на његовој потпуној и универзалној примени и безусловном придржавању.
Приметићете да сам у свом излагању поставио мноштво питања и изражавам наду да ћемо данас од Вас, поштованих чланица СБ УН и представника Приштине, чути одговоре на бар нека од њих, јер житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци то заслужују.
Сви житељи Косова и Метохије са пуним правом очекују побољшање атмосфере и примиривање тензија на етничком нивоу које су предуслов за нормалан живот. За такав корак неопходна нам је конструктивност која на страни Србије неизостаје, али и истинска пуна подршка међународних чинилаца. Истичем да Србија увек била и остаје дубоко посвећена проналаску одрживог решења мирним путем, а зарад мира, стабилности и заједничке будућности.
Хвала.
Извор/Фото: www.mfa.gov.rs
|
|
| “Дани српског филма“ у Букурешту |
|
У Националном музеју сељака Румуније данас је отворена манифестација „Дани српског филма“ током коje ће, први пут након шест година, у Букурешту бити приказани српски филмови, у организацији Амбасаде Републике Србије у Румунији и Савеза Срба у Румунији. „Дани српског филма“ отворени су пројекцијом филма „Краљ Петар Први“. За 19. октобар планирано је приказивање филма „Санта Марија дела Салуте“, док ће као последњи у овом циклусу 20. октобра публика имати прилику да погледа филм „Име народа“.
На отварању, уочи пројекције првог од три филма који ће букурештанској публици бити приказани у наредним данима, присутнима су се обратили амбасадор Стефан Томашевић, председник Савеза Срба и представник српске мањине у румунском Парламенту Огњан Крстић, као и директор Националног музеја сељака Румуније, г. Вирђил Ницулеску.
Амбасадор Томашевић је поздравио присутне, истакавши да му је част и задовољство што ће након шест година у Букурешту поново бити приказани српски филмови. Нагласио је да овакви догађаји доприносе унапређењу културне сарадње. Навео је да је српска кинематографија веома цењена од стране румунске публике, као и да се нада да ће посетиоци уживати у српским филмовима. Имајући у виду значај догађаја и интерес публике који је овом приликом исказан, амбасадор Томашевић је најавио да Амбасада и Савез Срба у Румунији заједно раде на припреми новог фестивала српског филма који је планиран за пролеће наредне године.
|
|
| Српска заједница у Румунији добро организована и поштована |
|
Српска заједница у Румунији је добро организована и представља важан сегмент односа две земље, а својом слогом и активностима служи на част матици и за пример другима, рекао је за Танјуг амбасадор Србије у Румунији Стефан Томашевић.
Срби у Румунији представљају једну од 18 признатих националних мањина, истакао је Томашевић и додао да, према последњем попису спроведеном 2011. Године, у Румунији живи 18.076 Срба.
Према његовим речима, највећи број, односно 90 одсто Срба, живи на западу Румуније и то у четири жупаније Арад, Тимиш, Караш Северин и Мехединци, док у Букурешту има свега 250 Срба.
„У Румунији се права Срба поштују. Добром положају доприносе и активност Савеза Срба у Румунији у коме су практично сви Срби. Срби имају једног посланика у румунском парлменту и својим активностима представљу добар пример како наша заједница треба да буде организована”, поручио је Томашевић.
Када је реч о српском језику на простору Румуније, Томашевић каже да се настава на српском похађа у 32 школе.
Од тога је, како је навео, у 18 школа настава на српском као матерњем језику, док је у 14 школа српски језик изборни предмет.
Румунско законодавство омогућава да националне мањине у местима у којима их је више од 20 одсто имају право употребе матерњег као службеног језика, објаснио је српски амбасадор.
Томашевић је рекао да Срби у неколико места имају натписе и топониме на српском.
Поводом обележавања 15 година од приступања Румуније Европској унији група новинара из Србије боравила је у тој земљи, а њихови представници упознали су српске медије са примерима добре праксе и успешно имплементираним пројектима које је финансирала Европска унија.
У питању је Пројекат „Пулс Европе" који се спроводи под покровитељством Европске уније, а који има за циљ да приближи процес европских интеграција и примере добре европске праксе грађанима.
Циљ је и да се објасни јавности у Србији како су земље чланице ЕУ успешно превазишле изазове са којима се Србија сада суочава у процесу европских интеграција.
Амбасадор Србије је истакао да се у Румунији ради и на економској дипломатији, а да је у последњих две године вишеструко повећана понуда српских производа у тој земљи.
„На румунском тржишту позиционирано је више од 200 српских производа, који су се нашли у два водећа трговинска ланца. Тренутно радимо на могућности да се српски производи нађи у трећем трговинском ланцу, што сматрамо изузетно важним. Економска дипломатија захтева много труда, а ми смо у последње две и по године успели да на тржиште Румуније изађемо са многобројним производима, за разлику од претходног периода када смо имали само једног српског произвођача", рекао је амбасадор Србије.
Недавно је у румунској пресоници одржана манифестација промоције српских вина и ракија, непосредно након сајма вина “Вајн вижн“, организованог у склопу иницијативе „Отворени Балкан“, напоменуо је Томашевић.
Каже да је том приликом представљено најбоље из Србије, а да су представници српских винарија и дестилерија имали прилику да остваре контакт са дистрибутерима из Румуније, али и представницима хотела, барова и ресторана.
Томашевић истиче да српска заједница у Румунији негује традицију и културу Србије али је уједно и лојална Румунији, што чини да, како каже, Срби буду важан мост између две земље.
Извор: Танјуг
|
|
| Састанак амбасадора Стефана Томашевића са државним подсекретаром у Министарству за развој, јавне радове и администрацију Румуније Габриелом Гилеом |
|
Разговор амбасадора С.Томашевића са државним подсекретаром у Министарству за развој, јавне радове и администрацију Румуније Г.Гилеом тицао се новог Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње Румунија-Србија 2021-2027. Истакнут је значај прекограничне сарадње Србије и Румуније са циљем унапређења капацитета и инфраструктуре локалних партнерских институција, које генеришу развој сарадње и на националном нивоу.
Будући циклус обухватиће три жупаније из Румуније (Тимиш, Караш-Северин и Мехединци) и шест округа из Србије (Севернобанатски, Средњобанатски, Јужнобанатски, Браничевски, Борски и Подунавски). Пројекти из области заштите животне средине, прилагођавања климатским променама, здравства, образовања, туризма, културе, управљања границама и превенције природних и еколошких катастрофа, допринеће друштвено-економском развоју, повећању мобилности, развоју сарадње у области енергетике, јачању културне сарадње и бољој укупној повезаности, што ће значајно утицати на унапређење билатералних односа Србије и Румуније. Г.Гилеа је посебно указао на опредељеност Румуније у погледу пружања снажне подршке европском путу Србије.
|
|
| Репортажа румунске националне телевизије TVR1 у вези са одржаним догађајем промоције српских вина и ракија у Букурешту и интервју амбасадора С. Томашевића |
|
Румунска национална телевизија TVR1 емитовала је у среду 05. о.м. у оквиру емисије „Суживот“, прилог о одржаној манифестацији промоције српских вина и ракија у Букурешту.
У репортажи о српским винима и ракијама румунска телевизија наводи да су Срби један од оних народа који држи до своје традиције културне и гастрономске, те су, природно, поносни што могу представити вина из своје домовине. Бројни српски виногради се налазе на истој надморској висини као и чувене плантаже винове лозе из Бургундије или Бордоа, а производња вина је привредна грана која је у успону у Србији и која из године у годину бележи све веће доприносе негујући аутохтоне сорте винове лозе.
„Имамо сјајну прилику да представимо наша најбоља вина из свих региона Србије. Овде је присутно десет винарија и две дестилерије са својим најбољим винима и ракијама, који представљају познате српске производе изузетног квалитета. Када је реч о винима у Србији, говоримо о растућој идустријској грани код нас, при чему винари из Србије нуде класичне врсте вина, као и оне несвакидашње, специфичне српске сорте, рекао је амбасадор Србије у Румунији С. Томашевић.
У репортажи се даље наводи да, попут Румуна која има своје познате сорте вина (винове лозе), као што су Фетаска Негра или Граса де Котнари, тако и Срби имају разлога да се поносе винима која производе, као што су Тамјаника, једна од најзаступљенијих и најцењенијих сорти белог вина, или Прокупац, познат међу црвеним винима.
„Вино поседује дар брисања етничких баријера и стварања пријатељстава. На неком састанку у ресторану, вечери или пријему … шта би представљало добру основу за почетак комуникације између Румуна и Срба? Па, вино наравно! То је улога која се приписује вину, да ствара пријатељства“, рекао је М. Вулпои, румунски домаћин и власник објекта у коме је одржана промоција.
|
|
| Интервју Aмбасадора Томашевића за Радио Темишвар поводом одржане промоције српских вина и ракија у Букурешту |
|
Амбасадор Стефан Томашевић дао је интервју за Српску емисију Радио Темишвара поводом одржане промоције српских вина и ракије, у организацији Амбасаде Републике Србије у Румунији и винске куће „The Great Hill“, 29. септембра 2022. године у Букурешту, која пружила могућност да десет српских произвођача вина и две дестилерије представе своје производе дистрибутерима, представницима хипермаркета, хотела, ресторана и винских барова из Румуније.
Тим поводом, Амбасадор Томашевић је истакао да је реч о догађају од огромног значаја, првом такве врсте који се организује у Букурешту, а који ће послужити да се остваре контакти, односно, да се у будућности српски производи, српска вина, ракије, нађу у што више продајних ланаца, кафића, ресторана, хотела и винских барова. Додао је да су реакције учесника биле одличне и да су састанци који су уследили након промоције српских вина довели до тога да већ постоји наговештај да ће неки од тих производа наћи своје место на румунском тржишту. Изразио је сигурност да ће се, поред свега онога што је Амбасада и до сада радила, а то је промоција и позиционирање српских производа на тржишту Румуније, углавном у западном делу Румуније, овим догађајем омогућити да се ти производи нађу и широм Румуније.
Нагласио је да оваква врста догађаја није само значајна због промоције српских вина и остваривања сарадње добављача, произвођача и власника у циљу повећања трговинске размене, већ је и прилика да се додатно учврсте односи између Србије и Румуније и два народа, додајући да „путеви вина на најбољи могући начин спајају људе и доприносе да се на најбољи могући начин развијају и културне везе, да се повећа број посета на обе стране, што је наш највећи интерес“. Истакао је да ће се наставити са оваквом врстом акција и у будућности, а да се у скорије време очекује да једна група румунских произвођача вина, заједно са представницима њихових винских барова и другим људима у ланцу снабдевања, посети Србију, српске винарије, дестилерије и увери се у квалитет српског вина и других српских производа.
