Print

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић састала се данас у Букурешту с председником Владе Румуније Николаеом Ћуком, оценивши да две земље настављају да јачају свеукупну билатералну сарадњу и политичке односе.

Брнабић је навела да је циљ и да се економска сарадња двеју земаља подигне на још виши ниво, додавши да ће се радити на пројектном повезивању и повезивању привредних комора двеју земаља.

Премијерка је нагласила да Србија веома цени и захвална је Румунији на принципијелном ставу поводом питања Косова и Метохије.

Мир и стабилност су наш циљ, поручила је она и додала да се нада скорој посети премијера Румуније Николаеа Ћука Србији.

Председница Владе је навела да је економска сарадња двеју земаља добра, али да има још много простора за унапређење политичке и привредне сарадње, најавивши да ће по повратку из Букурешта упутити званичан позив премијеру Румуније да посети Србију.

Премијерка је указала на то да је у плану потписивање споразума о сарадњи између привредних комора двеју земаља и оснивање заједничке српско-румунске привредне коморе.

Она је навела податак да је робна размена прошле године износила више од две милијарде евра, при чему је извоз Србије у Румунију био 1,1 милијарду евра и последњих десет година бележимо суфицит у извозу.

Ако гледате само Европску унију, Румунија је трећа извозна дестинација после Немачке и Италије, а четврта највећа извозна дестинација у глобалу, нагласила је Брнабић.

Председница Владе је оценила као важан синоћни састанак у Букурешту са нашим привредницима, од којих неки раде за мултинационалне компаније, а пласирају производе из Србије на румунско тржиште.

Она је пренела да је целокупан разговор са премијером Румуније био садржајан, а највише је било речи о енергетици и заједничким пројектима, додавши да је у плану завршетак далековода са румунске стране између Панчева и Решице.

Брнабић је напоменула и пројекат гасне интерконекције, додавши да се разматра и изградња Ђердапа 3, што би била инвестиција од више од милијарду евра.

Одговарајући на питања новинара, председница Владе је истакла да Румунија не намерава да промени свој став по питању Космета, указавши на то да пет држава чланица ЕУ које не признају једнострано проглашену независност „Косова“ стално трпи велике притиске зато што постоје неке друге државе чланице које увек вуку на ту страну да Унија не буде статусно неутрална.

Она је истакла да су Србији у последњих 48 часова партнери у Шпанији, а сада и у Румунији, пренели да не намеравају да промене свој став по питању наше јужне покрајине.

Премијерка је оценила да је то изузетно похвално и добро за стабилност европског континента, али и у свету зато што су то земље које се придржавају основних принципа међународног права и Повеље Уједињених нација.

Према њеним речима, поштујући начело неповредивости територијалног интегритета међународно признатих држава као што је Србија, те земље чувају и међународни правни поредак.

Премијерка је данас у Букурешту присуствовала Минхенском састанку лидера, који се одржава у оквиру предстојеће Минхенске безбедносне конференције, а на којем се један од панела односио на Западни Балкан.

На том састанку иза затворених врата, како је рекла, разговарано је о европским интеграцијама читавог региона, било је говора о регионалним иницијативама као што је Отворени Балкан, о дијалогу између Београда и Приштине и конструктивној улози председника Александра Вучића и свих у Београду како би се нашао неки компромис и очувао мир и стабилност не само на Западном Балкану већ и у читавој Европи.

Председница Владе је, такође, рекла да поменутом састанку није присуствовао нико из приштинске делегације, што, како је оценила, довољно говори о политичкој позицији Румуније.

Румунија је једна од земаља која не признају самопроглашену независност тзв. Косова, подсетила је она и додала да та земља иде и више од тога и не позива њихове делегације на догађаје.

Минхенски састанци лидера су посебан формат Минхенске безбедносне конференције који окупљају око 50 званичника на високим позицијама како би разговарали о актуелним изазовима и међународној безбедносној политици.

Састанци се одржавају једном или два пута годишње у различитим престоницама широм света.