Република Србија односима са дијаспором и Србима у региону придаје изузетан значај о чему најбоље сведоче Декларација Владе Републике Србије о проглашењу односа између отаџбине и расејања односом од највећег државног и националног интереса (2006. г.), Закон о дијаспори и Србима у региону (2009. г.) и Стратегија очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону (2011. г.).

Министарство спољних послова Републике Србије, преко мреже својих ДКП у свету, свим својим расположивим капацитетима, материјалним и људским ресурсима, и дипломатским инструментима, чини све напоре да изиђе у сусрет потребама својих држављана и исељеника нашег порекла у страним државама и помогне у очувању њиховог националног идентитета, језика, културе и обичаја. Кроз пружање ефикасне и квалитетне конзуларне заштите и услуга, организовање образовања и информисања на матерњем језику, помоћ у оснивању и раду клубова и удружења, њиховом повезивању са пословним и другим субјектима у матици, подстичу их на међусобну сарадњу, интензивирање контаката и односа са матицом и непрекидно раде на унапређењу њихових свеукупних привредних, научних, културних, информативних, спортских и других веза са матицом.

Наша жеља је да српска дијаспора у свету и Срби у региону у ДКП Републике Србије виде "своју кућу", којој треба да се обрате за помоћ и решавање својих проблема у страној држави, добију информације о матици и остваре своје образовне, културне и друге појединачне и групне интересе. Такође, ДКП Републике Србије су адреса на којој могу наћи партнера за разговор о пословној сарадњи са привредним субјектима у Републици Србији, било да је реч о инвестирању, заједничком улагању, трговини, туризму или било ком другом виду обострано корисне привредне сарадње.

Информације на веб страницама Министарства спољних послова и ДКП Републике Србије намењене дијаспори и Србима у региону треба да пруже основне информације, олакшају међусобни контакт и буду подстицај за нашу даљу сарадњу.

Према последњем попису имовине и становништва из октобра 2011. г. број Срба у Румунији је 18.481 (према попису из 2002. г. било их је 22.568).  За српску националну мањину у Румунији питање очувања националног, културног, верског и језичког идентитета је од виталне важности. Највећи број припадника српске мањине живи у јурисдикционом подручју Генералног конзулата у Темишвару.
Изборним законом у Румунији је обезбеђена заступљеност српске мањине у Парламенту. На парламентарним изборима одржаним 09. децембра 2012. г., за посланика испред српске мањине изабран је Проф др Славомир Гвозденовић, што је једина јавна функција на којој се налази представник Срба из Румуније. Срби учествују у органима локалне управе. У циљу обезбеђивања директне и редовне комуникације између посланика Проф др С. Гвозденовића и припадника српске заједнице у Румунији, отворене су посланичке канцеларије у Темишвару, Решици, Соколовцу и Старој Молдови, у чијем раду су ангажоване и најугледније личности српске заједнице.  На основу одговарајуће одлуке од 9. марта 2009. године формирана је Парламентарна група пријатељства Румунија - Република Србија. Група има 14 чланова,  десет из Представничког дома, док су четири представника у Сенату. Председник је Кирку Дионица Мариана.
  

Више информација о дијаспори можете пронаћи ОВДЕ.