Амбасадор Томашевић је указао да је размена оваквих догађаја и пласман вина на неки начин и круна привредне сарадње, имајући у виду да вина по својој карактеристици спајају људе и да омогућавају да се кроз њих боље упознају и региони. С тим у вези, појаснио је да су на поменутом догађају представљена вина из различитих региона Србије чиме је на најбољи могући начин представљено све оно што јесте наша земља. Додао је да је овај догађај крајем месеца септембра уследио као други догађај, а да је први био Сајам вина у Београду, одржан од 1-4. септембра, као највећи догађај таквог типа у историји икада, јер нико тако нешто није организовао у региону, и то захваљујући председнику Републике Србије Александру Вучићу, Влади РС и свим институцијама које су учествовале и које су помогле да један такав догађај може бити организован. Подсетио је да смо том приликом имали прилику да угостимо наше румунске пријатеље који су имали сјајне утиске, те да је догађај у Букурешту својеврсни наставак те сарадње. Такође, у септембру су, приликом представљања Дана Констанце у Новом Саду представљена румунска вина. Амбасадор је нагласио да ова три догађаја сведоче о томе да постоји јака жеља да се промовише све оно што је најбоље из две земље и да се унапреди та врста сарадње, повећа робна размена, али и повежу људи који ће преносити то своје позитивно искуство и омогућити да наши братски односи буду још бољи у будућности.
Амбасадор је укратко информисао о томе где се тренутно могу пронаћи српска вина на румунском тржишту, представивши будуће планове за пласман српских производа на румунско тржиште.
|
|
| Радна посета амбасадора Томашевића Јашију |
|
Током радне посете Јашију, амбасадор Стефан Томашевић састао се са префектом Петру Кожокаруом, потпредседником жупанијског Савета Сорин Алфоарием, градоначелником Јашија Михаи Кириком, председником Привредне и индустријске коморе округа Јаши Паул Бутнарием, ректором Универзитета Александру Јон Куза Тудорел Тоадером, као и митрополитом Теофаном. Разговори су обухватили теме од значаја за унапређење сарадње у областима науке, образовања, културе, спорта, повезивања округа и градова кроз заједничке пројекте, као и размену посета и промовисање привредних, туристичких и инвестиционих потенцијала. Истакнут је значај Јашија као својеврсног места ходочашћа многих Срба који долазе како би се поклонили моштима Свете Петке. Приликом обиласка Митрополитске цркве где се налазе мошти Свете Петке, амбасадор Стефан Томашевић је дочекао српског држављанина Александра Кикановића, који је у оквиру хуманитарне акције више од месец дана трчао од полазне тачке у Крупњу до Јашија као коначног циља.
|
|
| Попис становништва, домаћинства и станова у Републици Србији 2022. године |
|
Обавештавамо да се попис становништва, домаћинства и станова спроводи у Републици Србији у периоду од 01. до 31. октобра 2022. године.
О начину на који ће се спровести попис, информације, брошуре, видео материјал доступни су на сајту Републичког завода за статистику ( www.stat.gov.rs).
У периоду спровођења пописа, Републички завод за статистику спроводи Истраживање о држављанима Републике Србије који са свим члановима свог домаћинства или као самачко домаћинство живе у иностранству, чији циљ је да се добије што потпунија слика о бројности, основним демографским, миграторним, образовним и другим крактеристикама држављана Републике Србије који живе у иностранству. Упитник је од 01. октобра 2022. године доступан на сајту Републичког завода за статистику.
|
|
| Промоција српских вина и ракија у Румунији |
|
У организацији Амбасаде Републике Србије у Румунији и винске куће "The Great Hill", у Букурешту је 29. септембра 2022. одржана промоција српских вина и ракије. Десет српских произвођача вина, заједно са две дестилерије, представили су своје производе дистрибутерима, представницима хипермаркета, хотела, ресторана и винских барова из Румуније. На одржаним пратећим састанцима исказан је значајан интерес за развој сарадње и увоз српских производа. Учесници су овај догађај оценили као један од најбољих начина за повезивање српских и румунских компанија и даље јачање економских односа две земље.
 |
|
| Учешће делегације Републике Србије на 21. Конференцији опуномоћеника Међународне уније за телекомуникације (ИТУ) 2022 у Букурешту |
|
Делегација Републике Србије коју предводи помоћник министра трговине, туризма и телекомуникације Горан Ђурђевић, учествује на 21. Конференцији опуномоћеника Међународне уније за телекомуникације (ИТУ) 2022 (PP-22) која се одржава у Букурешту од 26. септембра до 14. октобра 2022. године.
На Конференцији учествује преко 3.000 делегата из 193 државе, различитих компанија, универзитета и међународних тела. Oвом приликом биће изабрано и будуће руководство ИТУ (генерални секретар, заменик генералног секретара, директор за радиокомуникације, стандардизацију телекомуникација и развој телекомуникација, 12 места у Регулативном одбору и 48 места у Савету ИТУ).
|
|
| Представници Канцеларије Владе Републике Србије за ревизију система управљања средствима Европске уније боравили у Букурешту |
|
Представници Канцеларије Владе Републике Србије за ревизију система управљања средствима Европске уније боравили су у Букурешту, где су учествовали на Конференцији Суда рачуновођа Румуније коју је организовало Ревизорско тело Румуније.
Приликом пријема у Амбасади, у разговору Љубинка Станојевића в.д. директора и Милене Милојевић координатора послова ревизије са амбасадором С.Томашевићем, истакнут је значај сарадње ревизорских институција Републике Србије и Румуније, као и досадашња успешна реализација пројеката у оквиру прекограничне сарадње. |
|
| Селаковић: Интензивна дипломатска активност у Њујорку, афирмисали смо нашу политику |
|
Министар спољних послова Никола Селаковић изјавио је да је делегација Србије завршила веома интензивну дипломатску активност у Њујорку у оквиру 77. Генералне скупштине УН, да је одржао укупно 100 састанака на маргинама тог заседања, а да је потписано 12 споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилику да се састане.
Министар Селаковић је навео да је Генерална скупштина УН била прилика да се на маргинама тог заседања одржи низ састанака са колегама министрима спољних послова из више држава света и са представницима како САД, односно њиховог Kонгреса, тако и са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијансе цивилизација, али и Светског економског форума.
"Kада се сведе рачуница овогодишње Генералне скупштине УН и састанака на маргинама, могу са поносом да кажем да је одржано укупно 100 сусрета, од тога 95 са министрима спољних послова и пет са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијасне цивилизација и Светског економског форума", навео је шеф српске дипломатије.
Министар Селаковић је нагласио да је то била одлична прилика да се афирмише оно што јесте наша политика, а да су колеге министри спољних послова из различитих држава на састанцима које је имао били под утиском након изванредног обраћања председника Александра Вучића на Генералној скупштини УН.
"Били су под утиском управо тог говора, говора који је потврдио доследно поштовање међународног права, поштовање улоге УН и поштовање важећих резолуција СБ УН од стране Србије која географски и по броју становника није велика земља, али земља која чврсто верује да је посвећеност малих и средњих земаља међународном праву најјачи савезник у нашој борби за заштиту наших виталних државних и националних интереса", нагласио је министар Селаковић.
Kако је пренео, било је изузетних разговора, како са представницима држава које су признале једнострано проглашену независност Kосова, тако и онима које то нису и које су још једном потврдиле своју подршку и посвећеност заштити виталног принципа неповредности територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава чланица УН.
"Ова година је била веома изазовна за УН. Мултилатерализам је у својесврсној кризи и за Србију је од виталног значаја да се мултилатерализам врати на сцену, да се ојачана улога УН врати на сцену и да наша борба за заштиту наших државних и националних интереса на Kосову и Метохији, а управо у светлу борбе за поштовање примене међународног права, релевантних одлука УН, као што је Резолуција 1244, остаје оно чиме ћемо се бавити и остаје нешто за шта ће се Србија борити. Управо та реафирмација улоге УН јесте нешто што гарантује и већи успех у тој борби", поручио је министар Селаковић.
Шеф српске дипломатије је истакао да су сусрети на маргинама заседања Генералне скупштине УН били одлична прилика да се закључи низ споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилике да се састане.
"Укупно смо закључили 12 споразума, меморандума и протокола, а данас и завршили ову веома интензивну дипломатску активности потписивањем и Споразума о укидању виза на службене и дипломатске пасоше са Сенегалом", закључио је министар Селаковић.
Извор/Фото: www.mfa.gov.rs
|
|
| Обраћање председника Републике Србије Александра Вучића на генералној дебати 77. заседања Генералне скупштине Уједињених нација |
|
„Поштовани председниче Генералне скупштине,
Уважени генерални секретаре,
Екселенције,
Даме и господо,
Изузетна ми је част да вам се обратим у име Републике Србије.
Не замерите, због ограниченог времена, данас ћу прескочити терет формалности, куртоазна обраћања, поздрављање пристутних и одсутних и говорити директно о суштини онога због чега смо се састали.
Ја сам овде по ко зна који пут. Тежина тренутка у којем се налазимо обавезује ме да са вама поделим тешке речи, али истините. Све што данас овде радимо делује, најблаже речено, импотентно и бледо. Наше речи одзвањају шупље и празно спрам стварности са којом смо суочени. А та стварност је да овде заправо нико никога и не слуша, нико не тежи стварним договорима и решавању проблема и скоро сви воде рачуна само о задовољавању својих интереса, неретко газећи у том процесу основне принципе међународног права, бацајући под ноге Повељу УН и друге документе на којима је ова организација заснована. За то није крив ни Антонио Гутереш ни било ко из УН, већ оне силе које не воде рачуна ни о чему осим о задовољењу сопствених политичких, економских и на жалост, војних циљева.
Сведоци смо да доба у којем живимо одликује усложњавање глобалне геополитичке ситуације. Наша генерална дебата одржава се у условима нарушеног светског мира, у мери која није виђена још од Другог светског рата и од времена оснивања Уједињених нација. Глобални изазови са којима се суочавамо прете да из темеља измене међународну безбедносну архитектуру и угрозе успостављени међународно правни поредак. Овако сложена времена, захтевају пуно мудрости и заједништва како бисмо сачували мир као апсолутно најзначајнију тековину уткану и у саме основе организације Уједињених нација.
Желим да зато, прецизно и јасно изнесем пред Вас виђење о пет кључних изазова са којима смо данас суочени:
1. Повратак миру и очување глобалне стабилности;
2. Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације, као кључног приципа међународносг јавног права и односа међу државама;
3. Енергетска безбедност у условима глобалне кризе;
4. Финансијска сигурност сиромашних и земаља у развоју;
5. Снабдевеност храном у условима ратом пресечених глобалних линија снабдевања;
Актуелни глобални услови све чешће нас опомињу да принцип мирног решавања спорова нема алтернативу. Ово начело данас је важније више него икада и најбоље је описано у преамбули Повеље Уједињених нација у којој се позива да будемо толерантни и да заједно живимо у миру једни са другима као добри суседи. Одрицање од употребе силе и мирно решавање спорова стубови су на којима се заснива светска стабилност, али они морају бити праћени принципима попут неселективног поштовања Повеље Уједињених нација, примене обавезујућих резолуција Савета безбедности УН и основних начела важећег међународног јавног права.
Тачка 2: Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације;
Србија подржава територијални интегритет свих држава чланица УН, укључујићи, наравно, и територијални интегирет Украјине. На тај начин, понашали смо се одговорно, озбиљно у овом високом дому. Од многих говорника чули смо приче о агресији и нарушавању територијалног интегритета Украјине. Многи кажу да је то први сукоб на тлу Европе од другог светског рата. Али истина, да је први пут нарушен интегритет једне земље у Европи, и то Србије, која није извршила напад на било коју другу суверену земљу, се упорно прећуткује. Тражимо јасан одговор на питање које већ годинама постављам мојим саговорницима, лидерима многих земаља – у чему је разлика између суверенитета и територијалног интегритета Украјине и суверенитета и територијалног интегритета Србије, који је грубо нарушен, а чему многи од вас дају међународно признање и легитимитет? Никада ни од кога нисам добио рационалан одговор на то питање.
Подсетићу вас - Србија није ногом крочила на туђу територију, никада, нити угрозила територијални интегритет ма које суверене државе, да би било ко против ње интервенисао или провео агресију, онако како је то учињено 1999. године. То ипак није спречило 19 најбогатијих НАТО земаља да нападне једну суверену земљу и то без одлуке Савета безбедности Уједињених нација. То што је по завршетку оружаног сукоба потписан споразум са НАТО чије одредбе су предвиђале усвајање Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, а којом је потврђен и гарантован делимични суверенитет и потпуни територијални интегритет Србије, није спречило многе државе Запада да признањем једнострано проглашене независности такозваног Косова изнова погазе територијални интегритет наше земље, Повељу Уједињених нација и Резолуцију 1244.
Управо због оваквог искуства кроз које је Србија прошла и још увек пролази, уверен сам да имам пуно право да на овом месту цитирам речи великог Мартина Лутера Kинга - неправда учињена било где је уједно и претња правди свуда. Ове речи стоје као подсећање, али и опомена свима нама.
Без обзира на то што још увек и сами осећамо последице грубог кршења основних одредби међународног јавног права, ми од темељних принципа Уједињених нација не одустајемо. Наставићемо да се залажемо за доследно поштовање начела неповредивости граница, уважавање суверенитета и територијалног интегритета свих осталих држава чланица Уједињених нација. Упркос оваквом нашем ставу, многи у овој сали и данас имају проблем са поштовањем територијалног интегритета Србије. Питате се зашто? Зато што они поседују силу, а ми смо у њиховим очима мали и слабашни. Међутим, као што сте могли да чујете, ми ипак имамо снаге да на овом месту изнесемо истину.
Eкселенције,
Посебну захвалност дугујемо свим оним државама чланицама Уједињених нација, а оне у овом тренутку чине већину у овој Скупштини, које подржавају територијални интегритет Републике Србије, посебно на простору и територији Косова и Метохије. Додатно охрабрује што се број земаља које подржавају позиције Србије увећао у периоду између одржавања две седнице, што је тренд који се мора наставити, јер је од посебног значаја да останемо верни основним принципима утканим у Повељу Уједињених нација, попут начела неповредивости граница.
Република Србија и ја, као њен председник, веома стрпљиво и са много добре воље трагамо за компромисом у вези са Kосовом и Метохијом, под покровитељством Европске уније, а у оквиру дијалога Београда и Приштине. То је тежак процес, он траје већ дуже од десет година, али ми не видимо алтернативу. Боље је сто година преговарати него један дан ратовати. Надам се да ћемо доћи до обострано прихватљивог решења, заснованог на компромису, зато што је то апсолутно једини начин да постигнемо наш циљ, а то је успостављање дуготрајног мира, као предуслова просперитетног живота за Србе и Албанце и за цео регион. Све друге опције смо већ истрошили и, бар што се тиче Србије, не желимо ни у сну да се враћамо на стазе сукоба, конфликта и крвопролића. Регион Балкана не може да поднесе још један сукоб. Ја се уздам да ћемо у том напору имати добру вољу и разумевање наших међународних партнера, зато што и они добро знају да су неке раније одлуке њихових влада биле лоше и да нису радиле за будућност нашег региона и светског мира. Београд овај процес води у веома комплексним околностима у којима је присутан хибридни рат и прљава кампања у делу међународне јавности против наше земље на различитим пољима. Довољно је да вас само подсетим на цитате и наводе светских медија да ће Србија напасти своје суседе и да представља претњу по регионалну стабилност. Наравно, то се никада није догодило, и то је била само једна у низу бројних лажи против Републике Србије. Србија је окарактерисана као потенцијални фактор дестабилизације у региону, само зато да не би говорила истину - да принцип неповредивости граница мора подједнако да важи за све. Србија је била и биће фактор стабилности у целом региону. Србија, упркос многим неистинама и фалсификатима, подржава Дејтонски мировни споразум, територијални интегритет Босне и Херцеговине и интегритет Републике Српске унутар Босне и Херцеговине.
Ми смо, са друге стране, уверени да народи Балкана имају капацитет да наставе суживот у будућности као пријатељи и партнери који имају заједничку визију чланства у уједињеној Европи. То добро знам, зато што смо већ превазишли многе баријере које су између наших народа стајале годинама и коштале су нас хиљада живота и протраћене будућности. Србија и Албанија, на пример, данас имају најближе и најпријатељскије односе у целој својој вишевековној заједничкој историји на простору Балканског полуострва.
Било је потребно само да трезвено и прагматично разговарамо о нашој будућности, а не о нашој прошлости. Да разговарамо о томе како да решимо проблеме који муче наше људе, наше компаније, раднике, студенте и предузетнике. Много смо дискутовали и сами смо дошли до бројних решења која су већ укинула баријере које су између нас постојале без икаквог рационалног разлога. Пре свега у економији, трговини и протоку људи и капитала. Србија, Албанија и Северна Македонија већ три године имплементирају пројекат Отворени Балкан који има јасну визију– отворити регион за људе, за робу, услуге, за капитал и компаније, да бисмо добили подручје које ће трајно бити ослобођено тензија, напетости и конфликта. Поред неупитне заједничке економске користи коју ова иницијатива са собом доноси, она има и ширу димензију, пре свега у спајању људи различитих култура и промоције диверзитета, што свакако доприноси општем развоју друштава у овом делу Европе. Србија и на овај начин, заправо, наставља да доприноси миру, стабилности и процесу помирења у региону, а чиме свакако даје значајан допринос и безбедности на глобалном нивоу.
Имали смо за то и инспирацију у речима једног од највећих дипломата у историји и великог генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда да ова организација није креирана да људску врсту одведе у рај, већ да човечанство спаси од пакла.
Даме и господо,
Тек што смо сузбили глобалну пандемију, већ смо се суочили са новим изазовима какве у овом веку нисмо очекивали. Док као човечанство, корак по корак, убрзано напредујемо на технолошком плану, пред нама су се појавили егзистенцијални проблеми попут енергетске безбедности, финансијске сигурности држава у развоју, али и поремећаја у ланцу снабдевања основним животним намирницама. Солидарност која је била неопходна у борби против пандемије, у још већој мери је потребна данас када су угрожене основне потребе људи за храном и енергентима.
Република Србија своју енергетску безбедност посматра као неодвојиви део националне сигурности и као кључни предуслов за наставак економског развоја и напретка наше земље. Настојимо да обезбедимо континуитет снабдевања енергентима, али делимо забринутост због актуелних геополитичких изазова који угрожавају светску и европску енергетску стабилност. Остајемо посвећени проналажењу решења која би могла да имају трансформациону снагу у покушајима да постигнемо регионалну и европску енергетску сигурност. Желео бих да нагласим да је Република Србија успела да током актуелне кризе сачува континуитет у снабдевању енергентима. Ипак, остајемо витално заинтересовани за диверсификацију извора снабдевања, додатна улагања у енергетску инфраструктуру, али и у бржи и ефикаснији развој капацитета заснованих на обновљивим изворима снабдевања.
Ми смо управо у Уједињеним нацијама текућу декаду назвали деценијом одрживије и отпорније будућности, деловања и трансформације. Она то мора и да остане, али у мало бржем ритму! Неравномеран развој, али и финансијска угроженост земаља у развоју, проузрокују додатна друштвена раслојавања и неминовно воде ка новим антагонизмима. Равномеран развој не сме бити ограничен, нити условљен ни географски ни политички, већ мора бити омогућен свим људима без обзира на етничку, расну, културну или верску припадност.
Пред нама је још један веома важан изазов који заједничким снагама морамо да превазиђемо, а то је изналажење најефикаснијег начина да се избегну последице које актуелна међународна криза оставља по глобалну сигурност снабдевања храном. Развој ситуације је изузетно алармантан, а реалност је да смо погођени сви, без изузетка. Растућа цена хране и њена доступност постале су додатни проблем. Задатак свих нас је да пронађемо оперативна и ефикасна решења која никога неће изоставити. На нама државама, као најзначајнијим међународним субјектима, је да се појединачно укључимо у координацију мера, пре свега доприносећи овом племенитом задатку на националном нивоу, како бисмо сачували оно највредније – људске животе и њихово достојанство.
Тема овогодишње Генералне дебате нас упозорава на драгоценост тренутка и повезаност изазова на међународном плану. Кризе са којима се суочавамо нас подсећају на важност отворене комуникације. Не треба много мудрости да бисмо закључили да се изазови савладавају успешно само уколико се правилно уоче њихови узроци. Србија сматра да је императив да актуелни изазови ни на који начин не смеју продубити поделе у свету, а да већ очигледна и тенденциозна поларизација на глобалном плану треба да уступи место принципима мултилатерализма.
Желео бих да истакнем да Република Србија учествује у колективним напорима за достизање циљева одрживог развоја и спровођење Агенде 2030. Србија дели визију генералног секретара о будућности глобалне сарадње на начин како је то утврђено Нашом заједничком агендом и снажно подржава инклузиван, умрежен и ефикасан мултилатерализам, као најбоље средство за одговор на најхитније изазове човечанства.
Даме и господо,
Мултилатерализам, колективна акција и заједничка одговорност су неизоставни елементи наших досадашњих дискусија, али дозволите ми да укажем да је полазна основа сваког таквог конструктивног ангажмана – солидарност.
На крају, желим да потврдим да ће Република Србија наставити да буде поуздан партнер у остваривању заједничких циљева дефинисаних у оквиру Уједињених нација, чврсто верујући да је то најбољи пут којим можемо изградити бољи свет за нас и наше будуће генерације. Али не смемо да заборавимо да су Уједињене нације снажне онолико колико поштујемо заједнички усаглашене одлуке и акте ове организације.
Цитирао бих нешто што смо чули 23 пута до сад, а то је: Повеља Уједињених нација је једини стандард који се мора поштовати. То смо чули од свих. У случају Републике Србије, њих 17 од 23 који су говорили о Повељи УН и резолуцијама УН је прекршило међународно јавно право и нису поштовали правила установљена у Уједињеним нацијама. Надам се да ћемо моћи да превазиђемо све потешкоће и учинимо да правила и процедуре буду исти за све на свету. У супротном, не видим излаз на крају тунела. Хвала на пажњи. Живела Србија!“
Извор/Фото: www.predsednik.rs
|
|
| Дан српског јединства, слободе и националне заставе |
|
На данашњи дан пре 104 године започео је пробој Солунској фронта. Наши преци, славом овенчани хероји, са српским барјацима у рукама, срцу и души, уз надљудске напоре изборили су се за слободу, остављајући нама у аманет да чуваном српско јединство. Срећан Дан српског јединствa слободе и националне заставе. |
|
| Учешће М. Јанковића, заменика председника Удружења књижевника Србије, на Међународном фестивалу поезије у Букурешту |
|
У Букурешту се у периоду 12-18. септембра 2022. године одржава дванаести Међународни фестивал поезије, у организацији Националног музеја литературе Румуније.
Током трајања Фестивала, писци, преводиоци, илустратори и представници издавачких кућа учествују у дебатама у различитим институцијама културе у Букурешту, одржавају се и сесије јавних читања књижевних дела, маратони поезије и џеза, као и Q&A дијалози.
На овом фестивалу је, захваљујући сарадњи Амбасаде РС у Букурешту и Националног музеја литературе Румуније, 13. септембра 2022. године учествовао и г. Милош Јанковић, заменик председника Удружења књижевника Србије, поета, есејиста, новелиста и писац прозе. М. Јанковић је презентовао публици у Букурешту седам својих песама, које је изводио на српском и енглеском језику.
Милоша Јанковића, током првог дана његовог боравка у Букурешту, примио је и амбасадор РС С. Томашевић, у просторијама Амбасаде.
|
|
| Аја Сочо освојича треће место на Балканском коњичком шампионату у дисциплини прескакање препона, септембар 2022 |
|
На Балканском коњичком шампионату у дисциплини прескакање препона, који је ове године одржан у Букурешту од 07-11. септембра 2022. године, репрезентацију Србије представљали су Јулиј Рибникар, Аја Сочу и Стефан Ђоковић. Четрнаестогодишња Аја Сочу је освојила треће место. |
|
| Победа репрезентације Србије на Европском првенству у прецизном слетања параглајдером, септембар 2022 |
|
На Европском првенству у прецизном слетању параглајдером који је одржан у Сибиу, репрезентација Србије је освојила прво место у конкуренцији двадесет земаља.За репрезентацију Србије такмичили су се Горан Ђурковић, Драган Попов, Дејан Валек, Милош Тимитић, Иван Павлов, Тијана Кручичан, Биљана Ђенић и тим лидер Војислав Ивановић. У индивидуалном пласману Горан Ђурковић је освојио сребро. Испред Светске ваздухопловне федераације у улози члана жириа, на овом такмичењу, учествовао је и генерални секретар Ваздухопловног савеза Србије Жељко Овука.
|
|
| Мамаја: Амбасадор Томашевић на отварању Светског првенства за младе у шаху |
|
Амбасадор Стефан Томашевић присуствовао је отварању Светског првенства за младе у шаху, које се одржава у Мамаји. У свом обраћању честитао је домаћинима на успешној организацији такмичења које је окупило више од 600 учесника из 73 земље. Пожелео је успех свим учесницима и изразио задовољство што Србију на овом првенству представља 9 такмичара. У одвојеном сусрету са нашим такмичарима, поручио је да је Србија поносна на њихово учешће на овако престижном такмичењу и пожелео им срећу. |
|
| Председник Вучић председавао Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан |
|
Председник Републике Србије Александар Вучић председавао је Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан заједно са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Димитром Ковачевским. Самиту су присуствовали и председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, председавајући Већу министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто и министар спољних послова Републике Турске Мевлут Чавушоглу.
Отварајући Самит лидера у оквиру иницијативе Отворени Балкан, Председник Вучић је поручио да никада није више пажње и енергије усмерено на успех овог пројекта од оснивања, те да од успеха Отвореног Балкана зависи и колико ће земље чланице успети да осигурају добру економску будућност својих земаља, као и учвршћивање мира и стабилности у региону.
„Надамо се да ће иницијатива Отворен Балкан додатно доприносити економском јачању и повезивању, али и пружити могућност, која је за нас од великог значаја, а то је да говоримо у региону једним гласом и када се ради о кључним питањима од интереса за све наше земље и за регион у целини. Досадашњи прогрес није мали, али лагао бих када бих рекао да смо увек задовољни темпом напретка. Чини ми се да увек можемо брже и снажније и боље. Успостављањем зеленог коридора Отвореног Балкана за транспорт прехрамбених производа довео је до раста трговине од 17 одсто у овом сектору. Такође, отварање наменских возних трака на граничним прелазим je скратио чекање са неколико сати на 10 до 15 минута, што немерљиво олакшава пословање компанијама из Србије, Албаније и Северне Македоније“, нагласио је председник Вучић истичући да су у току дана потписана документа, као резултат посвећености и рада и израз опредељености свих чланица Отвореног Балкана да у будућности сарадња достигне још виши ниво.
Према речима председника Вучића, међу потписаним документима је и Споразум о механизмима за обезбеђивање несметаног снабдевања основним животним намирницама унутар региона Отвореног Балкана, који предвиђа несметану трговину одређених прехрамбених намирницама унутар иницијативе и уколико нека од земаља чланица донесе одлуку о забрани извоза тих намирница.
„Оперативни план у области цивилне заштите, је наставак претходног споразума о сарадњи у цивилним и ванредним ситуацијама из јула 2021. године“, рекао је председник указавши да је посебно мудра идеја албанског премијера Едија Раме резултирала потписивањем Меморандума о разумевању у области кинематографије и аудио визуелних активности чиме ће се основати заједнички копродукциони фонд "Отвореног Балкана" за филмске професионалце.
Такође, председник Вучић је оценио да ће издавање првих радних дозвола и регистрационих бројева бити прекретница која ће усмерити развој привреде наше три земље и додао да је посебно важно оснивање радне групе за превенцију криза пред долазећу тешку зиму.
Председник Вучић се осврнуо и на међународни сајам вина Винска визија, организован у оквиру иницијативе Отворени Балкан, истичући да су три земље чланице показале да једну тако важну и изузетну тешку манифестацију могу да организују на највишем светском нивоу, доводећи највећи део својих винарија, најпознатије светске винарије и промовишући главне градове и своје земље.
Председник Вучић је посебно захвалио премијеру Црне Горе, председавајућем Савету министара Босне и Херцеговине, али и шефовима дипломатије Мађарске и Турске, што су дошли у Београд на Самит.
"Ви нисте наши гости, ми смо толико везани и потребни једни другима а то показује и учесталост наших сусрета. Верујем да ћемо, без обзира што неки нису формално део Отвореног Балкана и што неки неће бити, моћи да развијамо даљу могућу сарадњу“, додао је председник Вучић додајући да су односи земаља унутар иницијативе на историјском максимуму.
Након обраћања учесника и гостију на Самиту, Председник Вучић је поручио су за све земље учеснице иницијативе "Отворени Балкан" мир и стабилност од кључног значаја, без обзира на то што немају иста мишљења о свим политичким догађајима и питањима. Такође је истакао да се све земље које учествују на Самиту, налазе на европском путу и да су му посвећене. Зато је замолио европске партнере да покажу поштовање и више разумевања према региону Балкана и захвалио представницима ЕУ на томе што поштују одлуку Србије, Албаније и Северне Македоније да направе пројекат какав је Отворени Балкан.
Извор/Фото: www.predsednik.rs |
|
| Учешће Амбасадора Томашевића на отварању „VI Међународне европске конференције о интердисциплинарном научном истраживању“ |
|
Амбасадор Стефан Томашевић је данас, као почасни говорник, учествовао на отварању „VI Међународне европске конференције о интердисциплинарном научном истраживању“, која се 26-27. августа 2022. године одржава у Националном институту за економско истраживање „Костин К. Кирицеску“, при Академији Румуније.
Циљ конференције је да подстакне ширу дискусију о најновијим изазовима, могућностима, ограничењима и перспективама у мултидисциплинарном истраживању, као и да подржи даљи развој активности у овој области.
Амбасадор Томашевић је говорио о значају повезивања и јачања економске сарадње, посебно у актуелном глобалном геополитичком контексту, о економским перформансама и достигнућима Р. Србије, као и о билатералним односима Р. Србије и Румуније. Указао је да је Р. Србија, упркос актуелним кризама са којима се свет суочава (пандемија, енергетска криза, инфлација и дешавања у Украјини), захваљујући претходно спроведеним мерама фискалне консолидације, прилично спремно дочекала економску кризу. Нагласио је да Влада Србије интензивно ради на стварању стимулативног инвестиционог и пословног окружења, дигитализацији, енергетској диверсификацији и све већем коришћењу извора обновљиве енергије.
Када је реч о билатералним односима Р. Србије и Румуније, амбасадор Томашевић је истакао да две државе имају традиционално пријатељске односе који представљају одличну основу за проширење сарадње у свим областима, укључујући и економију. Указао је на рекордан обим српско-румунске трговинске размене, остварен у 2021. години, али и нагласио да и даље постоје неискоришћени потенцијали. Заложио се за веће приближавање тржишта две државе, кроз интензивирање трговинске размене и већи број директних инвестиција, бољу сарадњу приватног и јавног сектора, повезивање привредних комора и привредника две државе, општина и округа. Додао је да, када је реч о српско-румунској сарадњи, огроман потенцијал постоји и у области туризма, посебно када је реч о Дунаву.
Имајући у виду низ изазова и криза са којима се свет суочава, указао је на никад већу неопходност регионалног повезивања, у циљу смањења негативних ефеката које имају на економије држава. Као позитиван пример у том правцу истакао је иницијативу „Отворени Балкан“, креирану као механизам за боље повезивање Балкана нарочито у области економије, кроз обезбеђење слободног протока људи, роба, капитала и услуга. Подсетио је да ова иницијатива тренутно укључује Републику Србију, Републику Северну Македонију и Републику Албанију, али да је отворена и за остале учеснике Западног Балкана. Информисао је да ће се од 1-4. септембра у Београду одржати Први међународни сајам вина под називом „Винска визија Отвореног Балкана“, који ће окупити регионалне произвођаче вина, сомелијере, дистрибутере и увознике, укључујући и оне из Румуније, и који ће бити одлична прилика за промоцију нашег региона.
|
|
| На позив игуманије манастира Драгомирна, мати Марије Магдалене Гергине, амбасадор Републике Србије у Букурешту Стефан Томашевић присуствовао је богослужењу и помену поводом навршених 200 година од упокојења другог епископа Буковине Данила Влаховића. |
На позив игуманије манастира Драгомирна, мати Марије Магдалене Гергине, амбасадор Стефан Томашевић присуствовао је 20. августа 2022. године, богослужењу и помену поводом навршених 200 година од упокојења другог епископа Буковине Данила Влаховића. Парастос је уприличен уз благослов Његовог Високопреосвештенства Г. Калиника, Архиепископа Сучавског и Радаушког и саслужењем Преосвештеног Владике Г. Дамаскина Дорнеана. Према изричитој жељи блаженопочившег епископа Влаховића, другог по реду епископа буковинског (1789-1822), а претходно монаха и намесника манастира у Ковиљу, његови посмртни остаци сахрањени су и налазе се у манастиру Драгомирна. Епископ и високоцењени вероучитељ Данил сачувао је Катихетску школу у Манастиру Светог Илије, која је спроводила своје активности и у ризници (клисијарници) Манастира Светог Јована Новог Сучавског. Ова школа била је својевремено премештена у Чернoвце и подигнута на степен теолошког института. Данил Влаховић добио је право администрирања грко-источног верског фонда Буковине претходно контролисаног од Католичке конзисторије у Лембергу (Лавов). Након службе и помена, у манастирском музеју, сестринство манастира приредило је изложбу печата парохија из Буковине из периода 1775-1918. године.
У свом обраћању и разговорима које је водио са епископом Дамаскином, сестринством манастира Драгомирна, свештенством манастира Путна, Сучавица, Светог Јована Новог и Светог Илије из Сучаве, као и са локалним представницима власти из округа Буковина, амбасадор Томашевић истакао је значај неговања културе сећања и одавања почасти оним појединцима који су својим делима изградили мостове пријатељства, а како би се очували и додатно унапредили братски односи између Србије и Румуније, наших двају народа и двеју сестринских цркава.
|
|
| Састанак са представницима Академије Румуније – Националног института за економско истраживање „Костин К. Кирицеску“ |
|
У Амбасади Републике Србије у Букурешту данас је реализован састанак амбасадора Стефана Томашевића са генералном директорком Националног института за економско истраживање „Костин К. Кирицеску“ при Академији Румуније др Луминицом Киву, научним секретаром у Институту проф. др Ђорђем Ђорђескуом и директором Центра за обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност у оквиру Института проф. др Андрејем Жаном Василеом. Том приликом разговарано је о идентификацији области у којима постоји значајан потенцијал за унапређење билатералне, пре свега, економске сарадње између Републике Србије и Румуније.
Добар корак у том правцу представљаће и дискусија у оквиру „Шесте међународне европске конференције о интердисциплинарном научном истраживању“, која ће се одржати од 26-27. августа у Букурешту, а на којој ће један од говорника бити и амбасадор Томашевић.
|
|
| Састанак амбасадора Томашевића са председником Привредне и индустријске коморе жупаније Праховa |
|
У просторијама Привредне и индустријске коморе округа Праховa у Плоештију (Румунија) јуче је одржан састанак амбасадора Стефана Томашевића са председником Коморе г. Аурелијаном Гогулескуом.
На састанку су сагледане могућности за унапређење билатералне трговинске сарадње између Србије и Румуније, али и повезивање жупаније Прахова, као једне од најразвијенијих жупанија у Румунији, са окрузима у Србији, у циљу интензивирања сарадње привредних субјеката и представника локалних комора две државе. Констатовано је да традиционално пријатељски билатерални односи Републике Србије и Румуније представљају одличну основу на којој треба развијати и јачати робну размену и директне инвестиције.
Имајући у виду да у жупанији Прахова постоји велики број реномираних винарија, амбасадор Томашевић је упутио позив представницима румунских винарија да узму учешће на Првом међународном сајму вина под називом „Винска визија Отворени Балкан“, који ће се одржати од 1. до 4. септембра 2022. године у Београду.
|
|
| Путовање малолетних лица преко државне границе Републике Србије |
|
Важно обавештење за прелазак малолетних лица преко државне границе Републике Србије, у складу са одредбама члана 54. став 2. Закона о граничној контроли Р. Србије:
1. за прелазак малолетних лица, страних држављана, преко државне границе Републике Србије није потребна сагласност родитеља;
2. за прелазак малолетног лица до 16 година, држављанина Републике Србије, које путује само или у пратњи другог лица које му није родитељ или законски заступник, неопходна је оверена сагласност оба родитеља (уколико заједнички врше родитељско право), или законског заступника. Уколико дете путује са једним родитељем, није потребна писана сагласност другог родитеља. |
|
| Културни догађај у организацији Амбасаде Р. Србије у Букурешту посвећен 100-годишњици од рођења великог песника Васка Попе |
|
Амбасада Републике Србије у Букурешту је, у ко-организацији са Националним музејем румунске књижевности, Институтом за историју и теорију књижевности „Ђ. Калинеску“ при румунској Академији, Удружењем књижевника Румуније, Савезом Срба у Румунији и Катедром за словенске језике Филолошког факултета Универзитета у Букурешту, приредила књижевно вече и изложбу посвећену 100-годишњици од рођења великог песника Васка Попе. Догађај који би се, имајући у виду излагаче, могао окарактерисати као симпозијум, отворио је амбасадор Републике Србије у Румунији Стефан Томашевић:
„Данашњи скуп поводом стогодишњице од рођења Васка Попе много је више од омажа великом песнику. Он представља благодарје нас, српских и румунских пријатеља, за један од најзначајнијих мостова који је својим стваралаштвом велики Василе Васко Попа оставио нама и нашим поколењима у аманет. Ако би у пренесеном значењу желели да вредносно означимо место које заузима у српској и румунској поезији стваралаштво Васка Попе, могли бисмо његове стихове да окарактеришемо као неизоставно ткиво здравог организма или још боље, неопходан супстрат који чини да тај организам буде потпун јер му даје душу и смисао постојања. Генерације су одрастале и одрастаће схватајући прави смисао љубави захваљујући архетипским и авангардним делима ствараоца и уметника какав је био Васко Попа. Његове нити, којима су проткани и чврсто повезани наши народи и земље, у уметничком смислу постале су корен новим песницима, дале су им ветар у леђа и обавезале да својим стваралаштвом, али и преводима поезије других наших стваралаца, додатно продубе нашу сарадњу. По свему посебан и импресиван, Васко Попа је својим песничким речником обухватио најшире и достигао највише висине, клешући и удевајући своје стихове у условно речено минијатуре. Његова дела могу се сврстати у врхунску филозофију, а стил и етика постали су нова мерила и својеврстан кодекс у уметности. Васко Попа обогатио је нашу културу на ванвременски начин баш као и великани попут Дучића, Андрића, Ракића, Костића, Црњанског и постао симбол препознавања наше културе.“
Присутнима су се између осталих обратили и директор Дирекције за културну дипломатију у Министарству иностраних послова Румуније Андреј Лука, директор Националног музеја румунске књижевности Јоан Кристеску, академик проф. др Еуђен Симион, песник и почасни председник Савеза Срба у Румунији Славомир Гвозденовић, песникиња Љубица Рајкић, професорка српског језика на Одсеку за руску и словенску филологију Факултета за стране језике и књижевност Универзитета у Букурешту, Октавија Неделку, доцент и др на Одсеку за руску и словенску филологију Душица Ристин, затим истраживач при румунској Академији др Марија Журка, супруга песника Јоана Флоре, Елена Флора, при чему је посебне редове овим поводом, у форми реферата, припремио и песник Адам Пуслојић. Стихове Васка Попе интерпретирали су глумци Јоана Флора и Филип Ристовски. Учешће у догађају узели су бројни љубитељи Попине поезије, чланови дипломатског кора, румунских институција и српске заједнице.
|
|
| Селаковић: Важна посета за планирање даљих активности сарадње Србије и Румуније |
|
Министар спољних послова Никола Селаковић истакао је да су данашњи разговори са највишим румунским званичницима протекли у веома срдачној и отвореној атмосфери.
Министар је казао да је ово била веома важна посета, јер званичне посете министра спољних послова Србије Румунији није било девет година, као и да је на састанку са министром спољних послова Богданом Аурескуом договорен читав низ активности до краја године.
"Једна од планираних активности је организација седнице Међувладине комисије за економско-трговинску сарадњу, али и Међувладиног комитета за питање националних мањина", казао је Селаковић и додао да ће се у међувремену радити и на припреми споразума о отварању културних центара у Србији и Румунији.
Селаковић је напоменуо да је са министром Аурескуом потписао два споразума који су, како је навео, веома важни за унапређење билатералне сарадње.
Селаковић је казао и да је разговарано о две важне подршке Румуније, а то је подршка нашем ЕУ путу, али и о принципијелној подршци нашем територијалном интегритету и суверенитету.
Он је пренео да је саговорнике упознао са током дијалога Београда и Приштине, али и да је потврдио оно што је наше јасно опредељење, а то је постизање компромисног решења.
Нагласивши да је Румунија наш стари сусед, пријатељска нација са којом делимо односе међусобног поштовања и уважавања, Селаковић је указао да се све то одражава на нашу веома добру економско-трговинску сарадњу.
Како је навео министар, развој наше сарадње ће омогућити улагања у заједничке инфраструктурне пројекте.
"У петак је министар Момировић са својим румунским хомологом потписао Споразум који ће омогућити пројектовање аутопута који треба да споји Београд и Темишвар", казао је Селаковић, додавши да је разговарано и о оживљавању железничког саобраћаја, сарадње у области енергетике, али и туризма.
"Отворили смо много важних тема, унапред скицирали којим путем треба да се развијају наши односи и планирају конкретни сусрети ресорних министара", закључио је Селаковић.
Извор/Фото: www.mfa.gov.rs |
|
| Селаковић: Из Букурешта упућена снажна политичка порука o опредељености Србије и Румуније за продубљивање сарадње |
|
Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се у Букурешту са министром иностраних послова Румуније Богданом Лућијаном Аурескуом и нагласио да су Србија и Румунија опредељење за продубљивање сарадње и за проширење дијалога у свим областима које су од значаја за наше две земље.
Министар Селаковић је захвалио Румунији на подршци европским интеграцијама Србије и за подршку коју пружа територијалном интегритету и суверенитету Србије, по питању Косова и Метохије.
На заједничкој конференцији за новинаре после састанка, министар Селаковић је навео да је током сусрета са румунским колегом било речи о унапређењу билатералне сарадње, а да су у разговорима потврдили однос традиционалног пријатељства, блискости, солидарности и разумевања наша два народа.
Шеф српске дипломатије је рекао да је са румунским колегом имао прилику да отворено и срдачно разговара о унапређењу билатералне сарадње и свим оним питањима која су од значаја за српско-румунске односе.
„Показали смо опредељеност да кроз даље активности наша два министарства учинимо да наши односи у будућности буду што бољи и што садржајнији. Уверен сам да је данас из Букурешта упућена снажна политичка порука да су Србија и Румунија опредељене за продубљивање сарадње и за проширење дијалога у свим областима које су од значаја за наше две земље”, рекао је шеф српске дипломатије.
Према његовим речима, актуелни изазови са којима се суочава и Европа и свет, нарочито у контексту рата у Украјини додатно наглашавају важност очувања мира и стабилности у нашем региону.
Министар Селаковић је навео да је на састанку заједнички наглашено опредељење Србије и Румуније да учинимо све што је нашој моћи да се стабилност и мир очувају.
Шеф српске дипломатије је нагласио да је Србија захвална пријатељској Румунији на подршци коју нам пружа у процесу европских интеграција, што добија на значају нарочито у сложеним околностима и у контексту нових геополитичких изазова.
Министар Селаковић је рекао да је изразио захвалност Румунији за подршку коју пружа територијалном интегритету и суверенитету, као питању које је за нас од прворазредног националног и политичког значаја, и за разумевање за тежак положај Срба на Косову и Метохији.
„Разговарали смо и о напорима које Србија улаже у дијалог Београда и Приштине и у трагању за компромисним, одрживим и трајним решењем за питање KиМ. Говорили смо и о току самих преговора, о споразумима који се постижу, али и о великим изазовима који су пред нама и о идејама и намерама Приштине да аплицирањем за чланство у неким регионалним и међународним организацијама у потпуности обесмисле сам ток дијалога”, рекао је министар Селаковић.
Шеф српске дипломатије је нагласио да Србија посвећује велику пажњу правима припадника националних мањина у Србији и да их доживљавамо као важан мост и спојницу између матичних држава и мањине и саме Србије.
„Оно што обогаћује односе Србије и Румуније јесу и припадници румунске националне мањине која живи у Србији и српске националне мањине која живи на територији Румуније. Kао држава смо посвећени испуњењу свих правних и институционалних стандарда који се односе на поштовање људских и мањинских права. У оквиру активности Међувладине комисије за националне мањине Србије и Румуније сагласни смо да је успостављен ефикасан модел за успостављање успешног политичког дијалога две стране. Сложили смо се да и нас двојица као министри спољних послова треба да се сусрећемо чешће и дајемо додатни импулс и раду те комисије”, рекао је министар Селаковић.
Према његовим речима, данас су у Букурешту потписана два значајна споразума између наше две владе, Споразум о сарадњи у области образовања, науке, културе, медија, омладине и спорта и Споразум о уступању зграде „Лућафарул“ у Вршцу пријатељској Румунији.
„Оба споразума су потврда наше спремности да унапређујемо сарадњу између наше две државе на добробит наша два народа”, рекао је министар Селаковић. Kако је пренео шеф српске дипломатије, на састанку је констатовано да постоји простор за интензивирање наше економске сарадње, али и сарадње у различитим областима.
Министар Селаковић је рекао да постоји простор за продубљивање економске сарадње, о чему је разговарао са српским привредницима у Румунији који су задовољни својим пословањем.
„Уверен сам да можемо много више да урадимо и на промоцији румунских инвестиција у Србији”, навео је шеф српске дипломатије и додао да су се на састанку сагласили о нужности одржавања Међувладиног комитета за економску сарадњу пре краја ове године, највероватније у сусрет посетама на вишем нивоу.
На састанку је, рекао је министар Селаковић, било речи и о даљем енергетском и инфраструктурном повезивању Србије и Румуније.
Шеф српске дипломатије је навео да су се Румунија и Србија у пандемији вируса корона показале као прави пријатељи, напоменувши међусобне донације у вакцинама, лековима и кисеонику.
„Искрена захвалност на топлом пријему и уверен сам да ће данашња успешна посета и разговори утицати позитивно на даљи развој наших, иначе, добрих и традиционално пријатељских односа”, закључио је Селаковић.
Министар иностраних послова Румуније Богдан Лућијан Ауреску изразио је задовољство свеобухватним дијалогом Румуније и Србије, истакавши да је уверен да ће такав дијалог омогућити да се остваре заједнички циљеви наше две државе.
Министар Ауреску је казао да је Србија значај партнер Румуније у региону, да је са српским колегом посебно разговарао о економској сарадњи, изневши податке да је прошле године размена била скоро две милијарде евра, а да је према подацима за ову годину у порасту.
„Договорили смо да током ове године организујемо нови састанак Мешовите комисије, као и Пословни форум како би се стимулисала сарадња пословних заједница“, казао је Ауреску.
Навео је да је на састанку разговарано о питању националних мањина, преневши да је договорено да до краја године заседа Мешовита међуминистарска комисија.
„Националне мањине обогаћују наше културе и учвршћују наше односе“, поручио је шеф румунске дипломатије.
Министар Ауреску поновио је подршку европском путу Србије, навевши да је Румунија спремна да пружи техничку и сваку другу подршку Србији. Подвукао је и да је мишљење његове земље да Србија треба што скорије да буде примљена у ЕУ.
Ауреску је изразио задовољство потписивањем два важна споразума - Споразума две владе о уступању зграде „Лућафарул“ Румунији, која ће, како је навео, бити седиште Конзулата Румуније у Вршцу, и Споразума о садњи у области образовања, науке, културе, медија, омладине и спорта.
Такође, навео је да је разговарано о прекограничној сарадњи, сарадњи у области енергетике, ситуацији на западном Балкану, али и ефектима које оставља руски напад на Украјину у свим областима.
Извор/Фото: www.mfa.gov.rs
|
|
| Потписан Споразум између Владе Републике Србије и Владе Румуније о утврђивању детаља за повезивање ауто-пута Београд-Ватин (Република Србијa) и ауто-пута Темишвар-Моравица (Румунија), Темишвар 23. јун 2022. године |
|
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије Томислав Момировић и потпредседник Владе и министар саобраћаја и инфраструктуре Румуније Сорин Михај Гриндеану потписали су 23. јуна 2022. године у Темишвару „Споразум између Владе Републике Србије и Владе Румуније о утврђивању детаља за повезивање ауто-пута Београд-Ватин (Република Србијa) и ауто-пута Темишвар-Моравица (Румунија)“.
Аутопут Београд – Темишвар је од стратешке важности за обе стране, с обзиром да ће додатно инфраструктурно повезати две суседне земље, омогућити неометан и бржи проток међународног друмског саобраћаја у заједничком подручју државне границе и бити још један од елемената за привлачење инвестиција у регион. Београд ће ојачати улогу важног саобраћајног чворишта на Западном Балкану, док ће Румунија остварити бржу конекцију са Хрватском, Црном Гором, Словенијом, Италијом и Аустријом.
На конференцији за медије која је уследила након церемоније потписивања споразума, министри Момировић и Гриндеану су потврдили спремност за даље унапређење билатералне сарадње у свим областима, са посебним нагласком на сарадњу у области инфраструктуре и саобраћаја.
Поред представника надлежних ресора са обе стране, државне секретарке у Министарству спољних послова Румуније Д.Гитман те највиших представника жупанијске и градске власти, овом врло запаженом догађају присуствовали су и амбасадор Републике Србије у Румунији Стефан Томашевић и заменица амбасадора Румуније у Србији Анка Попа. Догађај су пропратили и бројни медији. |
|
| Букурешт: Kњижевно вече и изложбa поводом 100 година од рођења великог песника Васка Попе |
|
Са задовољством Вас позивамо да будете гости на књижевној вечери и изложби које ће бити уприличене поводом 100 година од рођења великог песника Васка Попе.
Манифестација ће се одржати у Националном музеју румунске књижевности, на адреси Calea Griviței 64-66, у Букурешту, 29. јуна 2022. године, са почетком од 19:00 часова. |
|
| Интервјуу за молдавски портал „NOI.MD“, након недавне посете Кишињеву, амбасадора Србије у Румунији, Стефана Томашевића |
|
У интервјуу за молдавски портал „NOI.MD“, након недавне посете Кишињеву, амбасадор Србије у Румунији, С. Томашевић, истакао је приоритетне области српско- молдавске сарадње.
Говорећи о односима између Србије и Молдавије, С. Томашевић је истакао да Србија и Молдавија имају традиционално добре и пријатељске односе, које карактеришу приципијелност у поштовању међународног права и територијалне целовитости двеју земаља, које се увек међусобно подржавају у међународним организацијама. „Постоје многе области у којима имамо потенцијал за унапређење сарадње, а посебан простор се пружа у области економске сарадње. Вредност и обим робне размене свакако нису на адекватном нивоу и тежимо да их повећамо, као и да подстакнемо директна улагања на обе стране“, указао је Томашевић.
„Приликом недавне посете Молдавији имао сам састанак са председником Привредне и индустријске коморе Молдавије Серђу Хареом и том приликом заједнички смо подстакли одржавање састанка наше две коморе после дужег периода, иновацију важећег Протокола о сарадњи, али и учешће привредних делегација на сајмовима у Србији и Молдавији“, рекао је Томашевић. Такође, Амбасадор је током посете покренуо и иницијативу да прву следећу посету на високом или највишем нивоу, прати бизнис форум који ће омогућити директно повезивање произвођача, привредника и повезивање два тржишта.
Одговарајући на питања у вези са политиком војне неутралности коју води Р. Србија, у контексту чињенице да је РС окружена земљама које су чланице НАТО Алијансе, као и цене коју је потребно да плати ради очувања своје независности и слободе, амбасадор Томашевић је нагласио да је војна неутралност у сваком смислу најскупљи и најтежи избор, али је и највиши степен самосталности и одговорности према својим грађанима коју једна држава може да пружи. Неутралност долази услед сигурности у снагу и способност сопствених оружаних снага али и историјских околности и дубоке свесности и самосвесности, те геостратешке позиције на којој се Србија налази. Ипак, у спољнополитичком смислу Србија јесте опредељена и тежи да што пре постане чланица ЕУ, којој припада географски, историјски, идеолошки и култоролошки. Он је додао да Србија настоји да живи у миру са својим суседима ма којем војном савезу они припадали, негујући све оно што суседе спаја, а не раздваја.
Подвукао је да је Српски народ слободарски народ, који је ради одбране тог врховног идеала много пута кроз своју историју плаћао скупу цену. „Генерације Срба одрастале су уз хероје из свог непосредног окружења који су се борили кроз векове не само за слободу Србије, већ и читаве Европе“. Он је подсетио да је само у Првом светском рату Србија изгубила трећину њеног становништва. „Национално јединство је кључно када се суочавате са опасностима и главна одлика српског народа је што је увек сложан када се суочава са великим изазовима и претњама, попут оних које угрожавају независност, целовитост и слободу наше земље“, додао је амбасадор.
Амбасадор Србије је рекао да се неколико билатералних споразума налази у фази усаглашавања и да се очекује да, након што буду окончане интерне процедуре, они буду потписани приликом једне од наредних посета. Међу њима су Споразум о полицијској сарадњи као и Споразум о међусобној промоцији и заштити инвестиција, који ће свакако допринети да се обогати регулативни оквир и значајно унапреди сарадња у овим важним областима.
Амбасадор је нагласио да је недавно боравио у посети Кишињеву, што је други пут ове године: „као и увек дух молдавског главног града и гостопримство домаћина доприносе да се осећам као да сам код куће.
Веома сам задовољан имајући у виду да сам имао прилику да реализујем сусрете са председницом Молдавије Мајом Санду, премијерком Наталијом Гаврлицом, председником Парламента Игором Гросуом, председником Привредне и индустријске коморе Серђу Хареом, ректором Државног универзитета у Кишињеву Игором Шаровим, као и колегама из Министарства иностраних послова и европских интеграција Републике Молдавије. Сигуран сам да ћемо у будућем периоду реализовати бројне заједничке пројекте, а поменућу само један од њих у области културе, а то је промоција у Кишињеву преведених приповетки на румунски језик српског нобеловца Иве Андрића, у издању молдавске издавачке куће Картиер“.
Амбасадор је додао да је једна од тема током његове посете била и промоција туристичких потенцијала Србије и Молдавије са циљем повећања броја посета, што поред бољег упознавања два народа и две земље омогућава и повезивање привредника и отвара шансе за нове облике пословања. Такође је истакао, да ће са великим задовољством пружити пуну подршку организовању промотивних догађаја посвећених туристичким потенцијалима Србије и Молдавије који би могли да буду организовани у најкраћем периоду, а који би потенцијално били пропраћени и адекватним промоцијама добрих вина којима се две земље могу са поносом похвалити.
Говорећи о резултатима своје посете Кишињеву, амбасадор Томашевић је нагласио да је сигуран да ће резултати врло брзо доћи и да ће се манифестовати кроз унапређење свих облика билатералне сарадње. Од политичке која подразумева повећање броја посета на високом и највишем нивоу, развој секторске сарадње и бројне нове споразуме, преко парламентарне са разменама посета посланика из редова посланичких група пријатељства али и председника парламената, до културне, образовне, научне, економске и спортске сарадње.
На констатацију новинара да грађани Молдавије све чешће бирају Србију као туристичку дестинацију, амбасадор је рекао да је Србија пуна природних лепота. Планине, реке, језера, као и бројни фестивали широм земље доприносе да туристи пронађу савршен спој гостопримства, предивних крајолика, забаве, спорта, али и културних садржаја који обогаћују туристичку понуду. Добра инфраструктура доприноси бољој повезаности и доступности садржаја широм земље, док искуства у вези са српском гастрономском понудом посебно привлаче нове, али и бројне туристе који су већ посетили Србију, да се поново врате.
„Братском молдавском народу желим здравље, да остану увек ведрог духа са много љубави према својој отаџбини али и старим и искреним пријатељима, европску будућност и просперитет који ће их определити да са својим породицама остану у својој земљи како би је надаље развијали“, пожелео је Томашевић грађанима Молдавије.
Интервју објављен у листу „НОИ.МД“ можете погледати на сајту овде. |
|
| СЕНИОРСКА АТЛЕТСКА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА СРБИЈЕ ОСВОЈИЛА 10 МЕДАЉА НА БАЛКАНСКОМ АТЛЕТСКОМ ПРВЕНСТВУ НА ОТВОРЕНОМ У КРАЈОВИ |
|
На Балканском атлетском првенству на отвореном за сениоре и сениорке који је одржан од 18-19. јуна у Крајови, српска репрезентација је освојила чак 10 медаља.
Пет златних медаље освојиле су српске атлетичарке Ивана Вулета, у дисциплини троскок, скочивши чак 14,24 м и другог дана такмичења у дисциплини скок у даљ 6,83 м ; Драгана Томашевић у дициплини бацање диска са резултатом 58,16 м, Адриана Вилагош у дисциплини бацање копља, са резултатом 60,51 м и Бошко Кијановић који је 200 м истрчао за 20,94 с .
Сребро, у дисциплини 4 х 100 м је овојила српска четворка у саставу Бошко Кијановић, Страхиња Јованчевић, Алекса Кијановић и Стефан Каљуш са резултатом 39.85 с, док су другог дана такмичења препонаши освојили два сребра, Лука Трговчевић у трци на 100 м препоне са 13,29 с и Ања Лукић у трци на 100 м препоне са 14,10 с.
Треће место и бронзане медаље су освојили Милана Тирнанић у трци на 100 м и резлутатом 11,70 с и Кијановић Бошко у трци на на 400 м и резултатом 45.98 с.
На Балканском атлетском првенству на отвореном учествовало је 20 федерација.
|
|
| Селаковић: Србија је посвећена поштовању међународног права и дијалогу |
|
Министар спољних послова Никола Селаковић учествовао је у Солуну на састанку министара спољних послова у оквиру Самита Процеса сарадње у југоисточној Европи и нагласио да је то била одлична прилика да Србија афирмише ставове и позицију по питањима важним не само за регион, него и за глобална кретања, а који се односе на принцип заштите територијалног интегритета и суверенитета и посвећеност Србије дијалогу.
Министар Селаковић изјавио је након састанка да је Србија посвећена поштовању међународног права и дијалогу.
“То је наша чврста позиција када је реч о поштовању основних принципа међународног права и Повеље УН, као што је принцип заштите територијалног интегритета и суверенитета, али и посвећеност Републике Србије ономе што јесте мирно решавање спорова, посвећеност дијалогу не само у нашем случају, дијалогу Београда и Приштине, него уопште дијалогу као основном инструменту дипломатије у тражењу решења за оно што јесу спорна питања”, навео је шеф српске дипломатије.
Према његовим речима, већина учесника је подржала дијалог Београда и Приштине, а неке од држава чланица, као што је била представница Румуније, отворено су исказале не само подршку већ и поштовање према ономе како Србија под председником Александром Вучићем успева да ради. Министар је пренео да су и поједине државе позвале Приштину да се више укључи у дијалог и конкретним својим гестовима и активностима покаже да јој је заиста до дијалога и стало.
Селаковић је навео да је на састанку министара спољних послова главна тема била Украјина и дешавања која су везана за ратне сукобе, као и да се разговарало и о томе какве последице тај сукоб може да остави по европске интеграције западног Балкана.
Шеф српске дипломатије навео је да ће на Самиту Процеса сарадње у југоисточној Европи имати част да представља председника Србије и нашу државу, с обзиром на то да је председник Алексадар Вучић на састанку са немачким канцеларом Олафом Шолцом.
“То је не само прилика да се афирмишу ставови и вредности за које се ми боримо већ да се конкретно боримо оваквим врстама наступа и састанцима које имамо на маргинама оваквих догађаја за оно што јесу главни ставови и циљеви наше спољне политике”, закључио је министар Селаковић.
На маргинама Самита у Солуну министар Селаковић имао је и билатералне састанке са шефовима дипломатија Словеније и Северне Македоније, Тањом Фајон, односно Бујаром Османијем, као и са замеником министра иностраних послова Босне и Херцеговине Јосипом Бркићем, са којима је разговарао о билатералним и регионалним питањима.
Извор/Фото: www.mfa.gov.rs
|
|
| Селаковић: Развој региона није могућ без очувања стабилности и унапређења добросуседских односа |
|
Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је данас да савремена геополитичка дешавања потврђују колики је значај унапређења регионалне сарадње и вођења одговорне регионалне политике, која пре свега подразумева решавање свих отворених питања дијалогом.
Селаковић је, обраћајући се учесницима министарског састанка Процеса сарадње у југоисточној Европи, који се одржава у Солуну, констатовао да развој региона није могућ без очувања стабилности и унапређења добросуседских односа, чему је Република Србија у потпуности посвећена.
Србија ће, према његовим речима, наставити потпуно посвећено да промовише здраве односе са свима у региону, засноване на узајамном поштовању, разумевању и опредељењу за заједничку европску будућност.
„Политика проширења свакако представља један од најзначајнијих инструмената Европске уније, и то не само за обезбеђивање стабилност региона и његов даљи економски просперитет, већ и за стабилност и безбедност читаве ЕУ. Управо због тога, од посебног значаја је наше заједничко ангажовање, у светлу позиционирања према институцијама ЕУ, ради формирања позитивног имиџа региона, као и одржавања питања од интереса за регион у фокусу ЕУ“, навео је шеф српске дипломатије.
Пуноправно чланство у Европској унији јe, према његовим речима, један од спољнополитичких приоритета Републике Србије, и верујемо да је место читавог региона у ЕУ, јер без његовог укључивања, европски политички и економски простор неће бити потпун.
Осврћући се на ситуацију у Украјини, поручио је да је Србија у потпуности привржена поштовању начела територијалног интегритета и политичке независности држава, као једног од основних принципа међународног права.
„Као што смо посвећени очувању суверености и целине своје територије, Република Србија се исто тако залаже за поштовање територијалног интегритета других суверених држава, самим тим и Украјине. Желим посебно да истакнем да је Република Србија принципијелно посвећена мирном решавању спорова и да, у том смислу, подржава све напоре који су усмерени на преговоре. Такође, спремни смо да пружимо сваку врсту хуманитарне помоћи угроженом становништву и да учествујемо у обнови градова у Украјини“, казао је Селаковић.
Министар спољних послова Србије обратиће се данас и учесницима Самита Процеса сарадње у југоисточној Европи и бити у прилици да одржи низ билатералних састанака на маргинама скупа у Солуну.
Извор/Фото: www.mfa.gov.rs
|
|
| Састанак амбасадора Томашевића са председником Парламента Републике Молдавије Игором Гросуом |
|
Током радне посете Републици Молдавији амбасадор Томашевић састао се са председником Парламента Игором Гросуом. У срдачном разговору наглашен је значај посвећености две земље основним постулатима међународног права, као и међусобне подршке по питању територијалног интегритета и суверенитета. Размотрени су сви аспекти билатералне сарадње, уз изражену спремност за интензиван рад на њеном даљем јачању. Посебно је истакнут значај европског пута Молдавије и Србије и пренета је спремност за преношење искустава из приступног процеса. Сарадња у мултилатералним оквирима оцењена је одличном, имајући у виду да је карактерише пуно разумевање и међусобна подршка. Препознат је велики простор за унапређење парламентарне сарадње, укључујући и путем размене посета посланика из две групе пријатељства, као и председника парламената. Снажење економских, академских и културних веза сврстано је међу приоритете којима се треба посветити.
|
|
| Амбасадор Стефан Томашевић разговарао са председником Привредне и индустријске коморе Републике Молдавије Серђу Хареом |
|
Састанак амбасадора Стефана Томашевића са председником Привредне и индустријске коморе Републике Молдавије Серђу Хареом, 09. јуна 2022. у Кишињеву, пружио је могућност да се сагледају сви потенцијали економске сарадње Републике Србије и Републике Молдавије. Овом приликом, потврђено је да је заједнички, приоритетни циљ остваривање боље повезаности две привреде и два тржишта, са посебним фокусом на повећању обима робне размене и директних инвестиција. Размотрени су наредни кораци у оквиру сарадње привредних комора две земље и изражена је пуна подршка одржавању бизнис форума, умрежавању привредних субјеката и представника локалних комора те њиховом учешћу на различитим сајмовима који се организују у Србији и Молдавији.
|
|
| Састанак амбасадора Стефана Томашевића са председницом Републике Молдавије Мајом Санду |
|
Током радне посете Кишињеву, амбасадор Стефан Томашевић се 09. јуна 2022. године састао са председницом Републике Молдавије Мајом Санду. Том приликом истакнута је важност поштовања међународног јавног права, као и принципијелних и доследних позиција Републике Србије и Републике Молдавије по питању очувања суверенитета и територијалног интегритета двеју земаља, те пружања међусобне подршке по овом питању на међународном плану.
Разговарано је о даљем раду на унапређењу билатералне секторске сарадње и интензивирања контаката на високом и највишем нивоу, потписивању важних билатералних споразума, сарадњи универзитета и организацији бизнис форума. Посебан нагласак стављен је на значај наставка европског пута две државе, уз изражавање спремности наше стране за подршку и преношење искустава. |
|
| Састанак амбасадора Стефана Томашевића са председницом Владе Републике Молдавије Наталијом Гаврилицом |
|
Приликом радне посете Кишињеву, амбасадор Стефан Томашевић се 09. јуна 2022. године састао са председницом Владе Републике Молдавије Наталијом Гаврилицом. Заједнички је оцењено да постоји велики простор за унапређење билатералне сарадње, са посебним нагласком на економској сарадњи, подстицању директних улагања и повећању обима међусобне трговинске размене.
Искрена подршка територијалном интегритету и суверенитету коју Република Србија и Република Молдавија пружају једна другој, а која се базира на темељима међународног права, означена је као стуб односа две земље. Исказана је спремност за пружање помоћи Молдавији, у смислу преношења искустава из процеса приступања Србије ЕУ, као и у другим областима. Такође, констатован је значај културне и образовне сарадње, као и снажна жеља обе стране за даљим повезивањем студената, научних и спортских радника, како би две земље и два народа учинили још ближим.
|
|
| РАЗГОВОР АМБАСАДОРА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СТЕФАНА ТОМАШЕВИЋА СА РЕКТОРОМ ДРЖАВНОГ УНИВЕРЗИТЕТА МОЛДАВИЈЕ У КИШИЊЕВУ |
|
Током радне посете Молдавији, амбасадор Републике Србије Стефан Томашевић се 08. јуна 2022. године сусрео са ректором Државног универзитета Молдавије у Кишињеву Игором Шаровим. У разговору су размотрени сви облици сарадње универзитета и иницирана је интензивнија комуникација високошколских установа у будућем периоду. Обострано је изражена жеља и спремност да се започне са разменама студената, професора и искустава, како би додатно научили једни од других, али и једни о другима. Очекујемо да ректор Шаров са сарадницима посети Србију, у циљу наставка добре сарадње са Универзитетом у Новом Саду и започињања сарадње са Универзитетом у Београду те разматрања свих елемената који ће бити обухваћени будућим Протоколом о сарадњи.
|
|
| Председник Вучић положио заклетву |
|
Председник Републике Србије Александар Вучић положио је данас заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату.
"Даме и господо, Ваша светости, поштовани председниче, поштовани члане Председништва Босне и Херцеговине, поштована председнице Републике Српске, уважени представници верских заједница, драги пријатељи, поштовани председници Србије и Савезне Републике Југославије, ваше екселенције, председнице Уставног суда и Врховног касационог суда, председнице Владе, чланови Владе Републике Србије, председниче Покрајинске скупштине АП Војводине, председниче Покрајинске владе АП Војводине, даме и господо, драги пријатељи, не постоји већа част, већа обавеза, а нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу, нити лепше дужности од те да је са поносом представљаш.
Све то, и обавезу, и дужност, и част, и понос, добио сам од грађана на изборима. Они су израз воље убедљиве већине, која је мене и највећи део вас наново задужила да свој посао обављамо не увек онако како чак и та већина жели, већ да чинимо све оно што је у најбољем интересу Србије.
Желим да будем председник свих и председник за све, да будем први по обавезама и последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, али да тражим све, апсолутно све за нашу Србију.
Велики Конфучије је рекао да компромис може да се прави са свим, осим са идеалима и то је оно што намеравам да следим, а мени је идеал Србија и добробит њених грађана. То уједно одређује и приоритете мог другог мандата, оне који су, чини ми се, и пре полагања заклетве били јавни и јасни и који гласе: мир, стабилност, независност у одлучивању, слобода Србије, сигурност, здравље, Европа, рад, рад и рад.
Србија јесте и биће, да парафразирам Марка Аурелија, цара, филозофа, управо оно и само оно што ми од ње направимо. Она је производ наших мисли, наших снова и наших дела, наш идеал, наш циљ, наша свест, знање о томе где смо и географски и историјски и велика пажња о томе да никада не побркамо, као што нам се толико пута у историји дешавало, историју и реалност, географију и реалност, пусте жеље и реалност.
Данас имам част, али и немерљиву обавезу да вам се обратим као председник чији други мандат почиње у преломним временима модерне историје. Не постоји тежа, али ни узвишенија дужност од ове на коју данас по други пут ступам. И не постоји циљ који је захтевнији, али и часнији од циља да Србија настави својим путем, јединственим, у будућност какву је одавно својим жртвама и одрицањима заслужила.
Преузимам председничку дужност у временима у којима је основна премиса, у готово читавом свету, постала да су дрскост и безобразлук чин храбрости, а смиреност и стрпљење одраз страха. Живимо у временима када сви гласно говоре, а мало ко слуша и још ређе чује. Гласови разума су све тиши, а визија будућности целог човечанства све магловитија и удаљенија.
Данас је, можда више него икада, цео свет жељан истине и правде. Исте оне правде која је уткана и у прве речи наше прелепе националне химне и која још увек стоји као императив без којег нема напретка ни достојанственом човеку, ни целом свету. За такву истину и за такву правду увек ћу да се борим, јер нема тежег, али ни часнијег пута од тога.
Свет можда никада више неће бити исти, али вам указујем на чињеницу да ћемо бар ми покушати да останемо снажни, самоуверени и непоколебљиви у својој принципијелности, да ћемо као земља наставити да радимо за општу добробит, док храбро грабимо напред упркос свим недаћама, као што смо то чинили и до сада.
Не постоји, стога, довољно велика реч за нашу Србију, која је одувек стајала на раскршћу различитих цивилизација, вера и култура, чиме је обогаћена на најбољи начин, који нас подстиче да то наслеђе чувамо и данас још јаче, чвршће и одлучније него икада пре. Исто тако, преко нас су се одвајкада укрштали путеви туђих интереса и амбиција, освајања и повлачења, али и наших победа и пораза, који су оставили дубоке ожиљке у целокупном бивању Србије. Многи су код нас долазили без поштовања и обзира, а одлазили са скривеним или отвореним дивљењем према нашем малом, а тако великом народу и према нашој малој, а тако поносној Србији.
Баш као и ово Мирослављево јеванђеље, и наша земља је имала чудан и тежак историјски пут. Поколења Србије су се калила кроз најтеже тренутке током дугих векова, неретко сама, али увек усправна. Управо та поколења, која су кроз историју показивала невероватне људске, владарске, уметничке, војне, моралне и духовне висине, уткала су овај несаломиви, слободарски, понекад чак пркосни дух у све садашње и будуће нараштаје нашег народа.
Да ствари конкретизујем, свет се пред нашим очима на дневном нивоу драматично мења, никада више и никада брже. Напад на Украјину је прекретница у међународним односима. Са једне стране, Русија је желела прекид доминације, како кажу, западне и тврде и меке моћи, спречавање даљег ширења НАТО-а, велика Кина не жели status quo, тј. недодирљивост западне снаге и безутицајност свих других, док са друге стране Запад жели очување сопствене превласти у свету, истовремено се позивајући на кршење међународног јавног права, како од стране Русије, тако и од њихових других противника, попут Народне Републике Кине.
Тачно је да је нападом на Украјину погажено међународно јавно право, али је такође тачно да се то догодило десетинама пута у савременом свету, те да су кључни протагонисти и данашњи велики борци за поштовање норми међународног јавног права биле неретко и западне силе. Уосталом, ми овде, у Србији, то на најбољи могући начин можемо да потврдимо. Наша земља је 1999. године нападнута без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, а да наша земља пре тога није окупирала ниједну другу. Нашој земљи после тога отимано је и даље. Упркос постојању Резолуције 1244 и постојања у правном поретку те резолуције, и даље нам отимају део наше територије тврдећи да су у праву, а ми, ако случајно кажемо да мислимо другачије, тог тренутка више нисмо за будућност, нисмо довољно демократе, не разумемо садашњи тренутак, већ се бавимо сувише прошлошћу. Када би то неко други учинио, он би одмах био неко ко руши међународни правни поредак, ко руши све институције и ко руши мир у свету.
Поносан сам на Србију данас, која се понаша у складу са принципима међународног јавног права, која уме да осуди кршење међународног јавног права, недвосмислено и јасно. Али сам поносан и на Србију у којој нема ни антизападног, нити русофобног понашања. Код нас су добродошли и Достојевски, и Шекспир, и Гете, и Хемингвеј. То је нешто на шта Србија може да буде поносна, па макар била и једна од ретких земаља у савременом свету.
Ово сам све рекао не зато што је из овога могуће извући прагматичне захтеве деловања, већ да и као председник Републике, баш онако како то себи дозволе сви други грађани Србије, спасем душу и кажем шта ми је на срцу. И да не мислите да то што сви знате ја не знам. Знам, неретко знам боље од свих осталих. Неретко то видим и осећам боље од свих осталих. Али то не решава наш проблем и то ниједан од проблема у будућности неће да реши. Политика вођења земље није политика жеља, већ политика могућег, политика реалности.
Ја сам разговарао са једним, од данас највећим европским лидером, седам сати смо разговарали и ваљда је човек желео да ме слуша и осетио сам потребу да испричам све што ми је на души, да изговорим све - како се ми Срби осећамо када видимо шта су нам чинили по питању Косова и Метохије и по свим другим питањима на Балкану. Слушао ме је пажљиво тај велики лидер, много умнији од мене, са много више знања, велику земљу води, и негде око три ујутру ми је рекао: „Хајде, сада Александре, да пресечемо ово.“ Рекох, слушам Вас, драги пријатељу. Он је рекао: „Нисам у свему сагласан са тобом, али да кажем да си за 80, можда чак и 9о одсто ствари које си изговорио у праву. И шта ћемо сада? Водиш једну земљу, председник си земље, довољно си паметан да знаш да, без обзира на неправде којих је у свету много, постоје | | | |
